Priznanje za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu za prošlu školsku godinu pripalo je Veljku Toljiću, studentu Prirodno-matematičkog fakulteta. Na dodeli nagrade odbio je da se rukuje sa rektorom novosadskog univerziteta. Savest mu nije dala da to uradi, jer ne može da zaboravi ulazak policije u Rektorat i nasilje koje su preživele njegove kolege i koleginice, kaže on za portal Storyteller.
Odmah po završetku osnovnih, upisao je master studije, a početkom aprila otišao je u Nemačku gde sluša predavanja na Berlinskoj matematičkoj školi od koje je i dobio stipendiju.
Još u detinjstvu je znao da želi da bude naučnik, a dilema da li će se baviti programiranjem ili matematikom rešena je u srednjoj školi. Tada mu je drug postavio izazov da reši jedan zadatak za koji je tek nakon dve sedmice neuspešnih pokušaja saznao da je otvoren matematički problem koji niko već stotinjak godina ne uspeva da reši.
Na takmičenjima iz programiranja osvajao si brojne nagrade, ali si se ipak odlučio za matematiku. Šta te je privuklo toj oblasti?
Kada sam u srednjoj školi rešavao zadatak koji mi je drug zadao, divno mi je bilo to celo iskustvo mučenja da ga rešim. Dopalo mi se da pokušavam, smišljam nove metode i ideje da dođem do rešenja.
Matematika ume da bude teška, ali ono što mi se sviđa je način na koji je kreativna. U srednjoj školi sam išao u specijalno odeljenje za talentovane učenike za matematiku u Nišu i sa nama su radili ljudi koji su smišljali jako lepe zadatke. Mnogo stvari u matematici se radi na kreativan način i potrebano je samo sagledati problem iz pravog ugla i razumevanje se samo od sebe otključa.
Kakvo iskustvo nosiš iz perioda osnovnih studija? Da li je zadovoljena tvoja želja da dobiješ što više znanja kako bi mogao da se posvetiš naučnom radu?
Svi fakulteti matematike u Srbiji su odlični. Međutim, procenio sam da u Novom Sadu postoji dovoljno profesora i stručnih ljudi koji žele da sarađuju sa studentima. Imao sam veliku želju da već tokom osnovnih studija radim na naučnim radovima i to u oblastima koje me posebno interesuju, a više naginju diskretnoj matematici.
Već na prvoj godini studija sam radio na otvorenom matematičom problemu i ostvario određene rezultate. Napisao sam samostalni naučni rad koji treba da prođe recenziju jednog matematičkog časopisa. U pitanju je problem za čije rešavanje se kao alat koristi diskretna matematika kojom trenutno i želim da se bavim i zbog koje sam i došao u Berlin.
Radio sam sa prof. Draganom Mašulovićem i objavili smo rad u časopisu Order. Takođe, sa prof. Petrom Markovićem i Vukašinom Đinovićem, studentom kojeg mnogi u Srbiji već poznaju, napisao sam rad koji čeka recenziju u oblasti „problem zadovoljavanja uslova”, a to je jedna duboka oblast teorijskog računarstva.
Profesori su ti koji obrazovanje u Srbiji čine dobrim. Moje iskustvo govori da se sve svodi na pojedince koji su odlično predavali i želeli da nauče učenike i studente i više od onoga što program školovanja traži. To je ono što je meni donelo naučne radove i nagrade.
Šta je neophodno za postizanje rezultata koje si do sada postigao?
Rad i upornost, ali posebna vrsta upornosti koja ne dozvoljava da se odustane. Takođe, potrebna je želja da se dobiju zanimljivi rezultati, kao i radoznalost i ljubav prema onome što se radi.
Meni je sve bio izazov, ali on se ne pojavljuje sam od sebe. Trebalo je da upoznam ljude i da sa njima razgovaram o matematici, da dođe do prvog koraka koji je posledica čiste radoznalosti. Mora da postoji želja da čovek nastavi time da se bavi.
Da li društvo i sistem imaju uslove potrebne da mlade poput tebe zadrže u Srbiji?
Mislim da nemaju. Nemamo slučajno tako veliki odliv mozgova. Postoji mnogo problema, a trenutno najveći je što se sistemski uvode represivne mere koje štete fakultetima i ukoliko se ovako nastavi imaće dugoročne posledice po obrazovanje i rad u prosveti.
Međutim, nadam se da će stvari krenuti boljim putem, jer vidim koliko pozitivne energije širi studentski pokret i da se ljudi sve više osvešćuju i interesuju za stanje u državi. Voleo bih da ovo bude država u kojoj uspešni mladi ljudi žele da žive i rade. Da bi se to desilo, potreban nam je bolji životni standard i da se zaustavi korupcija.
Da li su tvoji planovi u budućnosti vezani za ostanak i rad u Srbiji?
Plan mi je da završim i doktorske studije i da se ozbiljno bavim matematikom. Možda ću ostati u Berlinu ili ići negde dalje. Ne verujem da ću doktorske studije završavati u Srbiji, ali nije isključeno da ću se nekada vratiti u svoju državu i tu se baviti naukom.
Izvor: Storyteller.rs