Најчешће грешке родитеља приликом адаптације детета на вртић

септембар 5, 2019

Приликом адаптације детета на ново окружење, улога родитеља је од суштинске важности. Забринути и фокусирани на улогу родитеља, често правимо неке основне грешке у припреми малишана, што значајно отежава адаптацију детета на ново окружење.

Које су најчешће грешке?

Многи родитељи, углавном мајке, у свом настојању да инспиришу дете на први сусрет са вртићем  стварају заблуду код детета о овом месту. Они га описују на начин који у детету ствара идеалистичке идеје, попут тога да ће бити много играчака, да ће сва деца бити пријатељски настројена, да се васпитачице по цео дан играју са децом, да сви само њега тамо чекају итд. Наравно, детету није тешко да поверује свему што му кажете о вртићу, јер има потпуно поверење у вас. Али, првог дана схвата да већина ствари заправо није баш тако ружичаста. У стварности, он се осећа превареним и мисли да су га мама и тата намерно лагали да би га оставили у вртићу. Стога није прикладно подстицати дете да мисли да ће тамо где га одведете све бити дивно, да неће морати да слуша и поштује правила других. Будите мало више реални.

Друга група родитеља која направи озбиљну грешку током овог периода су они који вртић описују као не баш пријатно место, указујући на то да дете тамо мора да проводи време јер тата и мама морају да раде како би зарадили за његове играчке, одећу и храну. На овај начин родитељи намећу апсолутни став да дете мора ићи у вртић и да заправо нема другог излаза. Ова врста родитеља чак „припрема“ дете за казну, да ће га друга деца вероватно малтретирати, да васпитачице нису добре као мама и да храна неће имати укус као код куће. Мислећи да тако ствара реалну слику о вртићу, ови родитељи заправо ни на који начин не олакшавају прилагођавање детета. У пракси, овај приступ, баш као ни онај први у ком се вртић идеализује, уопште не делује јер ствара раније негативан став. Боље реците свом детету да све у животу има и предности и недостатке, па тако и вртић. Деца морају знати да ако постоји проблем, постоји неко на кога се могу ослонити.

Многи родитељи брзо напуштају вртић не поздрављајући се са дететом мислећи да ће то олакшати одвајање и да ће дете мање плакати. Овај приступ је такође погрешан. Изненадни нестанак родитеља је неразумљив малом детету и може да изазове праву хистерију. Боље је продужити збогом за неколико минута, али дете ће се много лакше смирити ако то раде мајка или тата него васпитачица. Ако изненада одете, велика је вероватноћа да ће ваше дете остати анксиозно, плакати, одбијати да учествује у играма и мислити да су га мама и тата оставили у вртићу и да га више никада неће узети. Ово важи за сасвим малу децу на адаптацији.

Деца чији родитељи приликом доласка више пажње посвећују васпитачици, разговарају с њом више него са дететом, обично буду забринута и несигурна. Када ујутро идете са дететом у вртић, будите стрпљиви док се он пресвлачи и презува, објасните му шта остављате у ормарићу, а затим га одведите васпитачици. Поздравите се с њим, пољубите га и реците му да га волите. Журба у овом тренутку дана створиће осећај напуштености код детета. Ако не журите, дете неће остати у групи збуњено и тужно што сте га тако малтене без речи оставили у рукама неких других људи.

Ако вам се деси да током дана друго дете угризе или удари ваше, не журите с нападима на особље вртића или другу децу. Прво питајте дете шта се догодило, будите мирни, поразговарајте с васпитачицом о томе што се догодило и, ако сматрате да је потребно, тражите контакт са родитељима детета које је угризло или ударило ваше. Последње што треба да урадите је да било кога нападнете – вербално или физички. Такође би било погрешно сугерисати вашем детету да ако неко удари њега, мора да врати. Релативно добар начин реаговања је саветовати детету да привремено прекине контакт са дететом које је било агресивно.

Ако ваше дете не одспава у вртићу или кад га узмете има туђу пелену или мајицу, немојте кривити за то васпитачице. Сетите се да је требало да пресвуче још двадесеторо деце поред вашег. Неке ствари које се родитељима чине посебно важне, за људе који раде са толико деце одједном, то су заиста мале ствари. 

Ако су вам ствари попут тога да дете увек носи свој веш и пелене веома важне,, онда би било од користи да пре поласка у вртић научите дете да користи ношу, да се само обуче, пресвуче и да зна где стоји његова резервна одећа. Ако то нисте урадили, онда заиста не ббисте смели да будете љути на васпитачицу која мора да брине о још двадесеторо или више деце истовремено.

Разговарајте са дететом о режиму вртића и реците му да је потребно да се придржава одређених правила, о којима би требало претходно и сами да се информишете. Занемаривање ових ствари детету ће отежати прилагођавање. Такође, дете треба да зна да су то правила која важе за сву децу у групи.

Многи родитељи имају превисока очекивања од неге и образовања у вртићу. Будите спремни на то да је већина активности у вртићу заправо у складу са обавезним програмом који укључује уобичајене активности које развијају основне вештине и навике, као и неке релативно једноставне тимске игре. Не очекујте никакве научне експерименте нити то да ће васпитачица моћи да подстиче индивидуални развој баш вашег детета.

Родитељи понекад, као одрасли, заузимају васпитачеву страну а да их не занима шта је њихово дете урадило или шта има да каже. С друге стране, има и оних који безрезервно верују детету. Ниједна крајност није добра. Не би требало да судите свом детету за било какво његово дело пре него што сте разјаснили шта се и зашто тачно догодило. Ако се други родитељ жали на ваше дете, реците му да ћете разговарати код куће да разјасните инцидент и тек тада заузмите став. Ово ће вашем детету пружити сигурност која му је потребна. Исто тако, ако дете дође кући са причом како је васпитачица учинила нешто што не би смела, пре било какве осуде, поразговарајте мирно са њом и тек онда донесите свој суд.

Коначно, родитељи често посежу за „митом“ које нуде својој деци. „Купићу ти тог робота, ако не будеш плакао кад те оставим у вртићу.“ Овај приступ може да спаси ситуацију на неко време, али генерално је погрешан, јер резултира рецидивима, па ако тражите дете да нешто уради, условиће вас да мора да добије нешто заузврат. И неће оно за то бити криво.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама