Prilikom adaptacije deteta na novo okruženje, uloga roditelja je od suštinske važnosti. Zabrinuti i fokusirani na ulogu roditelja, često pravimo neke osnovne greške u pripremi mališana, što značajno otežava adaptaciju deteta na novo okruženje.
Koje su najčešće greške?
Mnogi roditelji, uglavnom majke, u svom nastojanju da inspirišu dete na prvi susret sa vrtićem stvaraju zabludu kod deteta o ovom mestu. Oni ga opisuju na način koji u detetu stvara idealističke ideje, poput toga da će biti mnogo igračaka, da će sva deca biti prijateljski nastrojena, da se vaspitačice po ceo dan igraju sa decom, da svi samo njega tamo čekaju itd. Naravno, detetu nije teško da poveruje svemu što mu kažete o vrtiću, jer ima potpuno poverenje u vas. Ali, prvog dana shvata da većina stvari zapravo nije baš tako ružičasta. U stvarnosti, on se oseća prevarenim i misli da su ga mama i tata namerno lagali da bi ga ostavili u vrtiću. Stoga nije prikladno podsticati dete da misli da će tamo gde ga odvedete sve biti divno, da neće morati da sluša i poštuje pravila drugih. Budite malo više realni.
Druga grupa roditelja koja napravi ozbiljnu grešku tokom ovog perioda su oni koji vrtić opisuju kao ne baš prijatno mesto, ukazujući na to da dete tamo mora da provodi vreme jer tata i mama moraju da rade kako bi zaradili za njegove igračke, odeću i hranu. Na ovaj način roditelji nameću apsolutni stav da dete mora ići u vrtić i da zapravo nema drugog izlaza. Ova vrsta roditelja čak „priprema“ dete za kaznu, da će ga druga deca verovatno maltretirati, da vaspitačice nisu dobre kao mama i da hrana neće imati ukus kao kod kuće. Misleći da tako stvara realnu sliku o vrtiću, ovi roditelji zapravo ni na koji način ne olakšavaju prilagođavanje deteta. U praksi, ovaj pristup, baš kao ni onaj prvi u kom se vrtić idealizuje, uopšte ne deluje jer stvara ranije negativan stav. Bolje recite svom detetu da sve u životu ima i prednosti i nedostatke, pa tako i vrtić. Deca moraju znati da ako postoji problem, postoji neko na koga se mogu osloniti.
Mnogi roditelji brzo napuštaju vrtić ne pozdravljajući se sa detetom misleći da će to olakšati odvajanje i da će dete manje plakati. Ovaj pristup je takođe pogrešan. Iznenadni nestanak roditelja je nerazumljiv malom detetu i može da izazove pravu histeriju. Bolje je produžiti zbogom za nekoliko minuta, ali dete će se mnogo lakše smiriti ako to rade majka ili tata nego vaspitačica. Ako iznenada odete, velika je verovatnoća da će vaše dete ostati anksiozno, plakati, odbijati da učestvuje u igrama i misliti da su ga mama i tata ostavili u vrtiću i da ga više nikada neće uzeti. Ovo važi za sasvim malu decu na adaptaciji.
Deca čiji roditelji prilikom dolaska više pažnje posvećuju vaspitačici, razgovaraju s njom više nego sa detetom, obično budu zabrinuta i nesigurna. Kada ujutro idete sa detetom u vrtić, budite strpljivi dok se on presvlači i prezuva, objasnite mu šta ostavljate u ormariću, a zatim ga odvedite vaspitačici. Pozdravite se s njim, poljubite ga i recite mu da ga volite. Žurba u ovom trenutku dana stvoriće osećaj napuštenosti kod deteta. Ako ne žurite, dete neće ostati u grupi zbunjeno i tužno što ste ga tako maltene bez reči ostavili u rukama nekih drugih ljudi.
Ako vam se desi da tokom dana drugo dete ugrize ili udari vaše, ne žurite s napadima na osoblje vrtića ili drugu decu. Prvo pitajte dete šta se dogodilo, budite mirni, porazgovarajte s vaspitačicom o tome što se dogodilo i, ako smatrate da je potrebno, tražite kontakt sa roditeljima deteta koje je ugrizlo ili udarilo vaše. Poslednje što treba da uradite je da bilo koga napadnete – verbalno ili fizički. Takođe bi bilo pogrešno sugerisati vašem detetu da ako neko udari njega, mora da vrati. Relativno dobar način reagovanja je savetovati detetu da privremeno prekine kontakt sa detetom koje je bilo agresivno.
Ako vaše dete ne odspava u vrtiću ili kad ga uzmete ima tuđu pelenu ili majicu, nemojte kriviti za to vaspitačice. Setite se da je trebalo da presvuče još dvadesetoro dece pored vašeg. Neke stvari koje se roditeljima čine posebno važne, za ljude koji rade sa toliko dece odjednom, to su zaista male stvari.
Ako su vam stvari poput toga da dete uvek nosi svoj veš i pelene veoma važne, onda bi bilo od koristi da pre polaska u vrtić naučite dete da koristi nošu, da se samo obuče, presvuče i da zna gde stoji njegova rezervna odeća. Ako to niste uradili, onda zaista ne biste smeli da budete ljuti na vaspitačicu koja mora da brine o još dvadesetoro ili više dece istovremeno.
Razgovarajte sa detetom o režimu vrtića i recite mu da je potrebno da se pridržava određenih pravila, o kojima bi trebalo prethodno i sami da se informišete. Zanemarivanje ovih stvari detetu će otežati prilagođavanje. Takođe, dete treba da zna da su to pravila koja važe za svu decu u grupi.
Mnogi roditelji imaju previsoka očekivanja od nege i obrazovanja u vrtiću. Budite spremni na to da je većina aktivnosti u vrtiću zapravo u skladu sa obaveznim programom koji uključuje uobičajene aktivnosti koje razvijaju osnovne veštine i navike, kao i neke relativno jednostavne timske igre. Ne očekujte nikakve naučne eksperimente niti to da će vaspitačica moći da podstiče individualni razvoj baš vašeg deteta.
Roditelji ponekad, kao odrasli, zauzimaju vaspitačevu stranu a da ih ne zanima šta je njihovo dete uradilo ili šta ima da kaže. S druge strane, ima i onih koji bezrezervno veruju detetu. Nijedna krajnost nije dobra. Ne bi trebalo da sudite svom detetu za bilo kakvo njegovo delo pre nego što ste razjasnili šta se i zašto tačno dogodilo. Ako se drugi roditelj žali na vaše dete, recite mu da ćete razgovarati kod kuće da razjasnite incident i tek tada zauzmite stav. Ovo će vašem detetu pružiti sigurnost koja mu je potrebna. Isto tako, ako dete dođe kući sa pričom kako je vaspitačica učinila nešto što ne bi smela, pre bilo kakve osude, porazgovarajte mirno sa njom i tek onda donesite svoj sud.
Konačno, roditelji često posežu za „mitom“ koje nude svojoj deci. „Kupiću ti tog robota, ako ne budeš plakao kad te ostavim u vrtiću.“ Ovaj pristup može da spasi situaciju na neko vreme, ali generalno je pogrešan, jer rezultira recidivima, pa ako tražite dete da nešto uradi, usloviće vas da mora da dobije nešto zauzvrat. I neće ono za to biti krivo.