Druga žena koju je moja žena želela da posetim bila je moja MAJKA, koja je udovica 19 godina, ali zahtevi mog rada i moje troje dece omogućili su joj posetu samo povremeno. Te noći sam je pozvao da izađe na večeru i bioskop.
„Šta nije u redu, jesi li dobro?“, upitala je.
Moja majka je tip žene koja sumnja da je kasni noćni poziv ili poziv iznenađenja znak loših vesti. „Mislio sam da bi bilo prijatno provesti neko vreme sa tobom“, odgovorio sam. „Samo nas dvoje.“ Na trenutak je razmislila o tome, a zatim rekla: „Jako bih volela.“
Tog petka posle posla, dok sam se vozio da je pokupim, bio sam pomalo nervozan. Kad sam stigao u njenu kuću, primetio sam da je i ona nervozna zbog našeg sastanka. Sačekala je na vratima sa kabanicom. Uvijala je kosu i nosila haljinu koju je nosila da proslavi poslednju godišnjicu venčanja. Nasmešila se licem koje je bilo blistavo poput anđela.
„Rekla sam svojim prijateljima da ću izaći sa sinom i oni su bili impresionirani“, rekla je dok je ulazila u automobil. „Jedva čekaju da čuju za naš sastanak.“
Otišli smo u restoran koji je, iako nije elegantan, bio jako lep i prijatan. Majka me uzela za ruku kao da je prva dama. Nakon što smo seli, morao sam da pročitam meni. Ona nije mogla da čita sitna slova. Na pola puta, podigao sam pogled i ugledao mamu kako sedi tamo i bulji u mene.
Na njenim usnama je bio nostalgičan osmeh.
„Ja sam bila ta koja je morala da čita meni kada si bio mali“, rekla je.
„Onda je vreme da se opustiš i dopustiš da ti vratim uslugu“, odgovorio sam.
Tokom večere imali smo ugodan razgovor – ništa izvanredno, osim susreta sa nedavnim događajima iz života jednih drugih. Toliko smo razgovarali da smo propustili film. Kad smo kasnije stigli u njenu kuću, rekla je pomalo šaljivo:
„Opet ću izaći s Vama, ali samo ako mi dozvolite da ja Vas pozovem.“
„Kako je bilo na sastanku i večeri sa mamom?“, pitala je moja žena kad sam se vratio kući.
„Veoma lepo. Mnogo više nego što sam mogao da zamislim!“, odgovorio sam.
Nekoliko dana kasnije moja majka je umrla od velikog srčanog udara. To se dogodilo iznenada da nisam imao šanse da učinim nešto za nju. Nešto kasnije, primio sam koverat sa kopijom potvrde u restoranu od istog mesta gde sam večerao sa majkom. U prilogu je navedeno: „Račun sam platila unapred. Nisam bila sigurna da li bih mogla biti tamo; ali ipak sam platila dva tanjira – jedan za tebe, a drugi za tvoju ženu. Nikad nećeš znati šta je ta noć značila za mene. Volim te, sine.”
U tom sam trenutku shvatio koliko je važno da na vreme kažemo: „VOLIM TE“ i pružimo našim najmilijima vreme koje zaslužuju. Ništa u životu nije važnije od vaše porodice. Dajte im vremena koje zaslužuju, jer se te stvari ne mogu odložiti do „nekog drugog vremena“.
Izvor: Topličanka