Iako smo duboko zagazili u 21. vek, verovanje da mušku decu treba od malena vaspitavati čvršće i dalje je duboko ukorenjeno. I to ne samo na Balkanu, već i u ostatku sveta. Veruje se, dakle, da sinove treba manje maziti i od njih očekivati da budu jaki, da ne plaču, da budu borbeni i snažni. Ipak, nauka kaže drugačije, zapravo suprotno. Nedavna studija otkrila je da dečaci, u prvim godinama svog života, treba da budu tretirani sa više nežnosti i saosećanja nego što je to potrebno devojčicama.
Zašto je teže vaspitavati dečake?
Čuveni neuropsiholog Allan Shore predstavio je novije istraživanje koje dokazuje da se desna hemisfera mozga sporije razvija kod dečaka nego kod devojčica. Šta to znači? Pa, najprostije rečeno, dečaci su manje osetljivi na zvuke i na osobe koje ih okružuju, što ih može učiniti zahtevnijim i „težim”. Za njih je teže da tolerišu stres i manje su otporni na neuropsihijatrijske poremećaje, kao što je poremećaj pažnje, autizam… koji se manifestuju u ranom detinjstvu.
Stoga, dečaci koji imaju strožije majke, koji su odmalena vaspitavani čvrstom rukom, bez mnogo emocija, postaju anksiozniji, što onda utiče na formiranje neuronskih veza u mozgu, odgovornih za samokontrolu i socijalizaciju.
Lek za to je nežna, čvrsta veza sina sa majkom, zasnovana na razumevanju, ispunjavanju detetovih potreba za ljubavlju i blizinom. Ovo ima OGROMAN uticaj na razvoj mozga baš u prvoj godini života.
4 saveta Allana Shorea roditeljima
- Ne razdvajajte sinove od majki po rođenju. Razdvajanje od majke odmah nakon porođaja uzrokuje ogroman stres kod sve dece, ali za dečake je to naročito važno jer se kod njih primećuje nagli rast hormona stresa (kortizol). Ako duže budu razvojeni od majke, pa se visok nivo stresa održi neko vreme, to može imati ozbiljan uticaj na razvoj mozga i na zdravlje deteta.
- Provedite sa svojim sinom celo porodiljsko odsustvo, ili najmanje do prvog rođendana. U ovom periodu su najranjiviji.
- Ne budite strogi prema njima, posebno ne u prvoj godini života. Izbegavajte stres, pristupajte im sa strpljenjem, jer oni veoma dobro primećuju negativne emocije. Ne branite im da plaču i nemojte ih zbog toga posramljivati. Ne ostavljajte ih same kada su uplakani, makar sami bili krivi zbog toga. Oni tada pate i potrebna im je potvrda da su vredni ljubavi. Često ih grlite, mazite, ljubite.
- Na male dečake posebno negativan uticaj mogu imati spoljni toksini (fenol, na primer). Kod njih oni mogu napraviti ozbiljan problem upravo u razvoju desne hemisfere. Iako možda deluje kao paranoja, ali moramo uvek biti oprezni sa svime što okružuje našu decu.
A. C.
Dobar tekst. Pet godina nisam imala dece, insaminacijom sam dobila sina i znate sta, sa 40 dana sam morala da ga ostavim i radim jer sam bila na projektu na Fakultetu, porodiljsko na posao nisam smela ni da pomenem! Sta mislite, kako mi je bilo? Plakala sam danima… Za sta? Da bi mi davali lazna obecanja i sada svoju decu i decu koju sam ja ucila i za koje znam koliko ne znaju, zaposlili. Za mene nema mesta, zavrsis sve pre roka, radis po 20 sati ali eto, stigla njihova deca! To sto sam verovala im, nikada sebi oprostiti necu!
Ne znam da li ti moze biti uzeha ako ti kazem da nisi jedina! Ostavi to za sobom i najdi snage da ides napred! Znam kako se osecas ali i to je zivot!