Podsećamo se nekih bisera naših turista iz ranijih, pre-kovid sezona, kad smo brinuli samo o tome da na granici ne bude velika gužva.
Koliko je duboka voda ako uđem u plićak do kolena ili pod kojim su uglom krivine do manastira – samo su neka od „filozofskih“ pitanja koja su naši turisti postavljali zaposlenima u agencijama.
„Biseri“ turista su svojstveni svim nacijama, pa je tako veliki broj i onih koji su nasmejali srpske turističke radnike.
Jedan od takvih je razgovor s mladićem koji je tražio mesto u Grčkoj čijeg imena nije mogao da se seti, a koje počinje na slovo „L“. Posle nabrajanja: Lefkada, Leptokarija, Litohoro, Larisa, on se setio: „Mislim da se zove last minit!“
U jednoj agenciji je roditelj pitao: „Da li mogu u sobu da dodam još jedno dete“, a kada su ga pitali koliko mališan ima godina, on je odgovorio – 24. Da nije reč o šali, govori još jedan primer roditelja koji je proverio da li dete plaća samo avio-kartu, a kada su ga pitali koliko ima godina, on je rekao – 27. Tinejdžeri u Srbiji vole duže da spavaju, sudeći po sledećem slučaju: let za Rodos je bio planiran u sedam časova ujutro, a roditelji su pitali da li može to da bude nešto kasnije, zbog deteta koje, inače, ima 13 godina.
Da u Srbiji deca uvek ostaju deca, dokaz je i majka koja je pitala: „Da li dete od 12 godina može da deli krevet s nama, pošto ionako spava s nama?“ Još jedna potvrda toga je i primer čoveka koji je molio da krene dva dana posle grupe, jer mu mama ne da da ide na more. Inače, on je putovao sa ženom i ćerkom!
Na pitanje šalterske radnice: „Znači, tri osobe su u pitanju“, roditelj je sasvim ozbiljan odgovorio: „Da, dvoje odraslih i dvoje dece.“
Dame u najboljim godinama često sve okreću na šalu, pa je jedna tako pitala: „Da li imate nešto u Crnoj Gori za nas baksuze što imamo žive muževe?“ Drugu je interesovala procedura: „Dobro, ja sad uplatim letovanje, a šta ako moj muž umre? Ne znate vi njega, veliki je on baksuz.“
Za pojedine naše turiste geografija i nazivi stranih letovališta su najslabije tačke. Tako su se mogli čuti zahtevi poput „hoću apartman na atoskom pršljenu“. Teško je bilo odgovoriti na pitanje našeg turiste kojeg je zanimalo gde će biti za sat vremena ako legne na dušek u Leptokariji i zaspi…
To je sve bezazleno u odnosu na pitanje mladog para da li u Tunisu mogu da iznajme rentakar, jer planiraju da odu na jedan dan do Egipta i vide piramide?! Drugi je još u Beogradu pitao, pošto nije bilo mesta u avionu za Hurgadu, da li može da krene kolima. Jedan turista na Krfu je sa zanimanjem pitao vodiča: „Šta vam je taj Vido?“
Dobrostojeća mlada dama je tražila kombinaciju pet dana odmora na Santoriniju i pet na Kefaloniji, a ona će sama da se prebaci brodićem…
„Ne prija mi otpozadi i unazad, samo da napomenem da to neću da prihvatim u autobusu!“ – pored ove napomene vremešne turistkinje, bila je još zanimljivija zamerka starije gospođe koja je na kraju putovanja rekla: „Ovo je nečuveno, mi ceo put vozača videli nismo!“
Ipak, ne stignu svi glatko na destinaciju, jer su jednu gospođu vratili sa granice pošto joj je pasoš isečen. Ona je priznala da ga je sama isekla, jer nije mogao da stane u novčanik!
U jednoj agenciji su tražili direktora s pitanjem da li da dete u pasoš upišu olovkom ili hemijskom. On je, ubeđen da se šale, rekao da je hemijskom bolje, jer olovkom može da se obriše. Vratili su ih sa granice, a porodica je zbog toga tražila pare nazad od agencije.
Pravi haos na graničnom prelazi Evzoni izazvao je turista na čiju je torbu režao pas grčkih carinika. Svi su bili ubeđeni da je droga i šokirali su se kad su videli da je unutra živa kokoška vezanih nogu! Ovaj bagaž je „opravdao“ željom da mu se meso do Grčke ne pokvari.
Frižideri sa hranom su bolje rešenje, a to je mislila i majka sa sinom koja je uplatila hotel „Delfin palas“ sa uslugom „ultra ol inkluziv“ u Antaliji. Na pitanje zbog čega nosi ručni frižider sa hranom u hotel gde u svakom trenutku ima šta da se jede, vodiču je odgovorila: „Za svaki slučaj.“
Naši putnici postavljaju i sledeća pitanja: kada je najbolje vreme da ručaju, da li su „umbrele inkluzivne“, da li je kafa tri evra sa penom ili bez nje, da li u hotelu seku paradajz na kriške ili kolutove, kao i koje će boje biti kuhinja.
Zanimljiv je i primer apsolventkinje beogradskog fakulteta čija uplata nikako da legne, pa joj je sugerisano da donese „treći primerak“. Kada su ga videli, u agenciji su bili zgranuti, jer je bio naslovljen na „Petra Petrovića“, kao što piše u opštem primeru…
Piše: A. Mikata
Izvor: Novosti