Poželjno je da ishrana deteta koje je bolesno bude tečna i kašasta kako bi sprečila dehidraciju koja nekad može da prati visoku temperaturu, pogotovu kod manje dece. Nikako ne davati teško svarljivu hranu. Znači supe i voće su neophodni, a mamini i bakini specijaliteti treba da sačekaju da dete sasvim ozdravi. Ne zaboravimo da apetit slabi pri povišenju telesne temperature, kaže Dr Saša Milićević.
Namirnice koje se preporučuju
Kad dete nema apetit, što je izvesno ako ima povišenu temperaturu, ne treba ga hraniti na silu jer će to imati više štete nego koristi za njegov oporavak. Nemojte se plašiti – kratkoročna dijeta ne može mu naškoditi.
Čaj i sokovi
Ponudite mu topli čaj sa limunom i medom – ukoliko je dete starije od godinu dana, (preporučuju se čaj od šipka, nane, kamilice), limunadu, prirodno ceđene sokove (od pomorandže, grejpfruta, mandarine, jabuke), kompot od jabuka…
Bareno povrće
Za glavne obroke poželjno je pripremati kašasta jela, ili usitniti namirnice kako bi bile lakše za gutanje. Najbolje je obariti povrće (krompir, grašak, brokoli i sl.), spremiti tople supice i čorbe, kuvani pirinač, dok meso treba skuvati i sitno iseckati. U ishrani starije dece preporučuje se žuto ili narandžasto povrće, voće, prokuvano zeleno lisnato povrće a zbog energetskih potreba poželjno je dodati malo ulja u hranu. Što se tiče razmaka u obrocima, mališanu treba davati manje obroke na svakih nekoliko sati, kao i odabrane napitke.
Česti, ali lagani obroci
Ukoliko vaš mališan i pored bolesti ima apetit, najbolje je da obroke podelite u manje porcije i hranite ga na svakih 2-2,5 sata. Obroci ne smeju da budu preobilni da ne bi detetu opteretili želudac i usporili varenje, a tek kada mu se stanje poboljša, treba mu dati dodatnu količinu hrane, kako bi se nadoknadio gubitak.
Ako prehlada dugo traje…
Jedna od posledica produženog gripoznog stanja jeste poremećaj u radu creva. U tom slučaju neophodno je ishranu obogatiti žitaricama, povrćem i voćem (osim agruma koji su bogati C vitaminom, veoma su zdrave jabuke, banane, grožđe, suvo voće), i voditi računa da mališan unosi dovoljno tečnosti. Potrebno je i znatno smanjiti upotrebu masti životinjskog porekla, a povećati unos nerafinisanih biljnih masti (maslinovo i druga hladno ceđena biljna ulja) koje imaju važnu ulogu u razmeni materija. Masnu i tešku hranu dete će i samo odbijati, što će vam dodatno olakšati situaciju. Napici koji mogu biti od najveće koristi su sok od šargarepe (ako dete nije alergično), sok od kajsije, paradajz sok, limunada, čaj od šipka i drugi biljni čajevi. Zimi je poželjno piti i sok od kiselog kupusa koji je veoma bogat C vitaminom, ali se on preporučuje tek deci starijoj od 3 godine. Takođe, važnu ulogu u ishrani bolesne dece imaju i mlečni proizvodi (naročito jogurt, kefir, sir) koji se lako vare i apsorbuju, a samim tim utiču i na normalizaciju crevne mikroflore i jačanje apetita.