Насилно понашање код деце – где родитељи греше?

28 марта, 2021

Да ли сте некада размишљали зашто ваше дете испољава насилно понашање? Разлога је више, али пре него кренете да уводите строге мере и да кажњавате дете не би било лоше да преиспитате своје поступке. Сагледајте реално ситуацију, без да тражите оправдање за себе. Будите самокритични.

За разлику од оваквог приступа, постоји и она друга врста родитеља која насилно понашање свог детета сматра као пролазну фазу у одрастању. Често се дешава да родитељи саветују децу да никада први не започињу свађу, али ако се на било који начин осете угроженим да се физички супротставе. И ово је веома погрешно.

Насилна деца су жељна љубави

Деца која испољавају насилно понашање вапе за пажњом и љубављу. Да ли сте некада размишљали о томе? Дете које је насилнички настројено према другој деци, најчешће у породици проживљава неку врсту насиља. Уколико су родитељи склони физичком кажњавању детета или је присутан диктаторски режим у васпитању, дете пред собом има модел понашања. У таквим ситуацијама, оно свој бес усмерен на родитеље испољава на другој деци.

Деца која одрастају у таквом окружењу имају и сувише наталоженог беса у себи. Из тог разлога они траже начин да испоље тај бес и најчешће бирају неког слабијег од себе.

Такође, у породицама у којима нису јасно дефинисана правила понашања, дете одраста у уверењу да му је све допуштено. То се посебно односи на ситуације у којима родитељи нису доследни у својим ставовима.

У породицама где не постоји разговор на релацији родитељ – дете и где дете нема јасно постављених граница, ово је чест случај. Дете се осећа надмоћно, а касније осећање моћи преноси на вршњачку групу. Колико год да показују надмоћ међу вршњацима или млађима од себе та деца су дубоко незадовољна.

Насилним понашањем деца хране свој его

Дете код кога је изражено насилно понашање је истовремено дете коме недостаје самопоуздање. Исказујући своју надмоћ пред другом децом ова деца хране свој его. С обзиром на то да друга деца осећају страх у његовом присуству насилно дете у сопственим очима креира слику храброг и одважног детета. Међутим, уколико се загребе испод површине врло брзо би се схватила та узрочно – последична веза.

Деца која испољавају насилно понашање никада не разговарају са вршњацима о својим осећањима. Али када једном открију насиље као модел понашања и схвате да на тај начин успевају да привуку пажњу на себе више и не покушавају да поделе емоције са другима.
Како помоћи детету које испољава насилно понашање?

Вероватно сте и сами сведоци тога да многи родитељи на насилно понашање детета узвраћају насиљем. Могуће да ће постићи ефекат, али само на пар сати. Дугорочно се ништа не постиже.

Дете код кога је присутан страх од родитељског кажњавања ће променити своје понашање у присуству родитеља, али ће се и даље насилнички понашати међу вршњацима. Уколико је родитељски ауторитет заснован на страхопоштовању, дете ће све чешће показивати бунт.

Правилан родитељски ауторитет треба да буде мешавина узајамног поштовања и поверења. То је процес који се гради од момента када дете дође на свет па надаље током одрастања. Једном када успоставите такав однос са дететом важно га је надограђивати и одржавати. Имајте у виду да ће дете у разним узрасним фазама испробавати и тестирати ваш ауторитет. Посебно током одрастања и поистовећивања са вршњачким групама.

Поставите јасне границе у понашању

Ви као родитељ морате поставити јасну границу. Важно је да у старту раздвојите дозвољено од недозвољеног понашања, а затим бити доследни у томе. Немојте претити казнама које нећете спровести у дело. На тај начин рушите ауторитет у очима детета и дајете му наду да ће свако наредно непримерено понашање проћи без последица.

Без обзира на све животне изазове, на убрзан животни темпо, за дете увек морате имати времена. Не дозволите да вам прође дан у коме се нисте довољно посветили детету и провели време разговарајући са њим. Покажите му несебичну и бескрајну љубав, јер ћете на тај начин допринети изградњи његовог самопоштовања и самопоуздања.

Овакав однос се успоставља од малена, јер ако тада изостане током времена ћете га теже успоставити. Одрастањем се дете окреће вршњачким групама па је самим тим теже успоставити присан однос, али свакако није немогуће.

Уколико и поред максималног ангажовање не успете да помогнете детету и одвратите га од насилничког понашања немојте се устручавати да потражите стручну помоћ. Не само да је то родитељско право, већ је и обавеза. И не заборавите да су деца наша највећа инвестиција. Што сте спремни више да уложите у дете, несумњиво је да ће вам се вишеструко вратити. Када одрасту деца се најчешће неће сетити одевних предмета које су носили, али ће свакако памтити како и колико времена сте проводили са њима.

Аутор: Славица Бијелић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама