Иако Министарство просвете Републике Србије није довољно инклузивно ни транспарентно да, до писања овог текста, јавно каже шта је то што децу, родитеље и наставнике чека од јесени школске 2020/21 год. назиру се неки могући модели наставе на даљину и комбиноване наставе.
1. Први модел би подразумевао да се две недеље настава не похађа у учионици већ да се предавања врше на даљину а да се у трећој недељи настава похађа у школама у облику утврђивања , писмених и контролних задатака и слично.
Иако је овај модел бољи од чистог похађања наставе на даљину поставља се питање какав бенефит се постиже у епидемиолошком смислу, осим што би се раст епидемије одложио за две недеље ?
2. Следећи , рестриктивни модел, би могао да буде да се смањи број ученика по одељењу са садашњих 30 на 12 до 15 ученика у више смена и са скраћењем часова на 30 минута.
Овај модел би заживео ако би се извршила велика реорганизација наставе где год је то могуће уз снажне епидемијске мере као што су ношење маски и рукавица, дезинфекција школских просторија и социјална дистанца у одељењима. Не треба рећи да би овај модел био ефикасан само ако би могао да се плати већи број извршилаца или ако би се постојећем кадру платило додатно ангажовање за додатни рад, што није била пракса до сада.
3. Трећи модел, ја бих га назвао плуралистички, би био комбиновани модел претходна два. По њему не би све школе поступале на исти начин већ би постојао клизни распоред редовног похађања наставе за, на пример, прва три разреда основне школе а за старије разреде би требало да се обезбеди рад од куће и похађање школе у више смена. Средње школе би поступале по првом или другом моделу, зависно од величине школе и броја ђака.
Сви модели ће захтевати велике техничке и организационе напоре школа и министарства просвете и неопходно повећање буџета за просвету како би се реализовали ти задаци у циљу остварења јавног здравља и образовања.
Александар Лазић
просветни радник