Iako Ministarstvo prosvete Republike Srbije nije dovoljno inkluzivno ni transparentno da, do pisanja ovog teksta, javno kaže šta je to što decu, roditelje i nastavnike čeka od jeseni školske 2020/21 god. naziru se neki mogući modeli nastave na daljinu i kombinovane nastave.
1. Prvi model bi podrazumevao da se dve nedelje nastava ne pohađa u učionici već da se predavanja vrše na daljinu a da se u trećoj nedelji nastava pohađa u školama u obliku utvrđivanja , pismenih i kontrolnih zadataka i slično.
Iako je ovaj model bolji od čistog pohađanja nastave na daljinu postavlja se pitanje kakav benefit se postiže u epidemiološkom smislu, osim što bi se rast epidemije odložio za dve nedelje ?
2. Sledeći , restriktivni model, bi mogao da bude da se smanji broj učenika po odeljenju sa sadašnjih 30 na 12 do 15 učenika u više smena i sa skraćenjem časova na 30 minuta.
Ovaj model bi zaživeo ako bi se izvršila velika reorganizacija nastave gde god je to moguće uz snažne epidemijske mere kao što su nošenje maski i rukavica, dezinfekcija školskih prostorija i socijalna distanca u odeljenjima. Ne treba reći da bi ovaj model bio efikasan samo ako bi mogao da se plati veći broj izvršilaca ili ako bi se postojećem kadru platilo dodatno angažovanje za dodatni rad, što nije bila praksa do sada.
3. Treći model, ja bih ga nazvao pluralistički, bi bio kombinovani model prethodna dva. Po njemu ne bi sve škole postupale na isti način već bi postojao klizni raspored redovnog pohađanja nastave za, na primer, prva tri razreda osnovne škole a za starije razrede bi trebalo da se obezbedi rad od kuće i pohađanje škole u više smena. Srednje škole bi postupale po prvom ili drugom modelu, zavisno od veličine škole i broja đaka.
Svi modeli će zahtevati velike tehničke i organizacione napore škola i ministarstva prosvete i neophodno povećanje budžeta za prosvetu kako bi se realizovali ti zadaci u cilju ostvarenja javnog zdravlja i obrazovanja.
Aleksandar Lazić
prosvetni radnik