Младен Живановић није сличан другим саговорницима у рубрици Ми ВАС питамо. Школовање је почео на ПМФ-у у Србији, али га је завршио на Исланду – најпре научивши исландски језик, а потом дипломирао међународне студије у образовању.
Пет година предаје математику у исландском образовном систему, развија курикулуме, креира наставне материјале и истражује примену вештачке интелигенције у настави. Тренутно је запослен у Ландакотсколију у Рејкјавику, једној од академски најугледнијих школа на Исланду.
Паралелно с тим, последње две и по године радио је и као наставник у српској допунској школи на Исланду. Тај ангажман недавно је окончан на начин који је покренуо низ питања – о положају наших просветара у дијаспори, о начину на који матичне институције комуницирају са њима и о томе шта се дешава када систем и појединац дођу у сукоб далеко од куће.
Младен је одлучио да не ћути. Разговарали смо о томе шта се десило, али и о образовању – ономе што је научио на Исланду и ономе што сматра да можемо да научимо од њих.
Након изузетно занимљивог образовног и професионалног пута, скрасили сте се на Исланду и један од послова који сте тамо радили је посао наставника у српској допунској школи. Исланд није место на које се исељава велики број наших људи, па је самим тим сигурно посао додатно занимљив и специфичан. Како изгледа радити са нашом децом у Исланду?
Наравно, свака школа је специфична на свој начин и то је један цитат ког се сећам још са факултета. Ја сам до сада радио у две школе на Исланду, а праксу сам имао у још две, и у свакој од њих је владала нека потпуно другачија прича. Оно што наше српско одељење чини посебним јесте чињеница да сва деца долазе из различитих исландских основних школа. На пример, из редовне основне школе у којој ја иначе радим, у српску допунску долази свега двоје деце.
Наша деца на Исланду су јако нежна, навикла су да се са њима ради са пуно љубави и да су сви око њих дружељубиви, јер је овде целокупно школовање фокусирано на добробит детета. Наравно, то је огроман приоритет у прва четири разреда, а ми у групи имамо чак и децу предшколског узраста која су наши мали анђелчићи и заиста не знам како другачије да их опишем.
Мени никада није било тешко да дођем суботом и одрадим та три часа, јер када се са децом изгради позитиван однос заснован на узајамном поштовању, све постаје лако и може доста тога да се уради. Исто колико је приоритет да се деца лепо осећају, исто тако се овде води рачуна и о томе да наставници у сваком тренутку имају подршку и да свој посао раде са што мање стреса. Наш час увек почиње разговором у којем деца деле шта су радила у току недеље, што је одлична навика која нашим клинцима помаже да вежбају свакодневну конверзацију како би са својим родитељима, али и пријатељима из Србије и региона могли, мало по мало, да воде све дуже и садржајније разговоре.
Током обука које смо сви обавезни да одслушамо лети, велики акценат се ставља на то да настава буде интерактивна и забавна, управо да би деца желела да долазе сваке недеље. То су директне инструкције које смо добили од Министарства просвете, јер ово нису класични часови српског језика, већ допунска настава. Због тога део часа често одрадимо напољу или организујемо разне квизове, а Српски културни центар на Исланду нам је такође много помогао око наставних материјала које смо донели из Србије, као што су разне дечје књиге и друштвене игре.
Чему сте тежили да их научите? Шта је фокус плана и програма, а шта је био ваш?
Мој примарни циљ и тежња били су да се деца на настави осећају пријатно и сигурно, јер ми је изузетно битно да они желе поново да дођу и да им сваки час буде лепо искуство. Наша школа на Исланду постоји већ десет година, а моје колеге пре мене, као и тим са којим данас радим, одувек су ову наставу гледали као прилику да деца активно користе свој језик, са примарним фокусом на учење ћирилице кроз игру. Наравно, увођењем званичног правилника Министарства просвете Републике Србије рад је постао озбиљнији, а ми смо се потрудили да те захтеве испоштујемо на најбољи могући начин. Иако је званични фокус програма усмерен на граматику, познавање термина, историју и традицију Србије, наш фокус у пракси остао је прилагођен деци, будући да многи ученици првенствено раде на томе да течно читају и пишу наш језик, па тек онда усвајају комплексније садржаје.
Овакав приступ донео је сјајне резултате, па смо од тренутка када смо почели да радимо по програму министарства забележили чак и већи број деце, који се у другој години додатно повећао. Родитељи и деца су изузетно задовољни, што доказује и чињеница да нам јако пуно деце долази на отворене догађаје попут Новогодишњих чаролија или Дана школе.
Да се вратимо мало на почетак. Како сте се уопште нашли на Исланду?
На Исланду сам се нашао пре десет година, пре свега из економских разлога. Студирао сам математику на Природно-математичком факултету у Нишу и већ тада сам планирао да своје школовање и живот наставим ван Србије. Једноставно нисам видео перспективу код нас и већ од треће године средње школе сам се активно спремао и полагао испите за иностране универзитете, а верујем да ваши читаоци, с обзиром на то да је реч о 2014. и 2015. години, могу лако да претпоставе каква је економска ситуација тада била окидач за такву одлуку.
Исланд се некако спонтано појавио као опција, па сам најпре уписао студије исландског језика на Универзитету Исланда (University of Iceland). Током те прве године, игром случаја сам радио у једној играоници, што ме је касније довело до посла у школском боравку, а затим и до позиције асистента, односно помоћника наставника у школи. То је систем са потпуно другачијом структуром у односу на Србију; они имају асистенте који помажу у реализацији наставе тако што раде један на један са ученицима који теже прате градиво или воде мање групе, у зависности од концепта часа. Управо то искуство је у мени пробудило огромну жељу да се дубље упознам са педагогијом као науком и да своју каријеру наставим у образовању. Уследио је упис на Међународне студије у образовању, са ужим фокусом на математичко образовање, и ево ме данас — након десет година живота на Исланду, већ четири године успешно радим као наставник математике.
Може ли се направити нека паралела са нашим образовним системом?
Наравно, постоји доста сличних, али и много различитих ствари. Код нас у Србији је систем још увек доста традиционалан, почев од саме поставке намештаја и клупа, па све до начина предавања где је фокус углавном на наставнику.
На Исланду скоро нико не предаје на тај начин, бар не у прва четири разреда, док се у старијим разредима такве праксе уводе тек постепено. Овде се у великој мери практикују индивидуални пројекти и деци се оставља много већи избор. На пример, када бисмо радили градове Србије, наша деца би истраживала градове из предела одакле су њихови родитељи или где су већ била на одмору, па би се кроз њихове презентације сви међусобно упознали са свачијом средином. Избегавамо рад на текстовима које деца морају да уче напамет; овде је изузетно битан сам доживљај детета и начин на који га можемо заинтересовати за градиво пре него што наставник само стане испред њих и каже: „Данас радимо реке Србије, то су Дунав, Сава, Нишава…“.
Што се тиче мог личног рада, ја у настави доста користим учење засновано на пројектима (Project-based learning) и гејмификацију, односно учење кроз игру.
Од прошле године сам увео и метод под називом „Учионица која размишља“ (Thinking Classroom method), који представља кулминацију двадесетогодишњег научног истраживања у области наставе математике. То је метод који бих искрено волео да видим код наставника у Србији, због чега активно проналазим начине да га пренесем и колегама тамо. Ако је неко заинтересован, топло препоручујем да истражи ову методу, јер ја са њом постижем сјајне резултате и презадовољан сам.
Колико су наша деца тамо повезана са српском традицијом и културом? Да ли је доживљавају?
Наша деца на Исланду су веома повезана са српском традицијом и културом и заиста је активно доживљавају, на шта смо сви веома поносни. И сам сам био члан одбора Српског културног центра на Исланду, тако да из прве руке могу да кажем да цео наш тим предано ради на промоцији наше културе кроз веома успешне догађаје. Недавно смо, на пример, организовали извођење представе „Генерална проба“, која је базирана на Нушићевој „Госпођи министарки“, а иста глумачка екипа је за децу одиграла представу „Вирус Телефонитис“. Након тога су дошли код нас у школу и радили са ученицима, па су деца сама припремила и извела кратку представу са радњом смештеном у школској клупи, што је за њих било прелепо и незаборавно искуство.
Поред онога што свакодневно радимо на часовима, они имају прилику да осете нашу културу и кроз фолклор. Баш недавно, 8. маја, обележили смо велики јубилеј – 10 година постојања Српског културног центра на Исланду, где су деца била специјални гости и имала прилику да уживају у прелепом наступу ансамбла „Рас“ из Осла.
Оно што је многе родитеље српске деце на Исланду изненадило је то што од недавно нисте више наставник у српској допунској школи. Због чега?
Мој изненадни одлазак из допунске школе на Исланду није био производ моје слободне воље, већ директна последица довођења у заблуду и притиска који је уследио одмах након ненајављеног доласка координаторке Татјане Хот на мој час. Kада сам схватио да ниједан од мојих колега нигде није био подвргнут таквом третману и да она није имала никакву основу за такво поступање нити за долазак на Исланд, упутио сам званичне мејлове надлежним установама — пре свега Министарству просвете, као и Амбасади Републике Србије у Ослу која је мој послодавац — како бих их у потпуности обавестио о ситуацији и тражио заштиту.
Посебно желим да нагласим да сам ја своје ангажовање за следећу школску годину већ пре тога сам прекинуо. Уместо да ми се дозволи да на професионалан начин са децом завршим започету школску годину, мени је кроз изнуђену оставку и манипулацију грубо ускраћено тих последњих две недеље рада. Тиме је начињена штета и самим ученицима, због чега су и родитељи, забринути и изненађени оним што се десило, слали званичне мејлове надлежнима јер су деца била видно узнемирена агресивним упадом на час. Нажалост, баш као ни мени, нико ни тим родитељима до данас није упутио никакав одговор.
Доведен сам у позицију да потпишем оставку под утицајем веште манипулације, чиме је заправо прекршен Закон о раду Републике Србије, који јасно прописује да је свака изјава о престанку радног односа изнуђена маном воље, уценом или обманом – правно ништавна. Поред тога, самим тим чином потпуно је игнорисан и Закон о инспекцијском надзору, који у свом основном члану стриктно налаже обавезу писмене најаве контроле најкасније три дана раније, што овде уопште није био случај.
Како бих заштитио свој професионални и педагошки интегритет који је грубо нарушен пред ученицима, одлучио сам да покренем даље званичне правне кораке. Као грађанин Србије, искористио сам своје уставно и законско право на приступ информацијама од јавног значаја и упутио додатни званичан захтев надлежним институцијама.
Цео овај поступак мог уклањања из наставе спроведен је мимо свих стандардних процедура и без икаквог званичног, писаног решења о престанку радног односа. Док Амбасада у Ослу и Министарство просвете за сада бирају да ћуте и игноришу ове очигледне пропусте и дописе родитеља, ја нећу одустати од даље борбе за утврђивање пуне одговорности, јер сматрам да се закон мора поштовати, а просветни радници и деца заштитити од самовоље појединаца.
Како видите свој будући професионални пут?
У будућности све остаје уско везано за наставу математике, јер је то нешто што заиста неизмерно волим да радим. Недавно сам завршио веома значајан пројекат у којем сам испитивао примену вештачке интелигенције у настави математике, што је истраживање које је финансирао Исландски центар за истраживање (Rannís). Поред тога, тренутно приводим крају рад на збирци наставних материјала, која представља комбинацију мојих омиљених пракси и метода, а за коју сам по други пут добио финансирање од Rannís-а и која тренутно чека публикацију следеће године.
Сви ови велики пројекти рађени су у сарадњи са професорима са факултета, што ми посебно значи јер видим да су моје идеје овде на Исланду веома поштоване и признате од стране стручне јавности. Свакако, мој најсвежији пројекат је летња школа математике која почиње управо ове недеље и дубоко верујем да ће бити веома успешна.
Мој професионални пут ће дефинитивно бити усмерен на даљи развој ових савремених метода, а велика жеља ми је да све те идеје, знања и искуства која сам стекао на Исланду у наредном периоду нађем начин да пренесем и применим и доле, код нас у Србији.