Mladen Živanović nije sličan drugim sagovornicima u rubrici Mi VAS pitamo. Školovanje je počeo na PMF-u u Srbiji, ali ga je završio na Islandu – najpre naučivši islandski jezik, a potom diplomirao međunarodne studije u obrazovanju.
Pet godina predaje matematiku u islandskom obrazovnom sistemu, razvija kurikulume, kreira nastavne materijale i istražuje primenu veštačke inteligencije u nastavi. Trenutno je zaposlen u Landakotskoliju u Rejkjaviku, jednoj od akademski najuglednijih škola na Islandu.
Paralelno s tim, poslednje dve i po godine radio je i kao nastavnik u srpskoj dopunskoj školi na Islandu. Taj angažman nedavno je okončan na način koji je pokrenuo niz pitanja – o položaju naših prosvetara u dijaspori, o načinu na koji matične institucije komuniciraju sa njima i o tome šta se dešava kada sistem i pojedinac dođu u sukob daleko od kuće.
Mladen je odlučio da ne ćuti. Razgovarali smo o tome šta se desilo, ali i o obrazovanju – onome što je naučio na Islandu i onome što smatra da možemo da naučimo od njih.
Nakon izuzetno zanimljivog obrazovnog i profesionalnog puta, skrasili ste se na Islandu i jedan od poslova koji ste tamo radili je posao nastavnika u srpskoj dopunskoj školi. Island nije mesto na koje se iseljava veliki broj naših ljudi, pa je samim tim sigurno posao dodatno zanimljiv i specifičan. Kako izgleda raditi sa našom decom u Islandu?
Naravno, svaka škola je specifična na svoj način i to je jedan citat kog se sećam još sa fakulteta. Ja sam do sada radio u dve škole na Islandu, a praksu sam imao u još dve, i u svakoj od njih je vladala neka potpuno drugačija priča. Ono što naše srpsko odeljenje čini posebnim jeste činjenica da sva deca dolaze iz različitih islandskih osnovnih škola. Na primer, iz redovne osnovne škole u kojoj ja inače radim, u srpsku dopunsku dolazi svega dvoje dece.
Naša deca na Islandu su jako nežna, navikla su da se sa njima radi sa puno ljubavi i da su svi oko njih druželjubivi, jer je ovde celokupno školovanje fokusirano na dobrobit deteta. Naravno, to je ogroman prioritet u prva četiri razreda, a mi u grupi imamo čak i decu predškolskog uzrasta koja su naši mali anđelčići i zaista ne znam kako drugačije da ih opišem.
Meni nikada nije bilo teško da dođem subotom i odradim ta tri časa, jer kada se sa decom izgradi pozitivan odnos zasnovan na uzajamnom poštovanju, sve postaje lako i može dosta toga da se uradi. Isto koliko je prioritet da se deca lepo osećaju, isto tako se ovde vodi računa i o tome da nastavnici u svakom trenutku imaju podršku i da svoj posao rade sa što manje stresa. Naš čas uvek počinje razgovorom u kojem deca dele šta su radila u toku nedelje, što je odlična navika koja našim klincima pomaže da vežbaju svakodnevnu konverzaciju kako bi sa svojim roditeljima, ali i prijateljima iz Srbije i regiona mogli, malo po malo, da vode sve duže i sadržajnije razgovore.
Tokom obuka koje smo svi obavezni da odslušamo leti, veliki akcenat se stavlja na to da nastava bude interaktivna i zabavna, upravo da bi deca želela da dolaze svake nedelje. To su direktne instrukcije koje smo dobili od Ministarstva prosvete, jer ovo nisu klasični časovi srpskog jezika, već dopunska nastava. Zbog toga deo časa često odradimo napolju ili organizujemo razne kvizove, a Srpski kulturni centar na Islandu nam je takođe mnogo pomogao oko nastavnih materijala koje smo doneli iz Srbije, kao što su razne dečje knjige i društvene igre.
Čemu ste težili da ih naučite? Šta je fokus plana i programa, a šta je bio vaš?
Moj primarni cilj i težnja bili su da se deca na nastavi osećaju prijatno i sigurno, jer mi je izuzetno bitno da oni žele ponovo da dođu i da im svaki čas bude lepo iskustvo. Naša škola na Islandu postoji već deset godina, a moje kolege pre mene, kao i tim sa kojim danas radim, oduvek su ovu nastavu gledali kao priliku da deca aktivno koriste svoj jezik, sa primarnim fokusom na učenje ćirilice kroz igru. Naravno, uvođenjem zvaničnog pravilnika Ministarstva prosvete Republike Srbije rad je postao ozbiljniji, a mi smo se potrudili da te zahteve ispoštujemo na najbolji mogući način. Iako je zvanični fokus programa usmeren na gramatiku, poznavanje termina, istoriju i tradiciju Srbije, naš fokus u praksi ostao je prilagođen deci, budući da mnogi učenici prvenstveno rade na tome da tečno čitaju i pišu naš jezik, pa tek onda usvajaju kompleksnije sadržaje.
Ovakav pristup doneo je sjajne rezultate, pa smo od trenutka kada smo počeli da radimo po programu ministarstva zabeležili čak i veći broj dece, koji se u drugoj godini dodatno povećao. Roditelji i deca su izuzetno zadovoljni, što dokazuje i činjenica da nam jako puno dece dolazi na otvorene događaje poput Novogodišnjih čarolija ili Dana škole.
Da se vratimo malo na početak. Kako ste se uopšte našli na Islandu?
Na Islandu sam se našao pre deset godina, pre svega iz ekonomskih razloga. Studirao sam matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu i već tada sam planirao da svoje školovanje i život nastavim van Srbije. Jednostavno nisam video perspektivu kod nas i već od treće godine srednje škole sam se aktivno spremao i polagao ispite za inostrane univerzitete, a verujem da vaši čitaoci, s obzirom na to da je reč o 2014. i 2015. godini, mogu lako da pretpostave kakva je ekonomska situacija tada bila okidač za takvu odluku.
Island se nekako spontano pojavio kao opcija, pa sam najpre upisao studije islandskog jezika na Univerzitetu Islanda (University of Iceland). Tokom te prve godine, igrom slučaja sam radio u jednoj igraonici, što me je kasnije dovelo do posla u školskom boravku, a zatim i do pozicije asistenta, odnosno pomoćnika nastavnika u školi. To je sistem sa potpuno drugačijom strukturom u odnosu na Srbiju; oni imaju asistente koji pomažu u realizaciji nastave tako što rade jedan na jedan sa učenicima koji teže prate gradivo ili vode manje grupe, u zavisnosti od koncepta časa. Upravo to iskustvo je u meni probudilo ogromnu želju da se dublje upoznam sa pedagogijom kao naukom i da svoju karijeru nastavim u obrazovanju. Usledio je upis na Međunarodne studije u obrazovanju, sa užim fokusom na matematičko obrazovanje, i evo me danas — nakon deset godina života na Islandu, već četiri godine uspešno radim kao nastavnik matematike.
Može li se napraviti neka paralela sa našim obrazovnim sistemom?
Naravno, postoji dosta sličnih, ali i mnogo različitih stvari. Kod nas u Srbiji je sistem još uvek dosta tradicionalan, počev od same postavke nameštaja i klupa, pa sve do načina predavanja gde je fokus uglavnom na nastavniku.
Na Islandu skoro niko ne predaje na taj način, bar ne u prva četiri razreda, dok se u starijim razredima takve prakse uvode tek postepeno. Ovde se u velikoj meri praktikuju individualni projekti i deci se ostavlja mnogo veći izbor. Na primer, kada bismo radili gradove Srbije, naša deca bi istraživala gradove iz predela odakle su njihovi roditelji ili gde su već bila na odmoru, pa bi se kroz njihove prezentacije svi međusobno upoznali sa svačijom sredinom. Izbegavamo rad na tekstovima koje deca moraju da uče napamet; ovde je izuzetno bitan sam doživljaj deteta i način na koji ga možemo zainteresovati za gradivo pre nego što nastavnik samo stane ispred njih i kaže: „Danas radimo reke Srbije, to su Dunav, Sava, Nišava…“.
Što se tiče mog ličnog rada, ja u nastavi dosta koristim učenje zasnovano na projektima (Project-based learning) i gejmifikaciju, odnosno učenje kroz igru.
Od prošle godine sam uveo i metod pod nazivom „Učionica koja razmišlja“ (Thinking Classroom method), koji predstavlja kulminaciju dvadesetogodišnjeg naučnog istraživanja u oblasti nastave matematike. To je metod koji bih iskreno voleo da vidim kod nastavnika u Srbiji, zbog čega aktivno pronalazim načine da ga prenesem i kolegama tamo. Ako je neko zainteresovan, toplo preporučujem da istraži ovu metodu, jer ja sa njom postižem sjajne rezultate i prezadovoljan sam.
Koliko su naša deca tamo povezana sa srpskom tradicijom i kulturom? Da li je doživljavaju?
Naša deca na Islandu su veoma povezana sa srpskom tradicijom i kulturom i zaista je aktivno doživljavaju, na šta smo svi veoma ponosni. I sam sam bio član odbora Srpskog kulturnog centra na Islandu, tako da iz prve ruke mogu da kažem da ceo naš tim predano radi na promociji naše kulture kroz veoma uspešne događaje. Nedavno smo, na primer, organizovali izvođenje predstave „Generalna proba“, koja je bazirana na Nušićevoj „Gospođi ministarki“, a ista glumačka ekipa je za decu odigrala predstavu „Virus Telefonitis“. Nakon toga su došli kod nas u školu i radili sa učenicima, pa su deca sama pripremila i izvela kratku predstavu sa radnjom smeštenom u školskoj klupi, što je za njih bilo prelepo i nezaboravno iskustvo.
Pored onoga što svakodnevno radimo na časovima, oni imaju priliku da osete našu kulturu i kroz folklor. Baš nedavno, 8. maja, obeležili smo veliki jubilej – 10 godina postojanja Srpskog kulturnog centra na Islandu, gde su deca bila specijalni gosti i imala priliku da uživaju u prelepom nastupu ansambla „Ras“ iz Osla.
Ono što je mnoge roditelje srpske dece na Islandu iznenadilo je to što od nedavno niste više nastavnik u srpskoj dopunskoj školi. Zbog čega?
Moj iznenadni odlazak iz dopunske škole na Islandu nije bio proizvod moje slobodne volje, već direktna posledica dovođenja u zabludu i pritiska koji je usledio odmah nakon nenajavljenog dolaska koordinatorke Tatjane Hot na moj čas. Kada sam shvatio da nijedan od mojih kolega nigde nije bio podvrgnut takvom tretmanu i da ona nije imala nikakvu osnovu za takvo postupanje niti za dolazak na Island, uputio sam zvanične mejlove nadležnim ustanovama — pre svega Ministarstvu prosvete, kao i Ambasadi Republike Srbije u Oslu koja je moj poslodavac — kako bih ih u potpunosti obavestio o situaciji i tražio zaštitu.
Posebno želim da naglasim da sam ja svoje angažovanje za sledeću školsku godinu već pre toga sam prekinuo. Umesto da mi se dozvoli da na profesionalan način sa decom završim započetu školsku godinu, meni je kroz iznuđenu ostavku i manipulaciju grubo uskraćeno tih poslednjih dve nedelje rada. Time je načinjena šteta i samim učenicima, zbog čega su i roditelji, zabrinuti i iznenađeni onim što se desilo, slali zvanične mejlove nadležnima jer su deca bila vidno uznemirena agresivnim upadom na čas. Nažalost, baš kao ni meni, niko ni tim roditeljima do danas nije uputio nikakav odgovor.
Doveden sam u poziciju da potpišem ostavku pod uticajem vešte manipulacije, čime je zapravo prekršen Zakon o radu Republike Srbije, koji jasno propisuje da je svaka izjava o prestanku radnog odnosa iznuđena manom volje, ucenom ili obmanom – pravno ništavna. Pored toga, samim tim činom potpuno je ignorisan i Zakon o inspekcijskom nadzoru, koji u svom osnovnom članu striktno nalaže obavezu pismene najave kontrole najkasnije tri dana ranije, što ovde uopšte nije bio slučaj.
Kako bih zaštitio svoj profesionalni i pedagoški integritet koji je grubo narušen pred učenicima, odlučio sam da pokrenem dalje zvanične pravne korake. Kao građanin Srbije, iskoristio sam svoje ustavno i zakonsko pravo na pristup informacijama od javnog značaja i uputio dodatni zvaničan zahtev nadležnim institucijama.
Ceo ovaj postupak mog uklanjanja iz nastave sproveden je mimo svih standardnih procedura i bez ikakvog zvaničnog, pisanog rešenja o prestanku radnog odnosa. Dok Ambasada u Oslu i Ministarstvo prosvete za sada biraju da ćute i ignorišu ove očigledne propuste i dopise roditelja, ja neću odustati od dalje borbe za utvrđivanje pune odgovornosti, jer smatram da se zakon mora poštovati, a prosvetni radnici i deca zaštititi od samovolje pojedinaca.
Kako vidite svoj budući profesionalni put?
U budućnosti sve ostaje usko vezano za nastavu matematike, jer je to nešto što zaista neizmerno volim da radim. Nedavno sam završio veoma značajan projekat u kojem sam ispitivao primenu veštačke inteligencije u nastavi matematike, što je istraživanje koje je finansirao Islandski centar za istraživanje (Rannís). Pored toga, trenutno privodim kraju rad na zbirci nastavnih materijala, koja predstavlja kombinaciju mojih omiljenih praksi i metoda, a za koju sam po drugi put dobio finansiranje od Rannís-a i koja trenutno čeka publikaciju sledeće godine.
Svi ovi veliki projekti rađeni su u saradnji sa profesorima sa fakulteta, što mi posebno znači jer vidim da su moje ideje ovde na Islandu veoma poštovane i priznate od strane stručne javnosti. Svakako, moj najsvežiji projekat je letnja škola matematike koja počinje upravo ove nedelje i duboko verujem da će biti veoma uspešna.
Moj profesionalni put će definitivno biti usmeren na dalji razvoj ovih savremenih metoda, a velika želja mi je da sve te ideje, znanja i iskustva koja sam stekao na Islandu u narednom periodu nađem način da prenesem i primenim i dole, kod nas u Srbiji.