Наставник математике: Поплава одликаша који то нису лако се може решити

21 јуна, 2022

Јун је месец резервисан за дискусије, текстове, коментаре на тему поплаве одликаша који то заправо нису. Говорећи о томе, наставници не могу, а да не помену огроман притисак родитеља у овом периоду, да се баш њиховом детету да та једна шанса више или та једна оцена више. Та прича већ годинама се врти у круг и делује да нико не планира да нешто тим поводом и предузме.

Међутим, тај проблем није резервисан само за Србију. Сличан систем оцењивања и рачунања просека има и суседна Хрватска, а један наставник математике дао је предлог како би се то могло решити. Његово име је Дамир Белавић и ево шта он предлаже.

“Уз мало другачије рачунање, спољно вредновање и систем без оцена до 4. или 5. разреда, све би то могло изгледати мало другачије и боље. А уопште није неки финансијски издатак.

Мислим да смо јако погрешили негде у прошлости кад смо увели просек свих оцена јер, рачунајући га на такав начин, просек је неправедан и нема смисла. Такође, гледајући ученике од 1. до 4. разреда, њих 80% пролази с одличним успехом, тако да сматрам да у тим разредима треба укинути вредновање садашњим оценама.” – каже овај наставник и даје следеће предлоге.

Без оцена од 1. до 4. разреда

Прва ствар коју треба укинути је вредновање оценама од 1 до 5 у нижим разредима основне школе. Можда само оставити нешто пробно у 4. разреду као прилику за навикавање на оцене које ће доћи кад пређу на предметну наставу. За остале разреде само извештај о усвоености исхода два до три пута у школској години. И увести спољно вредновање као оријентир. Јер, будимо реални, ко од 1. до 4. разреда није одличан по овим критеријима? Мало њих. Само око 20% ученика није одлично. И какав је онда смисао тога да сви буду одлични? Боље је да буду жедни знања и истраживања него оцена.

Укинути или променити просек оцена

Друга ствар је тај фамозни ПРОСЕК свих оцена који треба укинути или променити јер је неправедан и нема смисла. Некад пре смо се договорили да ћемо рачунати некакав просек оцена и онда ако просек буде већи или једнак 4,5 зваћемо их одличним ученицима, а могли смо се договорити да то буде и 4,6 или 4,7, зар не? Но, треба да се запитамо да ли је тај просек добро мерило? Та нека чудна формулација као што је просек оцена увукао се у наш систем и као непогрешиви стручњак влада умовима ученика, родитеља и учитеља.

Кад не би било просека не би било ни навлачења оцена. Шта мени значи податак да је неки ученик 4,40 или 4,53? Шта ми то говори о њему? У чему је разлика? Разлика је у томе да смо ми написали таква правила према којем један спада у категорију врло добрих, а други у категорију одличних ученика. И то смо направили најједноставније могуће, рачунајући аритметичку средину. А то је врло, врло погрешно јер смо исте вредности дали ликовној култури коју ученик има један час недељно и матерњем језику којег ученици имају 4 или 5 часова недељно.

Моје мишљење је да такав просек оцена треба под хитно укинути. Да, једноставно га избрисати из система и убацити нешто мало другачије. Јер се на њему базирају и доделе стипендија које онда гледајући из тог угла и нису баш праведне.

Мислим да треба променити и оцене од 1 до 5 јер су неправедне уз тако мали распон. Толико има разлика између четворке и четворке (од 3,5 до 4,4) да је то тешко уопште испричати, учитељи сигурно у потпуности разумеју о чему говорим. Можда увести оцене до 10 или нешто друго. Али то знам да се не може догодити јер су оцене од 1 до 5 јако укорењене у наш менталитет и то ће се тешко променити.

Али фамозни ПРОСЕК свих оцена можемо променити и направити другачије. О томе математичари већ причају дуже време.

Како треба да изгледа рачунање просека

Једно од благих и лаких промена и решења може бити да се узима пондерисана аритемтичка средина, која одређеним предметима даје већу или мању тежину, у зависности од тога колико часова недељно се неки предмет слуша. Такође може бити и решење да се рачунају два различита просека из, примера ради друштвених предмета и предмета из СТЕМ области. Још неко од решења може бити и неки систем бодова, нешто као ЕЦТС бодови на факултетима.

Сигуран сам да, када би било воље и када би се више људи нашло у вези тог циља, да би се нашла нека боља решења од данашњег.

Можете погледати и примере на сликама где ученик 4. разреда спада у скупину одличних иако из матерњег језика, математике, природе и друштва и енглеског језика има оцену врло добар. Али када рачунамо пондерисани просек онда видимо да више не спада у скупину одличних.

Исто тако и ученик 8. разреда има просек 4,52, али када рачунамо пондерисани просек онда долазимо до вредности 4,32 што је ипак разлика.

Можемо још мало размислити па те просеке раздвојити на друштвено подручје и СТЕМ подручје онда добивамо и мало јаснију слику о ученику јер видимо да је просек друштвених предмета 4.63, а СТЕМ предмета 3.92. Значи од одличног ученика (по садашњим критеријима) дошли смо до врло доброг, где је чак просек једног дела оцена испод 4. Али сада већ знамо ипак мало више о ученику из тих података. Знамо чему је склон и које су му снаге. И зашто се, онда, ако реши да упише језички смер у гимназији, не би за њега рачунао само просек из језичких предмета?

У сваком случају мислим да се треба да се замислимо над тиме што понављамо исте грешке годину за годином и онда читамо исте наслове и пишемо исте коментаре. Али проблем се може погледати из другог угла и може се погледати како су то друге земље решиле. Сигурно бисмо могли наћи неко боље и праведније решење.”

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Један коментар на "Наставник математике: Поплава одликаша који то нису лако се може решити"

  1. Viktor каже:

    Apsolutno se slažem sa iznetim mišljenjem profesora.

МОЖДА ТЕ ЗАНИМА
Школе су нам пуне деце које су добро обавештена о својим правима, али ништа не знају о својим обавезама
ДЕТАЉНИЈЕ

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама