Природно је да се дете тешко носи са поразом, да не би било тако, на томе мора да се ради. У противном, тврде стручњаци, израста у исфрустрираног човека без пријатеља, јер у сваком види противника којег ако не победи, елиминисаће из живота. Психолози саветују да родитељи од најранијих дана помогну малишанима да науче да се играју, друже и уче прихватајући успехе и падове.

Уколико приметите да се дете расплаче и наљути када га победите у картама или некој другој игри, немојте да му попуштате. Најгоре што можете да урадите је да следећи пут намерно изгубите, како бисте га одобровољили. Најмлађи ће се тако навићи на победе, а није реално да у животу само побеђује. Зато ће, када буде било поражено од другова, то веома тешко поднети. Браниће се сузама или бесом. Објасните малишану да је у реду да буде тужан јер је изгубио, али да због тога не пати и не повређује друге.

Предлог стручњака је да му помоћу игара које нису такмичарског карактера, покажете да је добро да буде тимски играч, а не само да мисли на себе. Док се добацујете лоптом, објасните да је суштина да се сви потруде око бацања и хватања, како би игра била лепша, а то значи да је добар тим.

Предочите да није важно да ли побеђује или губи, већ како игра и да треба да се потруди да савлада вештину. Значајно је да увек питате дете да ли се лепо провело напољу, а не да ли је победило другове у некој игри или спорту. И, не заборавите да га похвалите и за пораз, као и за победу.