Много пута смо писали о томе колико је за децу заправо корисна свака врста активности у природи – пењање, скакање, трчање, вртење у круг… Ипак, ако одете у паркић, видећете да и даље велики број родитеља (а нарочито бака) не дозвољава деци да раде ништа од ових ствари. Начуљите уши и чућете на све стране: „Не, не пењи се тамо! То је за велику децу, ти си мали!”, „Немој да трчиш! Стани, полако!”, „Не скачи одатле, високо је!”.
А онда, кад се игра заврши, ти исти родитељи спакују дете у ауто, без ауто-седишта, веома често и тако да позади седи само.
Драги родитељи, нису барице, промаја, брзо трчање непријатељи наше деце, већ је то понекад наша неодговорност. Иако је по Закону о безбедности саобраћаја употреба ауто-седишта обавезна, веома мали број родитеља их користи за децу до три године. Званична статистика каже да је на нашим путевима само 32 одсто деце до три године везано у ауто-седиштима. За децу старију од три године, која такође треба да се превозе везана у посебним седиштима јер нису довољно стара за обичне појасеве у аутомобилу, и нема званичних података.
– То су забрињавајуће ниски проценти и морамо још пуно да радимо на подизању свести о важности коришћења ауто-седишта – каже Ивана Михајловић, обучена саветница за дечја ауто-седишта. – А чак и када набаве ауто-седишта, родитељи их у више од 90 одсто случајева користе неправилно.
На основу вишегодишњег искуства Ивана Михајловић сматра да су родитељи често збуњени различитим информацијама о ауто-седиштима, њиховим врстама и намени, те да греше при куповини. Најчешће журе да дете пребаце у веће седиште, па прескоче куповину оног за новорођенче и бебу. То су седишта групе 0 и 0+, такозвана јаја која се у аутомобилу постављају супротно смеру вожње. Таква вожња је најбезбеднија за децу млађу од две године јер она немају довољно развијену конституцију па ако су постављена у смеру вожње велики је ризик од повреде врата и кичме. А обрнути положај даје им већу сигурност током вожње.
– Важно је да родитељи не журе са преласком у ауто-седишта веће категорије – напомиње Ивана. – Треба пратити упутства произвођача, добро све проучити и одвојити време за куповину. Такође, саветујемо да се пре куповине седиште испроба у аутомобилу, јер се сва седишта у свим аутомобилима не постављају једнако чврсто. Иако је мала, увек постоји могућност да ауто и седиште буду некомпатибилни, зато их и треба испробати. Из искуства знам да су продавци врло предусретљиви по том питању, до сада нисам чула да је неко имао проблема да испроба седиште пре куповине.
Саветнице за ауто-седишта широм Србије организују бесплатне прегледе и помажу при избору и монтирању ауто-седишта. Родитељи при куповини седишта најчешће праве три врсте грешака, напомиње Ивана.
Ауто-седишта су често неправилно постављена у аутомобил, или нису довољно чврсто везана, или појас није правилно провучен. Друга најчешћа грешка је да дете није правилно везано, тј. да су појасеви седишта сувише лабави. Појасеви треба да буду чврсто затегнути тако да између дететове кључне кости и појаса може да стане само један прст.
Такође, децу у ауто-седишта не би требало везивати у јакнама, скафандерима и дебелој зимској гардероби јер се тада појасеви не могу довољно затегнути. Трећа најчешћа грешка је да седиште не одговара узрасту. Врло често родитељи децу млађу од годину дана пребацују у седишта која се постављају у смеру вожње. С друге стране, према упутствима произвођача треба пазити да дете не прерасте седиште у ком се тренутно вози.
Све ове грешке потенцијално су веома опасне јер деца која су неправилно везана могу озбиљно да страдају.
– Не само да је веома опасно возити невезано дете, опасно је превозити и неправилно везано дете – упозорава Ивана Михајловић. – Опасности су у том случају као и за све невезане путнике, јер приликом судара невезана деца настављају да лете ка тачки ударца у аутомобил и при том задобијају озбиљне и животно угрожавајуће повреде. Сви путници у аутомобилу, одрасли и деца, на предњим и задњим седиштима морају увек да буду правилно везани.
Промене које доноси нови Закон о безбедности саобраћаја би, пре свега, попуниле празнину коју имамо, па би сва деца морала да буду везана у одговарајућем систему за везивање док не порасту довољно да се могу везати појасом аутомобила. То би у наредним годинама сасвим сигурно утицало на повећање безбедности и смањење броја деце која страдају у аутомобилу. У Србији, као и свуда у Европи, последњих година деца више страдају као путници него као пешаци. Законодавцима и свима који брину о безбедности саобраћаја главни циљ је да сачувају животе и због тога законске промене и иду у том правцу иако је набавка ауто-седишта додатни издатак за родитеље.
– Треба имати у виду да ове промене чувају животе наших најмилијих. Већина родитеља је у незавидној финансијској ситуацији, али ауто-седишта морамо посматрати као основну опрему аутомобила ако намеравамо да у њему превозимо децу – поручује наша саговорница.
– Важно је да родитељи знају да ауто-седишта заиста спасавају дечје животе. У зависности од категорије, нека од њих пружају и до 90 одсто заштите од тешких и смртних повреда, ако се правилно користе. Како бисмо заиста у високом проценту заштитили дечје животе у саобраћају, потребне су нам разне едукације за возаче и родитеље али и за људе у институцијама, нарочито оне који су ауторитети младим родитељима (полицајци и медицинско особље).
Више о ауто-седиштима прочитајте на сајту: www.auto-sedista.rs