Ne odričimo se Andrića, Kiša, Crnjanskog…

decembar 5, 2013

 
Kao sto nas je Vuk  Karadžić učio – samo su misli proste, a ne jezik.
 Srpski jezik, po broju reči, spada među najbogatije svetske jezike, što se potvrđuje poezijom i uopšte literaturom pisanom na srpskom jeziku.
knjige1
Istorija se pobrinula za to da pregrmimo ratove, seobe, krize i proberemo iz kultura i tradicija naroda sa kojima smo dolazili u kontakt elemente koji su i danas utkani u nas način života, razmišljanja, pa i u naš jezik. Osvrćući se na sve što smo prošli, moramo odati priznanje Daničiću i brojnim filolozima, pokazali su se kao pravi borci i usavršili su naš jezik i pismo. Obezbedili su nam čistotu jezika, uzvišenost, a opet jednostavnost, moć da iskažemo najapstraktnije sadržaje, a da nas svako razume. Dakle – lepotu, jasnoću i funkcionalnost. A danas? Kako stvari stoje, pokazali smo veliko nepoštovanje prema radu i zalaganju nekih velikih ljudi i velikih umova, nepažljivo smo prihvatali sve sa strane što je moglo da nam se učini primamljivim, a sada smo preplavljeni tuđicama i kompleksašima koji se njima razmeću i mahom ih koriste kako ne treba. Dozvolili smo da se strani termini, uticaji i pismo odomaće i tako potisnu naše reči. Umesto napretka, osiromašili smo jezik. Izgubili smo deo sopstvenog identiteta u toj zbrci.
Setimo se uz sta smo odrasli, čemu su nas roditelji učili i sta su nam čitali, šta biste vi izabrali za svoju decu i sta biste voleli da vaša deca jednog dana prenesu narednim generacijama. Da li i vama jedno “Kaži mi, kaži” ili “Kocka, kocka, kockica” vredi više od milion bljuvotina i ispraznih štiva koja se danas štancuju i proturaju zarad zaglupljivanja mase? Možda je nas narod pravio glupe greške, išao glavom kroz zid, možda su nam malo konci pomršeni i svest pomućena, ali imamo divan, jedinstven jezik. Imamo bezbroj mogućnosti, milione načina da kažemo sta želimo, zamršene igre recima i predivnu jednostavnost koja se krije iza njih. Napravimo mesta na svojim policama za nove pisce, ali ne odričimo se Andrića, Kiša, Crnjanskog.Uz njih generacije koje dolaze prave i sebi jedno mestašce među najvećima.
Usvajajmo strane kulture, pojmove, reči i mišljenja, ali nemojmo ih zloupotrebljavati. I nemojmo se ni u kom slučaju odricati onoga što je naše, nama svojstveno, sto je naš ponos, tradicija i nasleđe.
Tatjana Zotović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama