На благајни супермаркета госпођа у годинама тражи пластичну да стави оно што је купила.
Благајница јој предбаци да пластична врећица није еколошки у реду:
– Ваша генерација не разумије еколошки покрет. Сада млади плаћају за вашу генерацију која је уништила све изворе!
Представница „старије“ генерације љубазно рече благајници:
– Жао ми је, у моје време није било еколошког покрета…
Да, – рече благајница – ваша генерација није уопште бринула о заштити околине!
Ипак мало узрујана, „старија“ госпођа започне причу:
– У моје време смо враћали празне флаше од млека, минералне, пива и вина у трговину која их је враћала у , које су их прале и у њих поново уливале млеко, воду, вино, пиво. Флаше су биле рециклиране, а ми нисмо знали да је то у духу еколошког покрета!
У моје вријеме смо се пењали по степеницама.
Није било покретних као данас, а било је и врло мало лифтова. Нисмо, да бисмо прешли километар-два, узимали аутомобил, већ смо узимали бицикл или ишли пешке, а да нисмо знали да је то у духу еколошког покрета!
Нисмо знали за пелене за једнократну употребу; прале смо пелене, а веш смо сушиле на конопу развученом између стабала или кућа. Нисмо знале да има машина за сушење веш од 3000 вати. Наш веш сушила је сунчана и енергија ветар. Крпали смо одећу која је ишла од детета до детета, није било одлагалишта нити скупљања за препродају.
Имали смо по један радио и ТВ (евентуално) у кући, не у свакој соби по један. Телевизор је имао екран као кутија за пицу, не као данас екран величине Швицарске. Имали смо сат на ручно навијање, а у кухињи смо све радиле ручно, не с данашњим машинама који поједу струје више него је електрана може произвести. Нисмо имали електричне самоходајуће машине за шишање траве. Стара, добра коса, коју је требало ручно набрусити, је била сасвим добра! Радиле смо физички и нисмо требале ићи у клубове за мршављење и трчати по покретној траци која троши струју… Имали смо евентуално један телефон у кући, а данас га свака шуша носи у џепу. Али, истина је, нисмо знали за еколошки покрет…
Воду смо пили из пипе или из цистерне, из руке или из стаклене чаше, не из пластичне флаше којих има по улицама бачених на милијуне.
Писали смо мастилом из флашице из које смо пунили наливперо, а не с хемијским оловкама које се бацају након употребе.
Наши су се мужеви бријали с жилетима који су трајали, а не с данашњим који се бацају након сваке употребе. Али, истина је, нисмо знали за еколошки покрет…
Људи су се возили аутобусом, возом, а деца су ишла у школу пешке или на бициклу, а не као данас аутом мама или тата сервис. Носили смо исте торбе у школу кроз цело школовање, а не као данас једну годину Мики Маус, другу Шиљо, трећу Пајо Патак, итд. Наше су књиге служиле другој, трећој, четвртој генерацији, а ви сваке године купујете нове за што треба посећи шуме и шуме.
Према томе, не причајте више о тој вашој бризи о екологији!
Преузето са Фејсбука