Na blagajni supermarketa gospođa u godinama traži plastičnu da stavi ono što je kupila.
Blagajnica joj predbaci da plastična vrećica nije ekološki u redu:
– Vaša generacija ne razumije ekološki pokret. Sada mladi plaćaju za vašu generaciju koja je uništila sve izvore!
Predstavnica „starije“ generacije ljubazno reče blagajnici:
– Žao mi je, u moje vreme nije bilo ekološkog pokreta…
Da, – reče blagajnica – vaša generacija nije uopšte brinula o zaštiti okoline!
Ipak malo uzrujana, „starija“ gospođa započne priču:
– U moje vreme smo vraćali prazne flaše od mleka, mineralne, piva i vina u trgovinu koja ih je vraćala u , koje su ih prale i u njih ponovo ulivale mleko, vodu, vino, pivo. Flaše su bile reciklirane, a mi nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
U moje vrijeme smo se penjali po stepenicama.
Nije bilo pokretnih kao danas, a bilo je i vrlo malo liftova. Nismo, da bismo prešli kilometar-dva, uzimali automobil, već smo uzimali bicikl ili išli peške, a da nismo znali da je to u duhu ekološkog pokreta!
Nismo znali za pelene za jednokratnu upotrebu; prale smo pelene, a veš smo sušile na konopu razvučenom između stabala ili kuća. Nismo znale da ima mašina za sušenje veš od 3000 vati. Naš veš sušila je sunčana i energija vetar. Krpali smo odeću koja je išla od deteta do deteta, nije bilo odlagališta niti skupljanja za preprodaju.
Imali smo po jedan radio i TV (eventualno) u kući, ne u svakoj sobi po jedan. Televizor je imao ekran kao kutija za picu, ne kao danas ekran veličine Švicarske. Imali smo sat na ručno navijanje, a u kuhinji smo sve radile ručno, ne s današnjim mašinama koji pojedu struje više nego je elektrana može proizvesti. Nismo imali električne samohodajuće mašine za šišanje trave. Stara, dobra kosa, koju je trebalo ručno nabrusiti, je bila sasvim dobra! Radile smo fizički i nismo trebale ići u klubove za mršavljenje i trčati po pokretnoj traci koja troši struju… Imali smo eventualno jedan telefon u kući, a danas ga svaka šuša nosi u džepu. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Vodu smo pili iz pipe ili iz cisterne, iz ruke ili iz staklene čaše, ne iz plastične flaše kojih ima po ulicama bačenih na milijune.
Pisali smo mastilom iz flašice iz koje smo punili nalivpero, a ne s hemijskim olovkama koje se bacaju nakon upotrebe.
Naši su se muževi brijali s žiletima koji su trajali, a ne s današnjim koji se bacaju nakon svake upotrebe. Ali, istina je, nismo znali za ekološki pokret…
Ljudi su se vozili autobusom, vozom, a deca su išla u školu peške ili na biciklu, a ne kao danas autom mama ili tata servis. Nosili smo iste torbe u školu kroz celo školovanje, a ne kao danas jednu godinu Miki Maus, drugu Šiljo, treću Pajo Patak, itd. Naše su knjige služile drugoj, trećoj, četvrtoj generaciji, a vi svake godine kupujete nove za što treba poseći šume i šume.
Prema tome, ne pričajte više o toj vašoj brizi o ekologiji!
Preuzeto sa Fejsbuka