Ј А !!!
Ја сам га учила да стоји и хода, да пази шта једе и да зими обавезно навуче капу преко ушију. Везивала сам му пертле и тешила га на тужне сцене из цртаних филмова. Ја сам му објаснила разлику између светле и тамне стране света и човека, ја сам га чувала и размазила, ја сам му бранила и попуштала.
Ја!
Нисам спавала ноћима чекајући да спадну температуре, бацила гомилу пара на играчке само да га видим радосног, осећала кривицу када га сувише притискам или му остављам превише простора, трчала у вртиће, боравке, на отворена врата, научила да спремам и месим, променила сто омекшивача да нађем онај један на који није алергичан…Ја сам та којој никакав успех није вредан ни пола његовог уздаха. Ја сам та која плаче кад њега боли и која гута кнедле када је радостан, само да не заплаче и буде сама себи смешна.
Ја!
Зато нека те не чуди што ћу иста ја, без имало емпатије и жаљења око да ти попијем ако га само попреко погледаш! Од живота ти направити пакао ако га повредиш речју и гањати те до краја света ако га повредиш делом.
Ако ти не одговара, прескочи га. Ако ти се не свиђа, не гледај га и не слушај га. Ако ти треба врећа за бокс, удри у свој разлог, не у моје дете.
Њега нећеш тући, ни у појам ни у налету беса и немоћи.
Мораћеш прво преко мене, а не дао ти Бог да се нађеш на путу мајци која брани своје дете.
Без емпатије и жаљења, без хришћанских, исламских, будистичких, индијанских, јудаистичких начела праштања, без имало пардона, питања и молби, руке ћу да ти поломим на безброј места ако само покажеш прстом на њега!
Па нек си вршњак-насилник, комшија из суседне зграде, рођак, ортак, учитељ, случајни пролазник или обичан кретен.
Не сили се да си јачи јер нема јаче силе од мајке која брани своје дете.
Текст Јелене Миленковић Младеновић