Колико сте пута прошли поред родитеља чије дете урла и баца се по поду, заколутали очима и обећали чврсто себи да вам се ово никад неће десити? Признајем, и ја сам то радила. То обећање и даље држим чврсто, јер моја беба има само 6 месеци и још увек не може ни да устане самостално, тако да ће бацање сигурно још мало причекати.
Док сам размишљала о томе какав родитељ желим да будем, замишљала сам своје дете као дивно, анђеоски плаво, мирно. Само ће трептати окицама и климати главицом, а несташлуци ће се одвијати у за то предвиђено време – када сам одморна и лепо расположена. Шалу на страну, моје дете и јесте дивно и анђеоски плаво, али чак и поред њега тако доброг – успела сам да прекршим нека обећања дата себи још раније. За само шест месеци? Да – тако брзо, а верујем да ће их бити још. Ево обећања да “нећу никад” која сам већ стигла да прекршим: (више…)