Nekada su najbolji roditelji upravo oni čije dete najviše vrišti

11 oktobra, 2016

Šoping s detetom urezao se kao jedan od onih momenata kojeg se najčešće setimo kada pričamo o dečijim tantrumima (engleska reč koja se isto tako ustalila u našem majčinskom govoru, jer iako bi je mogli prevesti kao dečiji napadi besa, termin je idealan baš kao opis besa dece do otprilike tri godine).

Foto: Canva

Dakle, šoping s detetom – večna tema koja podseća na tantrume, i priznajemo, malo nas je sram kada dete krene sa svojim svojstvenim visokim C, a oko nas gomila ljudi kojima se imamo želju opravdati, ali nam često ne polazi za rukom.

No šta kada bi na takav izliv besa gledali malo drugačije, ovako kako je to predstavila Katie of Mommy with selective memory, a koja tvrdi da su ponekad najbolji roditelji upravo “vlasnici” deteta koje vrišti.

“Nemam često priliku da idem u šoping sa samo jednim detetom, ali nedavno sam to priuštila sebi. Ja i moj dvogodišnjak bezbrižno smo kružili po prodavnici kada nas je u tom mirnom trenutku prekinuo nečiji vrisak. Moj maleni vitez tako se zabrinuo da me zapanjeno pitao “dete plače?”.

Krenuli smo prema zvuku i uočili dete koje je bilo tu negde staro kao i moj sin, a vrištao je jer se pokušavao sam izvući iz kolica. Vrištao je, udarao i doživljavao pravi slom. Priznajem, u tom trenutku sam bila srećna u sebi što to nije bilo moje dete i bilo mi je stvarno žao i tog deteta, ali najviše njegove mame.

Prišla sam bliže. Mama je izgledala umorno i očajno i tihim ga je glasom pitala -“Zašto ne možeš biti dobar dečak? Zar ne možeš biti kao sva ostala deca koja normalno sede, ne viču i ne bacaju se iz kolica? Pogledaj, jedino si ti takav”.

Ali, dete nije prestajalo pa je mama žurno krenula da obavi kupovinu i pobegne iz prodavnice.

Ja sam dotle uživala u divnim trenucima sa svojim zlatom.

Kasnije tog dana, nas dvoje smo opet krenuli u mini avanturu – po stariju seku u školu.

Odvezala sam ga iz autosedišta i taman kada je trebalo da krenemo prema školi on se setio svog mleka. Lepo sam mu rekla da ne treba sada da nosi mleko sa sobom, jer ćemo se brzo vratiti, samo da pokupimo seku, a i nisam imala mleko za nju pa će se ona, naravno, ljutiti i tražiti svoju porciju. To što već ide u školu ne znači da je manje dete od dvogodišnjaka.

I naravno – dogodilo se neizbežno. Čim sam mu rekla da ostavi tu bočicu počela je šiza.

Vrištanje, bacanje, cviljenje… tako da su nas, hvala na pitanju, čuli svi ljudi na parkiralištu i naravno znatiželjno gledali šta se događa. Tako sam odjednom ja postala ona mama iz prodavnice – umorna, jadna s pitanjem zašto ne možeš biti kao i drugi?

U sekundi sam postala svesna da bih mogla sebi pomoći tako što ću mu dati mleko, ali, šta bih ga time naučila? Da će svaki put kada vrisne dobiti to što želi samo da ne vrišti? Ne, odlučno sam ga uzela za ruku u nadi da će prestati, zaboraviti, ali naravno da nije. Vrištao je i čupao rukicu, hteo je silom pobeći u auto po mleko. Deca su izlazila iz škole, roditelji su čekali i svi su nas gledali onim osuđujuće samilosnim pogledom.

Shvatila sam tada po ko zna koji put – da, lakše bi mi bilo da sam popustila, ali šta bi to za nas, za njega značilo dugoročno?

Ono što želim da kažem jeste to da svaka ovakva dečja šiza ne znači da je tu nešto krivo, ili da roditelji nemaju nikakvu kontrolu nad svojim detetom i nad ovakvom situacijom. Baš naprotiv – upravo dozvoljavanjem detetu da vrišti roditelji dokazuju da imaju kontrolu – ne posustaju pod dečjim zahtevima samo zato da bi ljudi ne bi zurili u njih i time svoju decu uče važnoj lekciji. Zato kada sledeći put vidite mamu kako umorno i beznadežno stoji pored svog vrištećeg deteta, ne sažaljevajte je i ne osuđujte, jer baš ona drži sve konce u svojim rukama.

Samo treba malo izdržati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na "Nekada su najbolji roditelji upravo oni čije dete najviše vrišti

  1. bili kaže:

    Totalna glupost. Čitav članak je totalna glupost nesposobnog roditelja. Vrištane deteta se rešava kod kuće vaspitanjem i pravilnim postupcima a ne puštanjem da dete vrišti do besvesti.

    1. Dijana kaže:

      Ne slazem se sa komentarom,sta trebam da uradim ako dete pocne da vristi?Da se vratim kuci da ga prevaspitam pa opet u soping,ili da ga nikad ne vodim u soping da ne bi dosla u tu situaciju,totalno ispravan tekst verujem da ce se vecina roditelja pronaci

      1. Jovana kaže:

        Ne treba da ga vratite kuci ako pocne da vristi da ga prevaspitate ,vec da ga kod kuce naucite da to ne treba da radi ,pa cete imati mirne setnje

        1. Jeja kaže:

          A jel Vi imate dete?ako imate i ako u tom uzrastu nije nikada vristalo ,to ne znaci da ste vi sjajan roditelj ,bas naprotiv.

          1. Cica kaže:

            Vi to ozbiljno? Dete od 2, 3 godine nikad ne vristi, ili Vase nije nikad zavristalo? Sta radi? Diskutuje o lepoj knjizevnosti i uctivo sebi sipa caj iz samovara? Vristanje je normalna faza na tom uzrastu a leci se- ignorisanjem! Probajte nekad…

    2. Joanne kaže:

      Netačno! Ova je mama potpuno u pravu! Mozda niste roditelj i ne radite sa decom pa i otuda nepoznavanje suštine onoga što je napisala. Jeste, danas svi nešto pišu i ”pametuju”, no to su sve razmene iskustva i gledanje na situacije iz različitih uglova. Jeste, kućno vaspitanje je od suštinskog značaja, ali dete koje plače, na kraju krajeva, je dete i ima puno pravo da i tako izrazi svoju nemoć… Postoji ogroman procenat roditelja koji, da ne bi slušali dreku, odmah popuštaju, ali time se dreka zapravo ”pojačava” i svaki sl.put biva intenzivnija. Ko razume- ok, ko ne, opet- ok. U zdravlje.

  2. tata dva decaka kaže:

    Slazem se sa cicom. I supruga i ja smo pedagozi. Ja se posebno bavim roditeljstvom. U navedenoj situaciji najbolje je tog trenutka ignorisati. Deca se ne prevaspitavaju vec vaspitavaju rako sto cete pozeljni oblik ponasanja hvaliti i nagradjivati. Cak i tada bice trenutaka kada ce dete vristati. Shvatite da je vaspitanje proces. Pozdrav svima i srecno sa napadima besa. Pre svega Samoregulacija.

  3. Psiholog kaže:

    Tačno je da detetu u ovakvim situacijama ne treba popuštati, u samom trenutku napada sa detetom se ne može razgovarati, zato i ne pokušavajte, tada dete treba ignorisati i ako je moguće omogućiti mu da bude u nekom tihom mirnom kutku da bi moglo da se smiri. Nakon toga razgovarati o tome. Ono što nije tačno u ovom tekstu je to da su tantrumi uobičajena pojava kod dece. Kada kažem tantrumi mislim na potpuno razvijene napade besa, kada dete urla, vrišti, bacaka se po podu i ne čuje vas. Ukoliko dete često ispoljava ovakve napade to može biti pokazatelj da nešto nije u redu, a učestala pojava tantruma u detinjstvu može biti povezana sa većim rizikom za mentalne bolesti u odraslom dobu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama