Neki pokazatelji psihomotorne zrelosti deteta za polazak u školu

avgust 22, 2017

 

Neki pokazatelji psihomotorne zrelosti deteta za polazak u školu

  • Ima dobru koordinaciju finih pokreta prstiju, ruke i oka
  • Crta kompletnu figuru čoveka sa detaljima
  • Zna koja mu je leva a koja desna strana
  • Može voljno da se usredsredi i zadrži pažnju preko 20 minuta
  • Ume da razvrsta predmete po boji, obliku, veličini, debljini; uočava sličnosti i razlike između predmeta
  • Može da bude odvojeno od roditelja duže vreme
  • Broj socijalnih kontakata je znatno proširen i usložnjen
  • Bira omiljenog druga, zaštitnički se ponaša prema mlađoj deci

shkola1
Neka leto bude „finiš trke“ u kojem ćete detetu omogućiti da učvrsti i još razvije sve svoje potencijale: kroz fizičke aktivnosti da uskladi pokrete, razvije maštu i radoznalost, da se kroz socijalne kontakte sa decom i odraslima oslobodi povučenosti, da kroz čitanje i pričanje priča radite na bogaćenju rečnika i znanja iz prirodne i životne okoline.
Psihološko – emocionalna priprema odnosi se na razvijanje pozitivnog stava i emocije prema instituciji škole. Oslobađanje dece svih predrasuda o školi, ukoliko su ih deca stekla. Dete ne sme poći u školu sa ubeđenjem da škola ima zadatak da “popravlja“ nevaljalu decu. Emocionalna priprema ima najveći uticaj i značaj. Počnite da razgovarate sa detetom o školi nekoliko meseci pre početka školske godine.
Trebalo bi… da pružite detetu realnu sliku škole

  • Detetu na lep način objasnite šta ga čeka u školi (sedenje u klupi, koncentracija na neku aktivnost, disciplina, obaveze koje mora da ispunjava)
  • Da  će u školi provoditi 3 – 4 sata tokom dana, da će učiti različite stvari (čitanje, pisanje, računanje, crtanje, pevanje…)
  • Da će ga u školi čekati lake i teške stvari, lepe i ružne
  • Da će u školi učiti, ali i da će se igrati
  • Dete treba da stvori i realnu sliku učitelja i da ga zavoli, jer i od toga zavisi detetova adaptacija na školu. Zato razvijajte kod deteta poverenja u učitelja. Govorite detetu o budućem učitelju lepim rečima, s poštovanjem i uvažavanjem učiteljskog rada. Kada dete oseti da vi pridajete važnost njegovom učitelju i samo će lakše da izgradi pozitivan stav prema njemu. Primer-učitelj sa brkovima
  • Prošetajte sa detetom do škole

A ne bi trebalo…

  • Preterivati i idealizovati školu – npr. U razredu su sva deca divna, Ti uvek sve znaš, Učiteljica je uvek dobra i blaga… Tako će se dete razočarati i izgubiti poverenje u vas.
  • Pretiti školom – npr. Videćeš ti kad pođeš u školu, Tužiću te učiteljici i sl. Dete postaje zaplašeno i kao takvo postaje povučeno i odsutno, jer je u stalnom strahu i iščekivanju da se pretnja i ostvari. Mada takvo dete izgleda mirno i kao da sluša, ono ustvari nije u stanju da se koncentriše i prati nastavu kako treba, ali ni da se opušteno i slobodno uklopi u igru sa vršnjacima. Školu doživljava kao nešto neprijatno.
  • Omalovažavati značaj škole – npr. Ma šta te briga za školu, od škole ionako nema vajde u životu. Time se onemogućava da dete uspostavi pozitivan odnos prema školi.

Obrazovna priprema deteta odnosi se na formiranje radnih navika učenja, s jedne strane i sticanje predznanja, s druge strane. Što se radnih navika učenja tiče, postojeradne navike mesta i radne navike vremena. Radne navike mesta odnose se na to da dete uvek na određenom mestu uči. Za dete predškolskog uzrasta dovoljno je da ima svoj radni kutak, gde će moći da crta, piše i čita (ako to zna pre polaska u školu), boji, pravi figurice od plastelina i slično. Radne navike vremena odnose se na to da se uvek u određeno doba dana uči. Za predškolsko dete važno je da aktivnosti koje obavlja, uključujući i igru, obavlja u u toku dana, a ne  u vreme ručka ili uveče, ili kad treba da pođe na spavanje. Što se tiče sticanja nekih predznanja koja su neophodna za praćenje nastave, preporučuje se, da se raznim igrama i aktivnostima, kod deteta razvijaju one osnovne sposobnosti od kojih zavisi čitanje, pisanje i računanje. Treba vežbati mišiće prstiju i ruku samostalnim pisanjem i slobodnim crtanjem. Račun treba vežbati kroz igru, a ne suvoparno, mehaničkim pamćenjem brojeva i nikako usiljeno i ako dete to ne želi. Dete ne mora da nauči da čita i piše pre polaska u školu, ako nema interesovanja za to, ali zato, ako samo želi da nauči da čita i piše, ili bar zna slova, onda ga treba naučiti. Učiteljima je lakše da nauče decu koja ne znaju ni da čitaju, ni da pišu, nego da ispravljaju greške kod pogrešno naučene dece.
Posmatrajte svoje dete, upoznajte ga i sledite njegova interesovanja, želje i talente. Ako Vaše dete piše levom rukom, tj. ako je levoruko, nemojte ga prisiljavati da piše desnom rukom, jer će mu biti podjednako teško kao i desnorukog naterati da piše levom rukom. Levorukost nije mana, ona se nasleđuje. Ako je dete levoruko ili podjednako dobro koristi obe ruke za pisanje, dozvolite mu da piše onom rukom kojom mu je zgodnije!
Adaptacija na školu

  • Adaptacija zavisi od više činilaca: sposobnost i ličnost deteta, uslovi odrastanja, uticaj porodice, prethodna priprema, motivacija za učenje, ličnost učitelja…
  • Lakše se adaptiraju deca koja su psihofizički zrela, društvena, koja su pohađala vrtić, koja imaju iskustvo odvajanja od roditelja
  • Teže se adaptiraju stidljiva deca, nesigurna, deca koja nemaju iskustvo odvajanja od roditelja

Kako olakšati adaptaciju?

  • Važno je da dete oseti da ima roditeljsku podršku
  • Da oseti da ga volite
  • Da oseti da verujete u njega
  • Da imate razumevanje za detetovu nesigurnost i zbunjenost
  • Da imate realna očekivanja od deteta – ako od početka očekujete da dete bude najbolje, to može smanjiti njegovo samopouzdanje i dovesti do povlačenja i težeg uklapanja u školu
  • Pokažite saosećanje za detetovu nesigurnost i uplašenost, a nemojte ga kritikovati. Strah će se tako samo još više pojačati, a dete zatvoriti i izgubiti poverenje u vas.
  • Izgradite samostalnost – naučite dete da se samo oblači, vezuje pertle, obuče jaknu, stavi kapu…
  • Potrudite se da dete pre škole usvoji pravilne higijenske navike, da ide samo u toalet, da opere ruke posle toaleta ili pre jela…
  • Ako će dete ići samo u školu, potrudite se da uvežbate put do škole. Naučite ga da koristi ključ od kuće i dogovorite se kako će ga čuvati dok je u školi.
  • Sačuvajte nekoliko dana godišnjeg odmora za prve školske dane da bi ste pomogli detetu da se prilagodi novim navikama.
  • Podstičite dete da pravilno izgovara glasove, da se razgovetno izražava, da samostalno priča…
  • Naučite dete da pravilno drži olovku, da koristi gumicu, rezač, makaze…
  • Zajedno sa detetom pripremajte stvari za školu. Dozvolite mu da izabere ranac za školu, sveske, olovke, bojice i ostali pribor koji mu se dopada.
  • Ostavite mališanu dovoljno prostora za igru, jer polaskom u školu igra se ne isključuje, već se pomera u drugi plan.
  • Na vreme i postepeno prilagodite ritam spavanja i obroka onom koji će dete imati kada krene u školu

Neki pokazatelji da je dete dobro prihvatilo školu:

  • Raduje se odlasku u školu
  • Rado priča o svemu što se u školi dešava
  • Samostalno izvršava svoje obaveze vezane za školu
  • Ima dobar apetit i dobar san
  • Brine o svom radnom mestu i školskom priboru
  • Voli da se igra sa decom iz razreda
  • Voli svoju učiteljicu/učitelja

I kada dete pođe u školu…
Kako ćete najbolje pomoći detetu da se lakše snađe u prvom razredu?

  • Pomozite detetu da razvije radne navike –  postavljajte zadatke u kući koji su u skladu sa njegovim mogućnostima; usmerite dete da uvek radi na istom mestu i u isto vreme; pomozite mu u planiranju rada; uvek kontrolišite ono što je dete uradilo; podstičite dete da ono što započne uvek i završi; podstičite dete da bude uredno (da samo sređuje svoj radni sto, knjige, pribor…)
  • Interesujte se za sve što se u školi dešava – postavljajte detetu konkretna pitanja (ne pitati: Kako je bilo u školi? Šta ima novo? već Šta ste danas učili na času srpskog jezika? Da li je bilo teško? Da vidim svesku. Šta imate za domaći? Kako si proveo odmor? Sa kim si se igrao?); pokažite interesovanje za ono što vam dete priča; ne prekidajte i ne požurujte dete; podstičite ga da izrazi svoje mišljenje i osećanja, a ne namećite svoje; tražite dodatna objašnjenja; naučite da prepoznajete osećanja deteta i da na njih reagujete; negujte međusobno poverenje; kotinuirano sarađujte sa učiteljem svog deteta.

Podstičite dete da bude ponosno što kreće u prvi razred.

 
uciteljskikutak.wordpress.com

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama