Kroz svoj posao terapeuta, koji preko 10 godina radim s roditeljima i decom, prošla sam gotovo sve teme vezane za dečje ponašanje i razvoj. Puno roditelja skrenulo mi je pažnju na jednu zajedničku brigu – ZAŠTO je njihovo dete toliko neorganizovano.
Kada roditelji ulaze u moju ordinaciju s decom, često čujem: „Skini jaknu. Okači je na čiviluk. Idi da piškiš. Pusti vodu. Operi ruke.“
Nekoliko minuta nakon toga roditelji mi poveravaju svoju frustraciju:
„Moj sin zaboravlja da ponese svoju užinu i zaboravlja svoje obaveze. Konstantno gubi školske knjige, kape, flaše za vodu. Zaboravlja domaće zadatke.“
Jako se iznenade kada im kažem da treba da prestanu da budu detetov navigacioni sistem ako žele da se njegove organizacione veštine poboljšaju.
Zašto?
Podsetnici od strane roditelja detetu služe kao spoljni navigacioni sistem koji ih vodi kroz život. Navodeći dete na takav način, roditelj preuzima na sebe njegove odgovornosti i ne dozvoljava mu da razvije svoje sopstvene organizacione veštine. Podsetnici isključuju detetov mozak, jer dete očekuje da ga roditelj podseti na obaveze, pa nema ni potrebu ni motivaciju da sam zapamti šta treba da uradi.
U životu van porodice neće biti spoljnog navigacionog sistema koji će detetu pomoći da se organizuje. Prosečan učitelj ima 25 učenika u razredu i ne može da navodi vaše dete kroz dan. Na žalost, bez konstantnog navođenja, dete koje je naviklo na njega se izgubi jer njegov mozak nije naučio da funkcioniše samostalno.
Kad ih pitam zašto stalno podsećaju svoje dete odgovor je: „Podsećamo ga/je JER je neorganizovan/a.“
Moj odgovor je jednostavan:
„Ako već pet godina podsećate svoje dete da opere ruke i pusti vodu nakon obavljanja nužde i ono još uvek nije zapamtilo da to treba da uradi, vaš pristup očigledno ne funkciše.“
Dete može prirodno biti sklono neorganizovanosti, a roditelj to može samo pojačati svojim navođenjem i konstantnim podsećanjem na obaveze. Bez obzira na karakter deteta, organizacione veštine se mogu naučiti i uvežbati, ali NE kroz podsetnike. Podsetnici samo ometaju razvoj organizacionih veština jer se dete na njih sve više oslanja bez uključivanja sopstvenih misaonih procesa.
Prestanite da izigravate detetov navigacioni sistem!
Podstaknite mozak svog deteta koristeći organizacione strategije:
- Naučite dete kako se koristi kalendar. Ova korisna veština pomoći će mu da se oslanja na sebe kada dođe vreme da samostalno praktikuje organizacione veštine.
- Napravite slikovni popis aktivnosti za dnevne rutine kao što su: jutarnja rutina, spremanje školske torbe, obaveze nakon škole, pisanje domaćeg, večernja rutina. Ovo će podstaknuti detetovo pamćenje jer će naučiti da obavlja stvari kroz specifičan niz aktivnosti.
- Koristite sistem nagrađivanja kako biste obeležili detetovo obavljanje zadatih aktivnosti. Pozitivno podsticanje (npr. „uhvatite“ dete kako nešto dobro obavlja i onda ga nagradite ili pohvalite) je učinkovitije za učenje nego isticanje stvari koje dete nije dobro uradilo.
- Pomozite mu da uradi stvari s kojima će se bolje organizovati kao što su, na primer, mapa za dovršene školske zadatke i mapa za „potrebno završiti“. Pretvorite izradu ovakvih pomoćnih stvari u zabavu, neka dete samo odabere boje i ukrase koji mu se sviđaju.
- Uključite dete u aktivnosti koje podstiču organizacione veštine kao što su praćenje liste za kupovinu, sortiranje odeće za pranje, pripremu jela za koje je potrebno pratiti recept, itd.
- Dozvolite detetu neuspeh jer im je potrebno da se suoče s posledicama sopstvene neorganizovanosti i nauče iz svojih grešaka. Ne nosite zaboravljeni ručak ili raspored u školu ako ih vaše dete konstantno zaboravlja.
- Pomozite detetu da samo sebi postane navigacioni sistem! Daćete mu neprocenjivu vrednost koja će mu biti od velikog značaja kako bude raslo i kako se njegove odgovornosti budu povećavale.
Iznenadićete se koliko vaše dete može da nauči i zapamti ako ga naučite organizacionim veštinama koristeći ispravne metode.