Непристојно обучене жене су у медијима и на улици, а маме које доје се скривају по ћошковима

5 јуна, 2016

Ако реално сагледамо ситуацију са непристојно одевеним женама у медијима и на улици, увидећемо да се приликом дојења бебе ништа „више” не види него код било које од поменутих дама. Беба својим уснама покрије целу брадавицу, тако да се тај део практично и не види… Нису, дакле ништа обнаженије од било које даме која поносно шета свој дубоки деколте.

IMG_9254-620x400Дубравка Вујновић Божић, једна је од чланица Удружења ДРИП из Бањалуке, по професији је психолог. Ово удружење бави се побољшањем положаја деце, родитеља и породиља. Дубравка је у оквиру рада овог Удружења у протеклом периоду покренула и водила Разговараоницу за труднице, а њен први циклус управо се завршава.

У Бањалуци је актуелан проблем положаја породиља, односно ситуација која се налази у Клиничком центру и Домовима здравља. Породиље се највише жале на однос медицинског особља у тренутку кад су жене најрањивије. Да ли је и како је ово могуће променити?

Заправо веома једноставно, углавном добром вољом. До сада се чинило да управо добра воља за променом односа према породиљама недостаје. Искрено се надамо да ће дијалог, за који смо покренуле иницијативу, довести до промена на том плану. Комуницирамо са представницим породилишта у региону која су увела промене у начину опхођења према породиљама и управо оно што они наводе као кључно је жеља и воља за променом. Код нас се проблеми најчешће правдају недостатком финансијских средстава. Међутим, оно на шта ми доминантно указујемо јесте комуникација, однос према породиљама и њиховим породицама. Реално, једно представљање, упознавање особе над којом изводите медицинску процедуру, објашњење поступка који проводите, топла, људска реч, заиста ништа не кошта.

Прочитајте и 10 ствари које ће ми недостајати кад престанем да дојим …

Из наше болнице кажу да примјењују „бејби френдли програм“. Да ли је, према Вашем мишљењу, то тачно и шта конкретно значи „бејби френдли“?

Да, бањалучко породилиште има статус „бејби френдли”, још од 97. године. Иако представници УКЦРС тврде да се придржавају корака који оправдавају овај статус, сведоци смо да многе жене имају проблеме око успоставе и одржавања дојења. Податак да је 76% жена изјавило да су њихова деца храњена вештачким млеком у породилишту а 91,2% нису имале прилику да доје бебу непосредно након порођаја, говори о томе где смо ми, у реалности. Суштина „бејби френдли” иницијативе, која је покренута од стране СЗО, је да се обезбеди што већа промоција, заштита и подршка дојењу. Овај програм је базиран на десет корака који се морају поштовати. Неки од њих су:

– помоћи мајци да започне са дојењем у року од пола сата по порођају

– не давати детету никакву храну или течност осим мајчиног млека (изузев у случају када за то постоје медицинске индикације)

– омогућити мајци и новорођенчету боравак у истој просторији свих 24 сата

Прочитајте и A чиме ви храните своју децу? |

Да ли су жене, труднице, породиље, мајке довољно упознате са њиховим правима и како да траже своја права у одређеним (неугодним) ситуацијама?

На жалост, нису. Приликом одласка у породилиште, код жена доминира страх и осећај потчињености медицинском особљу. У таквој ситуацији, беспомоћне смо и немамо осјећај да можемо или да имамо право да било шта тражимо. Задовољне смо ако смо „беба и ја живе и здраве”. У нашем друштву се, нажалост, најчешће ослањамо на чињеницу да смо доктора и/или сестру „почастили” и надамо се да ће то имати у виду приликом порођаја. Они мање срећни, који овај вид „чашћавања” не могу приуштити, ослањају се на свест и савест медицинских радника. Жене треба упознати са њиховим правима а медицинско особље подстакнути да ова права поштују.

Почетком априла урадили сте и анкету о успостављању дојења у породилишту. Многе мајке су се жалиле да су бебе непотребно дохрањиване, да мајке нису добијале помоћ приликом успостављања дојења. Који су још резултати ове анкете и можете ли нам дати кратак коментар на добијене резултате?

У анкети је учествовало 329 жена које су се породиле у бањалучком породилишту. Податак да је само 28% жена успешно почело дојити у породилишту, захваљујући стрпљивом и професионално објашњењу од стране медицинског особља, за нас је поражавајућ. Као и чињеница да је њих само 8,8% искусило да им се стави беба на груди одмах након порода а 84,2% жена није имало прилику практиковати „дојење на захтев”. Као удружење, у наредном периоду ћемо настојати да скренемо пажњу надлежнима на разлику између званичних (институционалних) и наших анкетних података, јер приче породиља о компликацијама које се тичу дојења и лошем третману медицинског особља не јењавају.

Прочитајте и Млеко је нестало из груди српских жена, где је отишло и када ће …
Често у медијима наилазимо на тему дојења на јавном месту. Код нас се дојење на јавном месту још увек толико и не практикује, мајке се жале на „погрдне“ погледе, а са друге стране имамо медије препуне голотиње. Како то коментаришете, имајући у виду да је дојење детета сасвим нормална ствар?

Заисте не видим потребу да се жене скривају и устручавају када је дојење детета у питању. Ако реално сагледамо ситуацију са полуголим женама у медијима и на улици, увидећемо да се приликом дојења бебе ништа “више” не види него код било које од поменутих дама. Беба својим уснама покрије целу брадавицу, тако да се тај део практично и не види… Нису, дакле, ништа обнаженије од било које даме која поносно шета свој дубоки деколте. Ипак, имајући у виду да живимо у патријархалном друштву, мислим да је потребно говорити о овој теми и охрабривати жене да слободно и без устручавања доје своју децу, када год малени то пожеле. Лично ми јако смета када фирме које се баве производњом вештачког млека отварају „кутке за дојење”. Оваквим потезима жене се стављају у ћошкове, потенцирајући потребу да се дојење скрива. Сматрам да је ово изузетно штетно.

Који су највећи страхови трудница са којима се сусрећете и који су Ваши савети, како да преброде те страхове?
Труднице са којима тренутно радим се плаше неизвесности, третмана у породилишту, периода прилагођавања на новог члана породице, одговорности коју рођење бебе доноси. Реално је да нико не може да вас потпуно припреми на надолазеће промене. Страхови и недоумице су потпуно природне у овом периоду живота а информисање и разговор о томе могу у великој мери помоћи да се увиди да нисте сами у томе, да и други људи деле ваше страхове. Сам увид у то да нисте сами у актуелним осећањима и отворен разговор о њима оснажује вас као особу и чини да страхове и недоумице лакше пребродите.

Прочитајте и Имам предлог – ако вам се не гледа, немојте да гледате …

Имајући у виду то да и даље живимо у традиционалном друштву и да у 21. веку морамо причати о правима жена, какав је, према Вашем мишљењу, положај жена у нашем друштву?

Поред декларативне равноправности полова, у реалности је положај жене у нашем друштву незавидан. Сведоци смо да жене, остварујући се у улози мајке, често остају без посла. Уколико будућем послодавцу признају да планирају породицу, вероватно је да неће ни добити посао. Често се дешава и да жене буду позване да се врате на посао пре истека породиљског боловања, што оне прихватају и наводно самоиницијативно се враћају на посао, како би биле сигурне да ће посао задржати. С друге стране жена која није запослена, води се као „незапослена”, она која ништа не ради, а све оно што она заправо ради сматра се логичним, подразумева се и наравно, не плаћа се.

Разговарала: Маја Исовић Добријевић

Извор: Бука

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама