Ако сте мислили да сте само ви ти који обликујете особу у коју израста ваше дете, нисте били у праву. Станите на тренутак и размислите. Какви сте били пре рођења детета, а какви сте сад? Што више размишљам о томе, схватам да је све оно што ме највише дира у живац, управо оно што ми помаже да се развијам и сазревам као личност. Посао детета јесте да нас нервира, тера на размишљање и изналажење којекаквих решења за проблеме у које су нас увалили. Да имамо мирну децу која нас све слушају, осим што би нам живци били захвални, друге добробити за нас не би било.
Читала сам скоро о једном истраживању које је показало да су мајке много ефикасније на послу, показују боље организационе способности, лакше функционишу у тиму, могу обављати по више задатака истовремено, од жена које немају децу. Кажем ја лепо, све ми постанемо праве хоботнице захваљујући управо компликованости наше драге деце. Није да волим да посматрам ствари из ружичастог угла, већ нас они заиста чине другачијима. Нажалост, мајке дефинитивно лошије пролазе на интервјуима за посао, из разлога што послодавци у мајчинству виде препреку за ефикасно одрађивање пословних задатака. Жали Боже што су тако слепи!
Погледајте своје родитеље. Какав је њихов однос према унуцима? Да ли имају више стрпљења и мекши приступ према деци од вас? Да није у питању каква магија? Њих деца више слушају него родитеље. Са њиховог стола ће све појести, док се ви мучите да им убаците још један залогај у уста. Мислите ли да су бабе и деде добили ту мудрост на тацни? Нису! Иза тога је мукотрпан рад и тренинг који сте им управо ви приредили. Захваљујући вама су постали стрпљивији, умеју боље да слушају и научили су се лакшем путу до дечјег лепог понашања.
Деца нас прво истренирају да функционишемо са мање сна него што смо навикли. Науче нас да има неко ко је битнији од нас самих. Онда нам истренирају чуло вида, добијемо очи и на потиљку; чуло слуха до нивоа неке дивље животиње, која је увек на опрезу, шесто чуло, које нам јавља да се спрема нека опасност, када се наше младунче умири. После, када дођу у раздобље од 3-4 године, тренирају нам преговарачке способности и нервни систем до перфекције. Зар мислите да бисте добили интезивнији тренинг за специјалца, неког тајног агента, или пак преговарача са отмичарима, да није деце? Ово је бесплатан тренинг, будите захвални!
Како они тренирају нас, не би ни ми требали њима остати дужни. Ако испред њих не стављамо изазове, већ готова решења сервирана на тацни, на најбољем смо путу да од сопствене деце направимо неспособне одрасле људе којима ће увек други решавати проблеме. Ипак нећемо цео живот стајати иза њих да их подупиремо. Тренирајте их, нека сами налазе решења. Нека упосле своје сиве ћелије и боре се са вама. Само тако могу научити да преживе у суровом свету и изборе се за свој део колача. И сами знате да живот није лаган, на којој год лествици да сте рођени. Не кажемо џабе ,,да ми је ова памет и 10 година мање”… Искуство нас чини паметнијима. Та искуства су некада била изазови и проблеми.
Како нас, тако и децу, изазови чине зрелијим и уче животу. Не штитите дете од свих изазова, пустите га да се само бори. То је најбоље оружје које ћете му икад дати.
Извор: tatjanakuljaca.me