Неваспитана деца су системски заштићена и њима нико ништа не може, на опште одушевљење њихових неваспитаних родитеља, које држава директно штити.
Како да васпитамо нашу децу? Где грешимо? Ако их учимо да буду учтиви и пажљиви према другима, то се исмејева међу неваспитаним и безобразним. Ако тражимо да буду културни и љубазни, спрдају се са њима простачине и дивљаци. Ако им кажемо да буду вредни и да марљиво уче, смеју им се будући политичари, тајкуни и криминалци. Ако им кажемо да се не туку и све решавају мирним путем, нападају их насилници и силеџије.
Шта да радимо? Како децу да васпитавамо?
Та питања постављају васпитани родитељи. Они који су своју децу васпитали. Неваспитани родитељи немају никавих дилема. Њихова деца су неваспитана.
Како неваспитану децу васпитати?
Било би логично да се прво преваспитају њихови неваспитани родитељи. Међутим, то преваспитање јако тешко иде.
Заправо, ко то треба да уради?
Школа не може да преваспита неваспитане родитеље. Покушава да промени њихову неваспитану децу. Тешко иде, јер нема подршку од државе.
Неваспитана деца се враћају у породице неваспитаних родитеља. Држава је потпуно дигла руке од васпитања деце у школама. Ствар да буде гора, држава је законским мерама заштитила неваспитану децу. Тако је држава подржала неваспитане родитеље да праве од своје неваспитане деце проблеме у друштву.
Пошто држава нема строге казне према неваспитаним родитељима и њиховој неваспитаној деци, они сматрају да им је све дозвољено и малтретирају васпитану децу и њихове родитеље. Системски се то намерно ради. Неваспитана власт подржава неваспитане родитеље и њихову неваспитану децу. Круг зла је затворен. Добро је остало изван тог круга и мора само да се сналази.
Неваспитана деца су системски заштићена и њима нико ништа не може, на опште одушевљење њихових неваспитаних родитеља, које држава директно штити.
Објаснио сам у ранијим текстовима да се то намерно ради, да држава не кажњава неваспитане, јер се на тај начин урушава школа, као јавна институција, а родитељи и деца држе у сталном страху од насиља. Доктрина неолибералног капитализма је управо одређена тим изазваним страхом, јер се онда отвара велики простор за развој приватног школства, насупрот неспособном јавном школству. У приватном школству се то насиље не дозвољава.
Пред том удруженом силом зла, коју држава брани, рушећи институционалне темеље саме државе, остали су наставно особље, васпитана деца и њихови родитељи.
Шта може наставно особље да уради?
У криминализованом друштву, где је власт корумпирана и издајничка, где се све вредности намерно уништавају, не можемо тражити од учитеља и учитељица, наставника и наставница да раде оно што треба да раде институције државе задужене за борбу против насиља и агресије неваспитаних чланова заједнице.
Наставно особље није плаћено да се обрачунава са насиљем у школи, него то морају да раде одговарајући државни органи. Наставно особље мора да се бори за побољшавање квалитета образовања и васпитања, уместо да води рат са неваспитаним родитељима и њиховом размаженом децом.
Данас је наставно особље у школама изложено терору неваспитане деце и њихових родитеља. Уплашени су да било шта предузму, јер иза њих не стоји држава, па се наставно особље повлачи пред бахатошћу и безобразлуком неваспитаних. То повлачење даје нови подстрек за насиље неваспитаних. Уместо да буду строго кажњени од стране државних институција, насилници повлачење наставног особља сматрају својом великом победом и настављају да лудују.
Тако пред налетом лудила неваспитане деце и неваспитаних родитеља директно остају васпитана деца и васпитани родитељи. Никога више нема између њих.
Шта тада да се ради? Ко треба да заустави те насилне лудаке? То је питање које мучи васпитану децу и њихове родитеље. Али, они немају више времена да мисле о томе, јер су директно изложени насиљу.
Васпитана деца почињу да пате у школи и осећају се злостављаним. Све што су их родитељи учили, пало је у воду. Све се то урушило пред налетом насилника. Деца немају снаге сама да се изборе са тим проблемом. Васпитана деца не могу преко ноћи да постану неваспитана. Не могу да промене своје понашање.
Васпитана деца постају жртве свога васпитања.
Васпитани родитељи се налазе у великој дилеми. Шта да раде? Нешто морају да предузимају. Не могу да оставе своју децу на цедилу. Не могу да дозволе да им деца буду малтретирана. Не могу да погазе своје васпитне принципе.
Знам да се много родитеља налази пред овим проблемом. Знам да је већина родитеља васпитана и да су васпитали своју децу. Знам да је мали број неваспитане деце и неваспитаних родитеља.
Зашто дозволити мањини да малтретирају већину?
Већина мора да се удружи. Већина мора да се организује. Већина мора да покаже зубе.
Драги родитељи,
Једини начин да одбраните своју децу и своје животне вредности је да покажете зубе. Лепим васпитањем се не могу неваспитани довести у ред. Неваспитани разумеју само логику силе. То њих плаши, јер су они дубоко у души кукавице. Слабићи, који се хране страхом неорганизоване већине.
Васпитани родитељи морају да се организују. Васпитани родитељи морају да натерају државне институције да раде свој посао. Васпитани родитељи морају да преузму ствари у своје руке. Приморајте државне органе да раде посао за који су плаћени. Не чекајте да се они смилују. Станите уз своју децу! Браните ваше васпитне принципе! Покажите деци како треба да се боре кроз живот.
Нема предаје пред насиљем! Узвратите истом мером! То је једино чега се насиље плаши. Већина је на вашој страни.