"Ni jedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima"

I začudo, ni jedan čovek ne ume da odmeri sreću koju ima, nego samo sreću koju nema. Najsrećniji je onaj čovek koji ume da se udubi onoliko u svoju sreću, kao što se drugi udube u svoju nesreću. I da ne prespava celu noć misleći na svoju sreću, kao što bi uradio da mu se dogodila nesreća; i da onako isto zbog sreće drži u rukama glavu, i da unezvereno gleda u predmete oko sebe, i rasejano čuje sve što se oko njega govori, kao što se izbezumi čovek kome su potonule galije. I, najzad, da tu sreću sam ulepšava svojim mislima, i proširuje svojom ekstazom.

Jovan Dučić