Размажено дете је оно које мисли и понаша се као да се свет врти око њега. Навикнуто је да добије оно што жели када то жели – а ако не добије, бациће се на под или вам се попети на главу док не добије. Уједно, размажено дете показује да мало или пак нимало не цени оно што има и у складу са тим, очекује од других да се побрину за њега, често без да да нешто заузврат.
Примери оваквог понашања могу подразумевати да дете очекује да ствари попут кућних послова буду урађене за њега. Затим, да буде награђено кад уради домаћи задатак или почашћено слаткишима јер је појело неколико залогаја броколија.
Кад дете верује да је центар универзума
Деца која верују да имају право такође расту с уверењем да су центар универзума и да правила не важе за њих. Обично се извуку с тим ставом и притом не успеју да искажу захвалност.
Сва деца с времена на време имају своје „лоше дане“ када се не понашају најсјајније. Међутим, важно је направити разлику између тога да ли ваше дете има само тежак дан или показује „размажено понашање“.
„Родитељи су пре свега људи, са проживљеним искуствима и могућим траумама из прошлости које се показују као страх, заштита, и на крају, добронамерна љубав са лошим вођством.“, каже Трејси Баксли, коуч за родитељство.
Једну ствар треба разјаснити: размазити дете нема никакве везе са претераном љубави. Никада не постоји граница колико ћете волети децу и то им показати. Нити та љубав доприноси осећају детета да се свет око њега окреће. Али, ако је ваш начин да покажете љубав свом детету да се бринете за сваку њихову жељу и потребу, а да га не научите да постоје границе и да неке ствари може и треба за себе и друге да уради само, онда је већа вероватноћа да ће се ваша деца понашати као да имају свако право.
Ниједно дете се не рађа „размажено“
Ниједно дете се не рађа „размажено“ – то је научено понашање. Дакле, добра вест је да можемо помоћи нашој деци да мање „захтевају права“ тако што ћемо модификовати наше родитељске приступе и помоћи им да промене своје понашање. Ево како да „од-размазите“ дете, сматрају стручњаци.
Посветите време саморефлексији
Одвојте време да размислите о томе зашто доносите неке од родитељских одлука које доносите. Запитајте се: „Зашто морам да купујем превише за своје дете? Зашто ми је тако тешко да кажем не? Како се осећам након што сам нешто купио или рекао да када сам заиста желео да кажем не?“
Погледајте да ли можете да повежете нешто из прошлости са својим тренутним родитељским праксама и спремите се да кроз мале, али намерне кораке направите жељене промене. Имајте на уму да оваква рефлексија може бити тешка за неке родитеље, јер може призвати болна сећања из сопственог детињства.
Подстичите аутономију
Ово значи да не радите за своје дете оно што већ може да уради за себе. Усмеравајте га и охрабрујте да уради оно што може (или скоро па може) да уради само. Истовремено, подучавајте га и будите модел за оне послове за које још није спремно. Ово се односи на облачење, обување ципела, везивање пертли, припрему ужине и заправо све што иначе током дана радите заједно.
Доследно постављајте и спроводите границе
Можда вам је мрско да постављате ограничења или кажете „не“ свом детету, јер је исцрпљујуће или узнемирујуће гледати како се сломило. Али деца желе доследне границе, оне су им потребне.
Током њихових сломова или недостатка емоционалне регулације, признајте та осећања уместо да награђујете бес или негативно понашање. Како се то заправо ради? Реците нешто попут: „Видим да си разочаран што данас ниси могао да добијеш ту играчку.“ или „Знам да те љути то што ти није дозвољено да преспаваш код пријатеља“. На овај начин показујете да имате емпатију и да саосећате с њим у овој ситуацији. Али остајете при постављеним границама.
Дајте им обавезе код куће
Када је ваше дете навикло да задовољавате његове потребе, није лако навести га да испуни ваша нова очекивања да уради више код куће. Један од добрих начина да се то уради јесу „када-онда“ рутине.
Можете да користите рутину када-онда за било шта, од обављања кућних послова — „Када прошеташ пса, онда можеш да видиш свог пријатеља“ — до одласка на спавање — „Када опереш зубе и будеш у пиџами, онда можемо читати твоју књигу. Али запамти, светла се гасе у 20 сати“. Имајте на уму да су „тада“ догађаји и активности које се редовно дешавају, а не награде!
Одбаците награде за свакодневне задатке
Награђивање детета новцем, посластицама или играчкама како бисте га мотивисали да уради домаћи задатак или опере зубе може да функционише у једном тренутку, али у стварном животу, награде за основне задатке су мале или уопште не постоје.
Зато је важно неговати дугорочну мотивацију, способност за напоран рад и самопостизање, и указати детету на све бенефите који произилазе из самог тог напора.
Не спасавајте своје дете када погреши или доживи неуспехе
Родитељи имају тенденцију да желе да пожуре, поправе или спасу ствар, често непотребно. У реду је – чак и добро – дозволити деци да не успеју и доживе последице за своја дела.
Ако дете није добило улогу у игри или изабрано за фудбалски тим, подржите га јер се осећа лоше, али немојте нудити да разговарате са тренером или покушати да промените ситуацију. Уколико заборави да уради домаћи задатак, дозволите му да искуси и ту непријатност и преузме одговорност уместо да ви објашњавате наставнику. Све ово може помоћи детету да одрасте знајући какав је осећај бити разочаран и да тражи емоционалну подршку и настави даље.
Очекујте – и прихватите – да ће ваше дете бити узнемирено због вас
Неизбежно је: Ваше дете ће се понекад наљутити или разочарати у вас. Можда чак каже да му се не свиђате или да му нисте потребни. Па и да вас не воли. Али родитељство не значи бити популаран или вољен све време.
Не дозволите да дететово понашање и речи одређују вредности и границе ваше породице. Део дечјег развоја, од раног до тинејџерског доба јесте тестирање моћи употребе сопственог гласа. Они су тада ухваћени између два начина постојања — да буду независни и брину о себи и потребе да их родитељи воле и негују.
Можете дати свом детету простора да изрази своја осећања и фрустрације, а да им се не препуштате све време. Слушајте пажљиво и с љубављу. Желимо да знају да су њихов глас и мишљења важни. Останите доследни својим утврђеним вредностима, тако да знају шта су смернице ваше породице и да науче како да буду одговорни за своје речи и дела.
Уздржите се од тога да посрамите дете
Натерати своје дете да се стиди због свог понашања неће бити продуктивно ни за њега ни за вас. Срамота не помаже деци да буду боља. Избегавајте да кажете: „Размажен си зато што…“ Уместо тога, усредсредите се на то да помогнете детету да схвати да је његовом понашању можда потребно фино подешавање, али да га као особу волите безусловно.