Razmaženo dete je ono koje misli i ponaša se kao da se svet vrti oko njega. Naviknuto je da dobije ono što želi kada to želi – a ako ne dobije, baciće se na pod ili vam se popeti na glavu dok ne dobije. Ujedno, razmaženo dete pokazuje da malo ili pak nimalo ne ceni ono što ima i u skladu sa tim, očekuje od drugih da se pobrinu za njega, često bez da da nešto zauzvrat.
Primeri ovakvog ponašanja mogu podrazumevati da dete očekuje da stvari poput kućnih poslova budu urađene za njega. Zatim, da bude nagrađeno kad uradi domaći zadatak ili počašćeno slatkišima jer je pojelo nekoliko zalogaja brokolija.
Kad dete veruje da je centar univerzuma
Deca koja veruju da imaju pravo takođe rastu s uverenjem da su centar univerzuma i da pravila ne važe za njih. Obično se izvuku s tim stavom i pritom ne uspeju da iskažu zahvalnost.
Sva deca s vremena na vreme imaju svoje „loše dane“ kada se ne ponašaju najsjajnije. Međutim, važno je napraviti razliku između toga da li vaše dete ima samo težak dan ili pokazuje „razmaženo ponašanje“.
„Roditelji su pre svega ljudi, sa proživljenim iskustvima i mogućim traumama iz prošlosti koje se pokazuju kao strah, zaštita, i na kraju, dobronamerna ljubav sa lošim vođstvom.“, kaže Trejsi Baksli, kouč za roditeljstvo.
Jednu stvar treba razjasniti: razmaziti dete nema nikakve veze sa preteranom ljubavi. Nikada ne postoji granica koliko ćete voleti decu i to im pokazati. Niti ta ljubav doprinosi osećaju deteta da se svet oko njega okreće. Ali, ako je vaš način da pokažete ljubav svom detetu da se brinete za svaku njihovu želju i potrebu, a da ga ne naučite da postoje granice i da neke stvari može i treba za sebe i druge da uradi samo, onda je veća verovatnoća da će se vaša deca ponašati kao da imaju svako pravo.
Nijedno dete se ne rađa „razmaženo“
Nijedno dete se ne rađa „razmaženo“ – to je naučeno ponašanje. Dakle, dobra vest je da možemo pomoći našoj deci da manje „zahtevaju prava“ tako što ćemo modifikovati naše roditeljske pristupe i pomoći im da promene svoje ponašanje. Evo kako da „od-razmazite“ dete, smatraju stručnjaci.
Posvetite vreme samorefleksiji
Odvojte vreme da razmislite o tome zašto donosite neke od roditeljskih odluka koje donosite. Zapitajte se: „Zašto moram da kupujem previše za svoje dete? Zašto mi je tako teško da kažem ne? Kako se osećam nakon što sam nešto kupio ili rekao da kada sam zaista želeo da kažem ne?”
Pogledajte da li možete da povežete nešto iz prošlosti sa svojim trenutnim roditeljskim praksama i spremite se da kroz male, ali namerne korake napravite željene promene. Imajte na umu da ovakva refleksija može biti teška za neke roditelje, jer može prizvati bolna sećanja iz sopstvenog detinjstva.
Podstičite autonomiju
Ovo znači da ne radite za svoje dete ono što već može da uradi za sebe. Usmeravajte ga i ohrabrujte da uradi ono što može (ili skoro pa može) da uradi samo. Istovremeno, podučavajte ga i budite model za one poslove za koje još nije spremno. Ovo se odnosi na oblačenje, obuvanje cipela, vezivanje pertli, pripremu užine i zapravo sve što inače tokom dana radite zajedno.
Dosledno postavljajte i sprovodite granice
Možda vam je mrsko da postavljate ograničenja ili kažete „ne“ svom detetu, jer je iscrpljujuće ili uznemirujuće gledati kako se slomilo. Ali deca žele dosledne granice, one su im potrebne.
Tokom njihovih slomova ili nedostatka emocionalne regulacije, priznajte ta osećanja umesto da nagrađujete bes ili negativno ponašanje. Kako se to zapravo radi? Recite nešto poput: „Vidim da si razočaran što danas nisi mogao da dobiješ tu igračku.“ ili „Znam da te ljuti to što ti nije dozvoljeno da prespavaš kod prijatelja“. Na ovaj način pokazujete da imate empatiju i da saosećate s njim u ovoj situaciji. Ali ostajete pri postavljenim granicama.
Dajte im obaveze kod kuće
Kada je vaše dete naviklo da zadovoljavate njegove potrebe, nije lako navesti ga da ispuni vaša nova očekivanja da uradi više kod kuće. Jedan od dobrih načina da se to uradi jesu „kada-onda“ rutine.
Možete da koristite rutinu kada-onda za bilo šta, od obavljanja kućnih poslova — „Kada prošetaš psa, onda možeš da vidiš svog prijatelja“ — do odlaska na spavanje — „Kada opereš zube i budeš u pidžami, onda možemo čitati tvoju knjigu. Ali zapamti, svetla se gase u 20 sati“. Imajte na umu da su „tada“ događaji i aktivnosti koje se redovno dešavaju, a ne nagrade!
Odbacite nagrade za svakodnevne zadatke
Nagrađivanje deteta novcem, poslasticama ili igračkama kako biste ga motivisali da uradi domaći zadatak ili opere zube može da funkcioniše u jednom trenutku, ali u stvarnom životu, nagrade za osnovne zadatke su male ili uopšte ne postoje.
Zato je važno negovati dugoročnu motivaciju, sposobnost za naporan rad i samopostizanje, i ukazati detetu na sve benefite koji proizilaze iz samog tog napora.
Ne spasavajte svoje dete kada pogreši ili doživi neuspehe
Roditelji imaju tendenciju da žele da požure, poprave ili spasu stvar, često nepotrebno. U redu je – čak i dobro – dozvoliti deci da ne uspeju i dožive posledice za svoja dela.
Ako dete nije dobilo ulogu u igri ili izabrano za fudbalski tim, podržite ga jer se oseća loše, ali nemojte nuditi da razgovarate sa trenerom ili pokušati da promenite situaciju. Ukoliko zaboravi da uradi domaći zadatak, dozvolite mu da iskusi i tu neprijatnost i preuzme odgovornost umesto da vi objašnjavate nastavniku. Sve ovo može pomoći detetu da odraste znajući kakav je osećaj biti razočaran i da traži emocionalnu podršku i nastavi dalje.
Očekujte – i prihvatite – da će vaše dete biti uznemireno zbog vas
Neizbežno je: Vaše dete će se ponekad naljutiti ili razočarati u vas. Možda čak kaže da mu se ne sviđate ili da mu niste potrebni. Pa i da vas ne voli. Ali roditeljstvo ne znači biti popularan ili voljen sve vreme.
Ne dozvolite da detetovo ponašanje i reči određuju vrednosti i granice vaše porodice. Deo dečjeg razvoja, od ranog do tinejdžerskog doba jeste testiranje moći upotrebe sopstvenog glasa. Oni su tada uhvaćeni između dva načina postojanja — da budu nezavisni i brinu o sebi i potrebe da ih roditelji vole i neguju.
Možete dati svom detetu prostora da izrazi svoja osećanja i frustracije, a da im se ne prepuštate sve vreme. Slušajte pažljivo i s ljubavlju. Želimo da znaju da su njihov glas i mišljenja važni. Ostanite dosledni svojim utvrđenim vrednostima, tako da znaju šta su smernice vaše porodice i da nauče kako da budu odgovorni za svoje reči i dela.
Uzdržite se od toga da posramite dete
Naterati svoje dete da se stidi zbog svog ponašanja neće biti produktivno ni za njega ni za vas. Sramota ne pomaže deci da budu bolja. Izbegavajte da kažete: „Razmažen si zato što…“ Umesto toga, usredsredite se na to da pomognete detetu da shvati da je njegovom ponašanju možda potrebno fino podešavanje, ali da ga kao osobu volite bezuslovno.