Спољашња контрола школа – реакција просветног радника
Докони попоови и кучиће крсте !!! Што се они више баве евалуацијама и гњаве директоре,а директори наставнике то је ситуација у просвети све гора. Питам се има ли горе него сада? Има-увек има! Папиролошки све треба да штима , гомила и гомила папирштина и евиденција …. Смрвљени и уморни наставници који после немају вољу за рад са децом ужасавају се овога јер им нимало не остаје времена за креативни рад што је њихова основна функција ,а не писање портфолиа, евиденција стандарда.
Министарство просвете годинама већ прави илузију да нешто важно ради по питању квалитета школа. Како које министарство дође тако свако открива нешто ново или прати светске трендове, а уз све то, покушава да се додворава родитељима.
Наставницима се намеће администрација ,а они плашећи се за своја радна места до савршенства то нацифравају, а за рад са децом им остаје онолико колико им је снаге остало. Ко још пита где су ту деца -ученици? Па негде у бројкама и у фасциклама. Ту је и оптерећивање наставника ИОП-ом, стандардима, инклузијом , школом без насиља… Никад више контроле, никад више мобинга , никад више семинара ,а никад гора ситуација . Деца која све мању знају! Исфрустрирани професори и родитељи! Насиље које цвета по школама …
Пустите професоре да раде свој посао и не измишљајте више глупости јер ћете и ово мало што је остало уништити.
Велика замерка просветарима што се понашају као уплашени мишеви и трпе све то и прилагођавају се променама како ветар дуне бојећи се за своја радна места. Част струке се тако не брани!!! Од кога деца да уче? Од оних који су уплашени и спремни на компромисе на штету свих?
Сада смо стигли до тога да је најважнија ствар папир ,а не ученик и његово функционално знање!
С.Ц.
Vlasti ne veruju nastavnicima. Smatra se da oni ne znaju šta rade ili kako rade, ili su zlonamerni?
Sta da komentarisem, posle 30 god,rada imam 60% fond i platu. Ne zanimaju nikakva pisanija i slicne gluposti. Na seminare o lepom ponasanju nastavnika ne idem, posteno radim sa decom, sve ostalo ignorisem, pokusavam da sacuvam zdrav razum….
Tacno 100%
Stvarno, neki su ,nemajuci sta da rade, smislili toliko gluposti a i pojma nemaju sta je ucionica (jedino ako se jos uvek secaju svog polaska u prvi razred) sto ne verujem.
Uf, isto kako I kod nas, a ja mislila da smo jedini! 🙁
svuda je sve isto i SIVO 🙁
pa sta reci, sta ste izglasali to ce i da pokusate! Ministar kao da je pao s Marsa se ponasa!
Вечити проблем је што закон уређују људи који немају ни минута радног искуства са децом.
Ubise svaku kreativnost i volju papirologijom i besmislenim zahtevima.
Ali,nije da nema hrabrih…samo su u manjini. Svojevremeno sam citala o prosvetarima iz Cacka , koji su odbili da prime externu inspekciju. Svaka im cast na tome! Svi bi trebalai da ih tako ignorisemo. Zanima me samo sta je na kraju bilo sa tom skolom i tom situacijom. Da li neko mozda zna?
Колега, ваш текст више говори о онима који су промашили професију него о наставницима који тај посао раде квалитетно и часно. Покушаћу да објасним, део по део одговарајући на „изазове“ из вашег помало гневног текста. Гнев је оправдан али, чини ми се, погрешно усмерен.
Адмнистрација не треба да буде сама себи сврха већ да нам помогне да квалитетније урадимо свој посао. Оно што реално нико никада неће прочитати и никоме никада неће требати, и не треба да се пише! Инклузија се не ради папирима, борба против насиља се не ради папирима, а документовати не значи писати есеје о сваком нашем кораку! Написати само оно што је важно да буде документовано и не буде заборављено. Као доказ и путоказ. Кратко и суштински.
Наставник који пише непотребну админситрацију је сам за то одговоран. Нико нема право да икога натера да пише нешто што није прописано неким актом. Не пишем ово као паролу. Провела сам 23 године у учиноици и увек ми је био приоритет рад са ученицима и рад на себи. И поред успеха и награда увек сам била „на тапету“ (тј. на списковима „опомене“ на огласној табли) због тога што нисам писала онако како је неко замислио и надоградио прописе по сопственом нахођењу. Оно што је временом, у протеклих десетак година нарасло као захтев за админситрацијом свакако није добро и против тога се сада и боримо! Не може се не записати уопште оно што је неопходно, али кратко и на смислен начин свакако може и треба.
Имате током недеље 40 сати од којих проведете на самим часовима 20*45’=900’=15 сати. Да не ширим причу, рачуница је овде сасвим јасна колико нам је још сати недељно остало… Нема толико текста у школи који би се писао 25 сати недељно, тј ако неко заиста толико проведе у писању онда дебело није разумео ни прописе ни свој посао. Нека 5 сати оде на одморе (мада закон каже пола сата дневно), остаје вам још 20 сати. То је више него довољно да се припремите за час, једном месечно испланирате шта ћете радити на часовима тог месеца и ако сте одељењски старешина да урадите редовне недељне статистике изостајања и осталог што иде уз ту дужност, али и да већи део тог времена ипак посветите ученицима изван оних 45′.Не верујем да баш сваког дана проведете у школи пишући администрацију 4 сата… Толико се остаје само пар дана пред већа и крај полугођа и то често да би се надокнадило оно што се није радило редовно. Тај „прековремени“ рад иначе компензуејмо тако што смо у школи мање током мирнијег дела наставне године, као и за време док су ученици на распусту.
А сад идем редом да вам одговорим на остала питања или поставим потпитање тамо где не разумем кртику (не кажем да није оправдана, али желим да поправимо што се поправити може).
Портфолио за почетак напишете на једној страни (не треба вам више од сат времена годишње), основно, нпр. почетком јула или крајем августа кад немате часове већ имате 8 сати дневно за све остало (адмиснтрацију, припрему кабинета, планирања и договарања са колегама), а касније само дописујете кад урадите нешто, добијете награду, направите угледни час. Допишете у њега једну реченицу и то је то. Докази у виду сертификата су већ у вашем досијеу у правној служби. Нема основа да неко захтева да фотокипиратеи детаљно описујете све што сте икада урадили да би напунили картонску фасциклу. То с правом можете да одбијете.
„Евиденција стандарда“ – не знам шта је то и ко то од вас тражи и са којим образложењем? А поштовање стандарда је нешто што апсолутно свака струка захтева. Да ли би пристали да вас лечи лекар који не поштује стандарде? Са ли би сте купили храну која није припремљена у складу са стандардима?
Наставник који мисли да своје радно место треба да спаси папирима а не радом са ученицима без тог радног места и треба да остане и уступи га онима који ће се организовати тако да више раде са ученицима а мање пишу. Али морају да запишу толико да би документовали тај свој рад. У свакој струци, без изузетка, запослени је одговоран да на неки начин евидентира и свом претпостављеном документује шта је урадио.
Школа ће бити без (или бар са мање) насиља не ако пишете измишљене извештаје него ако сте за време одмора са ученицма у дворишту, ако их ангажујете на неком друштвено-корисним раду у школи, правилно распоредите задужења онима који имају вишак енергије, разговарате када уочите да им је то потребно, ако наставници физичког редовно држе своје секције и адектавно спортски ангажују свако дете према његовим могућностима, склоностима и развојним потребама.
Више семинара? До сад је било 120 сати за 5 година, тј 24 сата годишње, односно 3 дана стручног усавршавања у струци која захтева да пратите развој и науке и образовних технологија, у струци која пропагира деци учење и усавршавање. Три дана уложите да би били бољи у свом послу преосталих триста и нешто. Није тако много. И пре 30 и 40 година проводили су наставници сваког јануара по неколико дана у Београду на семинару. Сад је лакше, дођу наставнику семинари у сопствени град, школу, има их на интернету, не мора да иде на тај један који је за све исти већ има слободу да изабере од оних више стотина из каталога баш онај који му треба да би развијо себе тамо где је уочио да му недостају компетенције. Тешко да је неко од нас толико савршен да баш ништа ново не мора да научи.
Е сасвим се слажем да не треба нико да буде уплашени миш и да пише оно што није ни прописано ни потребно. На жалост, често сам сведок, кроз притужбе наставника, да су затрпани писањем нечега што заиста ни један пропис нити здрава логика не захтевају. Да им се тражи преписивање којечега, инситирање на папирима уместо електронских записа, да се тражи опширно писање нечега што је теже после и прочитати и разумети уместо сјезгрене ефикасне евиденције.
Систем не захтева гомилу папира на првом месту, ти папири управо и говоре о томе да су на првом месту ученици и њихова добробит, функционално знање а не администрирање. Папири само треба да испрате тај рад. Дискретно и квалитетно, а не опширно. Ко то ради другачије (или од других захтева другачије) промашио је професију.
Ko plaća seminare? Nastavnici od smanjene plate. Blokirani računi u školama. Škole bez sredstava za higijenu, kreda i flomastera, interneta.
Odgovorno tvrdim da jedan čas pripreme, pisan u elektronskom formatu, sa kvalitetnom multimedijalnom prezentacijom traži najmanje jedan sat efektivnog rada. Zamislite da nastavnik,naročito u s.stručnim školama ima i po 3-4 razna programa, a stručna znanja se neprestano inoviraju…
SM.Pa edukujte malo rukovodioce,stručne službe,eksterne kontrole (valjda se tako zovu). Oni traže papire.
ČAČAK – blokada informacija.(ne žele određene ljude ili eksterno vrednovanje!)Ni Gejo nije ok pa Niš trpi.Ja lično sam za savetodavno vrednovanje a ne ocene dovoljan 2.Nastava i učenje ocena 4 a *papiri loši*.
pogledajte plan i program 1-4. razreda osnovne škole..određivali su ih oni koji su ili nesposobni ili zlonamerni.. deca dobiju otpor prema učenju, izrazito nefunkcionalno znanje, prezaštićenost do nesposobnosti osamostaljivanja…a mi na seminare o motivaciji učenika… zamuti se izvor, od prosvetnih radnika se traži da reku čiste kofama i krpama
Tako nam ide kad menjaju ministre prosvete kao drugi čarapu. A svaki novi bez prethodne provere želi uvesti nešto novo misleći da je to dobro a ne zapitajući se da li je to dobro za decu i za zaposlene u prosveti.
Snežana Marković
“(…= борба против насиља се не ради папирима, а документовати не значи писати есеје о сваком нашем кораку! Написати само оно што је важно да буде документовано и не буде заборављено. Као доказ и путоказ.“
Ako je to tako, zašto se onda dešava da ocena iz vladanja, koju je donelo N. veće, postaje nevažeća kad rodtelji uzmu advokata i on se uhvati za neku nevažnu stvar, koju niste zabeležili?
Potpuno se slažem sa iznetim u tekstu, do kraja…međutim ovo retko kome nije jasno ali šta dalje kkoji su predlozi…?!
Moja majka je prosvetni radnik u penziji i pre x godina imala je istu „problem“. Jos uvek se secam da je pisanje planova bilo gore od najgoreg PMS-a. A posebno se secam njenog cviljenja kako je „morala“ da te svoje planove daje nekim od koleginica na prepisivanje. E sad nekome je tesko padalo pisanje, a nekima prepisivanje. Oni koji su pisali bivali su i kreativni na nastavi, prepisivace je suvisno i komentarisati. Kasnije je bila inspektor i obicno je govorila…zali boze predjenih kilometara i ispisanih izvestaja (evaulacija) ….. polovina nastavnika ( hemije, a pre svega domacinstva ) da se ona pitala nije vise trabala da ulazi u skole, a nazalost neki od njih i danas cekaju penzije u istim. A takvi su imali nikakve planove a samim tim to nije ni moglo korespondirati sa odrzanim casom. Sve bi to moglo imati smisla, ali nazalost jos uvek nema. Zato kad vas Ana sve digitalizuje, onda ce biti mnogo lakse copy-paste.
Тачно све! Ја радим скоро 30 година и све фазе сам прошла. Са много већим знањем су излазили ђаци када смо имали само план рада и припреме за час. За мене је најлепши део мог посла БИО час,сада су ми то одузели.