Ово ће бити веома кратак, али веома важан текст.
Термин „деца с посебним потребама“ чућете веома често. И сви знамо на коју се децу он односи. Они који га користе немају лошу намеру и то често изговарају нехотице и зато што им звучи „умереније“ него када кажу деца с потешкоћама или сметњама у развоју.
А заправо је овај први, где се сугерише да деца која су на било који начин другачија од својих вршњака, термин који је погрешан и који обично вређа родитеље те деце.
Вероватно се питате због чега?
Одговор је једноставан. Деца која имају сметње у развоју, немају истовремено и посебне потребе. Они имају потпуно исте потребе као и сва друга деца – да се играју, смеју, радују, да буду вољена и да воле, да трче, добију осмех, нову играчку, поглед пун подршке. Имају потребу, баш као и свако дете, да буду понос својим родитељима, да се истакну у нечему, да их разумеју кад су љути, тужни, бесни.
И они желе право на своје емоције, право да их имају и покажу.
Кад следећи пут пожелите да кажете деца с посебним потребама, зауставите се на време. Сасвим је у реду ако то нисте знали. Још је боље што сада знате.
А. Ц.