Ovo će biti veoma kratak, ali veoma važan tekst.
Termin „deca s posebnim potrebama“ čućete veoma često. I svi znamo na koju se decu on odnosi. Oni koji ga koriste nemaju lošu nameru i to često izgovaraju nehotice i zato što im zvuči „umerenije“ nego kada kažu deca s poteškoćama ili smetnjama u razvoju.
A zapravo je ovaj prvi, gde se sugeriše da deca koja su na bilo koji način drugačija od svojih vršnjaka, termin koji je pogrešan i koji obično vređa roditelje te dece.
Verovatno se pitate zbog čega?
Odgovor je jednostavan. Deca koja imaju smetnje u razvoju, nemaju istovremeno i posebne potrebe. Oni imaju potpuno iste potrebe kao i sva druga deca – da se igraju, smeju, raduju, da budu voljena i da vole, da trče, dobiju osmeh, novu igračku, pogled pun podrške. Imaju potrebu, baš kao i svako dete, da budu ponos svojim roditeljima, da se istaknu u nečemu, da ih razumeju kad su ljuti, tužni, besni.
I oni žele pravo na svoje emocije, pravo da ih imaju i pokažu.
Kad sledeći put poželite da kažete deca s posebnim potrebama, zaustavite se na vreme. Sasvim je u redu ako to niste znali. Još je bolje što sada znate.
A. C.