Нису ни маме свемогуће, нешто је и до тате
Затекла ме недавно објава на Фејсу. Тражила сам јој извор, и дошла довде: http://vukajlija.com/ravnopravnost-polova
“Марија Ивановић” је устала јутрос. Села је у свој аутомобил који су измислили и направили мушкарци из метала који су излили мушкарци од руде коју су ископали мушкарци. Налила је бензин из нафте коју су добили и прерадили мушкарци и одвезла се путем који су асфалтирали мушкарци. Ушла је у зграду коју су саградили мушкарци од бетона који су залили мушкарци и цигли коју су сазидали мушкарци и греје котлом који су направили мушкарци помоћу горива које су опет прерадили мушкарци, попела се лифтом који су монтирали мушкарци. Упалила је светло које су инсталирали мушкарци, прелила је врелом водом, подгрејаном на гасу који су добили мушкарци, кафу коју су превезли авионом мушкарци са плантаже коју обрађују мушкарци. Села је за компјутер који су измислили мушкарци, отворила је програм који су написали мушкарци, ушла на на интернет који су створили мушкарци и словима азбуке коју су написали мушкарци исписала: “Ја сам независна жена, шта це мени ти алкохоличари”?
Мислим да није у реду да овакве приче лутају саме беспућима интернета.
Зато јој дајем другу страну, равнотеже ради.
„Никола Мијатовић“ је устао јутрос.
Николу је родила жена, носећи га под срцем девет месеци, после десет сати муке. Дојила га је дуго, јер се то ваља за мушку децу, преко годину дана. Љуљала га је нежно док су му расли зубићи, кад је имао температуру, а био је болешљиво дете. Носила на рукама и кад је имао 20 кила, иако је она имала 50. Водила га ујутру у обданиште, трчала по снегу и леду, да би стигла у фабрику кошуља, где је радила за малу плату, коју често није ни примала.
Одрекла се свега, да би Никола могао да тренира фудбал, никада себи није купила ново, а да њему зафали. Увек су он и отац јели батаке, за мајке је тртица, баш је добра, воли она то тако.
Никола је обукао кошуљу коју је изаткала жена, коју је сашила жена, можда баш његова мајка. Кошуљу је мајка опрала и мајка испеглала. Мајка је и купила, за свог сина, он ради у успешној фирми, да се не брука.
Појео је доручак, млади сир, који је направила жена на пијаци, од које његова мајка стално купује, и јаја која је сакупила жена. Доручак је направила његова мајка, пре него што је зором отишла на свој посао. Мајка ради од седам, срећна што јој син, кога је школовала, ради од девет. Намрштио се, хлеб је био мало сув, два сата је стајао изрезан у кухињи.
Обуо је ципеле, које је купио од прве плате, ишла је мајка са њим, она се боље разуме. Биле су поскупе, али је мајка додала од своје уштеђевине, да има дете.
Одвезао се на посао, аутомобилом чије су све ситне, најмање делове, направиле жене. За плату 25% мању него што имају њихове колеге мушкарци на истој траци. Аутомобил му је купила мајка, кад је продала оно мало очеве земље, коју је наследила. Брат је наследио кућу од оца, њој, ето, да не буде да је без ишта, остала та њива, па је продала, да син има кола.
Ни мајке не могу баш све.
Извор: katarina.typepad