Деца која проводе више времена играјући се напољу ментално су здравија кад одрасту
Нова истраживања указала су на значај природе у формирању ментално здравих одраслих личности. Песак, кофице, лопатице, трава, лопта и блато важни су за ментални развој детета.
Ментално здравље подложно је негативном утицају урбане средине захваљујући буци, гужви, недостатку зелених површина и слично. Деца која живе урбаним стилом живота потенцијално имају лошији квалитет живота, мањак самопоуздања, крхкије ментално здравље и већу телесну тежину.
Деца која имају срећу да одрастају у природном окружењу имају веће предиспозиције да када одрасту буду ментално здравије особе, објављено је у оквиру Међународног дневника о еколошком утицају на здравље (International Journal od Environmental Health Research-a). Ова истраживања покренула су анализу приоритета када је у питању планирање урбанизације за надолазеће генерације.
Истраживање је укључило 3 585 одраслих, старости 18-75 година у 4 европска града, а постављена питања била су колико често су као деца одлазили у природу, а колико често то чине сада када су одрасли. Испитаници су, такође, оцењивали своје ментално здравље у протеклих месец дана на основу психолошког теста. Испоставило се да су теже менталне тегобе ималиодрасли који су као деца мање времена проводили играјући се у природи.
Научници су истакли и значај студије за подизање свести о томе колико време проведено у природи у животном добу детета има одраз на став одрасле особе о значају природе и менталног здравља.
Дугачка је листа користи која произилази из боравка у природи, као што је смањење ризика од настанка дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних обољења, изненадне смрти, превремених порођаја, високог притиска и смањење стреса генерално и слично. Недостатак истраживања постоји око тога колико је времена конкретно потребно да дете проводи напољу како би имало добро ментално здравље у одраслом добу, а на ова и друга питања би требало да одговоре нека будућа истраживања.
Извор: Национална географија