Да ли сте од детета чули за израз „фушер“?
У питању је епитет који добијају они којима родитељи не купују фирмиране ствари и део је новог вида вршњачког насиља у којем деца користе нове технологије како би утврдили да ли је нечија гардероба оригинал или бофл.
Деца која не прођу овај материјалистички тест, неретко постају мета имућнијих.
Уколико насилници нису сигурни да ли је нечија гардероба фирмирана, неретко ће вршњацима скенирати код на гардероби. Уколико апликација не избаци резултат – дете може бити изоловано, задиркивано, а некад и физички злостављано.
„Фуш насиљe“ је окарактерисано као нова врста насиља.
Наиме, деца коју „контролори“ оцене да немају гардеробу или патике на „одговарајућем нивоу“ бивају исмејавана и одбачена.
O „фуш насиљу“ причали смо са педагогом Јеленом Јовић која нам је објаснила шта та врста насиља тачно значи, како је препознати и контролисати.
– Нажалост, „контролори“ су друга деца односно другари из разреда или из комшилука. Жртве оваквог вида насиља су најчешће деца која долазе из породица скромнијег социо-економског статуса – објашњава Јовић и саветује:
– У оваквим ситуацијама кључна је улога школе и родитеља који треба да заштите децу од оваквих ризика, док је „контролора“ потребно освестити о негативном дејству њиховог понашања кроз саветодавни рад. Кључно је да разумеју како се жртве осећају у тим ситуацијама и да се ставе у њихову позицију односно како би се они осећали да пролазе кроз сличну ситуацију.