Da li ste od deteta čuli za izraz „fušer“?
U pitanju je epitet koji dobijaju oni kojima roditelji ne kupuju firmirane stvari i deo je novog vida vršnjačkog nasilja u kojem deca koriste nove tehnologije kako bi utvrdili da li je nečija garderoba original ili bofl.
Deca koja ne prođu ovaj materijalistički test, neretko postaju meta imućnijih.
Ukoliko nasilnici nisu sigurni da li je nečija garderoba firmirana, neretko će vršnjacima skenirati kod na garderobi. Ukoliko aplikacija ne izbaci rezultat – dete može biti izolovano, zadirkivano, a nekad i fizički zlostavljano.
„Fuš nasilje“ je okarakterisano kao nova vrsta nasilja.
Naime, deca koju „kontrolori“ ocene da nemaju garderobu ili patike na „odgovarajućem nivou“ bivaju ismejavana i odbačena.
O „fuš nasilju“ pričali smo sa pedagogom Jelenom Jović koja nam je objasnila šta ta vrsta nasilja tačno znači, kako je prepoznati i kontrolisati.
– Nažalost, „kontrolori“ su druga deca odnosno drugari iz razreda ili iz komšiluka. Žrtve ovakvog vida nasilja su najčešće deca koja dolaze iz porodica skromnijeg socio-ekonomskog statusa – objašnjava Jović i savetuje:
– U ovakvim situacijama ključna je uloga škole i roditelja koji treba da zaštite decu od ovakvih rizika, dok je „kontrolora“ potrebno osvestiti o negativnom dejstvu njihovog ponašanja kroz savetodavni rad. Ključno je da razumeju kako se žrtve osećaju u tim situacijama i da se stave u njihovu poziciju odnosno kako bi se oni osećali da prolaze kroz sličnu situaciju.
Besna deca tačno znaju kako se njihove žrtve osećaju. Upravo to im i jeste cilj.
Nekada se za to smanjivala ocena iz vladanja.