Danas je tačno 158 godina od rođenja Branislava Nušića (1864 – 1938). Zato ćemo pokušati da ovaj dan obeležimo podsećanjem na njegove mudrosti, dela, anegdote koje se i danas prepričavaju, a kojima će se, baš kao i njegovim duhovitim delima, smejati još mnogo generacija.
Nušić je detinjstvo proveo u Smederevu gde je završio osnovnu školu i prve dve godine gimnazije.
Kao đak bio je dosta nemiran na časovima, ali otresit i veoma bistar. Na času srpskog jezika obrađivane su poslovice, Nušić se previše okretao i nije pazio šta nastavnik govori i ovaj ga za kaznu prozva da kaže neki primer poslovice.
“Koliko budala pita ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore” hitro će Nušić.
Nastavnik se nađe u čudu i zamisli da li Nušić ovom poslovicom cilja na njega pa reče: “Da čujem još jedan primer Nušiću”.
“Pametnom je dovoljna i reč”, mirno će Nušić.
Razljućeni nastavnik ode po upravitelja škole i još s vrata će “Da te čujem sada Nušiću”.
“Nesreća nikad ne dolazi sama”, hitro reče Nušić.