На први поглед може деловати да одећа није пресудна за сам процес образовања и усвајања градива. Ипак, свакодневна динамика у школским клупама сведочи о томе да спољашњи изглед ученика често диктира и атмосферу за рад. Недавне промене у правилницима основних школа имају за циљ не само увођење реда, већ и смањење социјалних разлика међу децом, како би се пажња усмерила на оно што је заиста важно – учење и дружење.
„Мање или више, та правила су свуда иста. Дакле прописано је шта ученици треба, а шта не треба да носе. Углавно су то мајице дубоког деколтеа, на бретеле, шорцеви. Увођење јасних смерница о томе шта је прикладно обући за школу не представља ограничавање дечје слободе или њихове индивидуалности, већ успостављање основног нивоа пристојности“, истиче Петар Наранчић, председник актива директора основних школа у Новом Саду.
Наш саговорник додаје да су школе образовне, али пре свега и васпитне установе, те да правила облачења помажу деци да схвате разлику између слободног времена и радног окружења, што им олакшава каснију адаптацију на обавезе у одраслом добу.
Психолошки аспект и незаменљива улога родитеља
Стручњаци из области дечје психологије слажу се са просветним радницима, наглашавајући да границе и правила деци заправо пружају осећај сигурности. Када постоји јасно дефинисан оквир понашања, укључујући и облачење, смањује се простор за вршњачко задиркивање на основу материјалног статуса или модних трендова, а повећава се ниво међусобног уважавања.
„Тиме што носимо ми показујемо и једну врсту поштовања према институцији. Важно је да родитељи објасне деци да прописано облачење у школи није никаква казна, већ начин да се покаже поштовање према учитељима, другарима из разреда и самој институцији“, објашњава Бранислава Стевић, психолог.
Наша саговорница напомиње да разговор унутар породице игра кључну улогу у томе како ће дете прихватити школска правила. Уколико родитељи пред децом критикују одлуке школе, ствара се отпор. Са друге стране, здрав дијалог о томе зашто одређена одећа припада игралишту, а друга учионици, гради код деце осећај одговорности.
Докле год постоји отворена комуникација и сарадња између образовних установа и родитеља, правила облачења неће представљати камен спотицања, већ још један корак ка стварању квалитетнијег и мирнијег окружења у којем се деца могу неометано развијати и учити.
Извор: РТВ












Kodeks oblačenja postoji. Postoje škole u kojima ne postoji klima, zavese, sunčana strana. U učionici često preko 40 stepeni. Hajde prvo da sredimo škole. Klupe i stolice su iz 1960.godine,deca nemaju toalete, nego trpe do kuće,nemaju ni čiviluke za jakne. Petaci imaju 6 i 7 časova svaki dan, torbe su 10-14kg teške. Jakne, torbe, kese nose iz učionice u učionicu. Na velikom odmoru nemaju klupe ili prostor gde da sednu da pojedu užinu. Naravno ni kantine nema, nego i to se nosi u torbi od kuće. Nemojte samo izmišljati-zabrana telefona, zabrana trenerki i bermuda,… Dajte da obezbedimo deci minimum u školi. Roditelji će pomoći, sigurna sam. Opremali smo vrtiće, kupovali tepihe, zavese, klime, pomoći ćemo i za ovo ako nema para.