Na prvi pogled može delovati da odeća nije presudna za sam proces obrazovanja i usvajanja gradiva. Ipak, svakodnevna dinamika u školskim klupama svedoči o tome da spoljašnji izgled učenika često diktira i atmosferu za rad. Nedavne promene u pravilnicima osnovnih škola imaju za cilj ne samo uvođenje reda, već i smanjenje socijalnih razlika među decom, kako bi se pažnja usmerila na ono što je zaista važno – učenje i druženje.
„Manje ili više, ta pravila su svuda ista. Dakle propisano je šta učenici treba, a šta ne treba da nose. Uglavno su to majice dubokog dekoltea, na bretele, šorcevi. Uvođenje jasnih smernica o tome šta je prikladno obući za školu ne predstavlja ograničavanje dečje slobode ili njihove individualnosti, već uspostavljanje osnovnog nivoa pristojnosti“, ističe Petar Narančić, predsednik aktiva direktora osnovnih škola u Novom Sadu.
Naš sagovornik dodaje da su škole obrazovne, ali pre svega i vaspitne ustanove, te da pravila oblačenja pomažu deci da shvate razliku između slobodnog vremena i radnog okruženja, što im olakšava kasniju adaptaciju na obaveze u odraslom dobu.
Psihološki aspekt i nezamenljiva uloga roditelja
Stručnjaci iz oblasti dečje psihologije slažu se sa prosvetnim radnicima, naglašavajući da granice i pravila deci zapravo pružaju osećaj sigurnosti. Kada postoji jasno definisan okvir ponašanja, uključujući i oblačenje, smanjuje se prostor za vršnjačko zadirkivanje na osnovu materijalnog statusa ili modnih trendova, a povećava se nivo međusobnog uvažavanja.
„Time što nosimo mi pokazujemo i jednu vrstu poštovanja prema instituciji. Važno je da roditelji objasne deci da propisano oblačenje u školi nije nikakva kazna, već način da se pokaže poštovanje prema učiteljima, drugarima iz razreda i samoj instituciji“, objašnjava Branislava Stević, psiholog.
Naša sagovornica napominje da razgovor unutar porodice igra ključnu ulogu u tome kako će dete prihvatiti školska pravila. Ukoliko roditelji pred decom kritikuju odluke škole, stvara se otpor. Sa druge strane, zdrav dijalog o tome zašto određena odeća pripada igralištu, a druga učionici, gradi kod dece osećaj odgovornosti.
Dokle god postoji otvorena komunikacija i saradnja između obrazovnih ustanova i roditelja, pravila oblačenja neće predstavljati kamen spoticanja, već još jedan korak ka stvaranju kvalitetnijeg i mirnijeg okruženja u kojem se deca mogu neometano razvijati i učiti.
Izvor: RTV