Današnji obrazovni sistem osmišljen je u prvoj polovini 19. veka, kada su potrebe obrazovanja bile drugačije. Danas su još uvek škole organizovane kao fabrike iz vremena industrijskog procvata, po principu: ne razmišljaj, budi poslušan i radi.
Svako od nas uči i prima informacije na svoj, jedinstven način. Svest o tome je jako važna. Nema većeg dara koji možete dati deci od pomoći da shvate da nemaju problem – da su posebna upravo takva kakva jesu. Za „ispravan” način učenja, detetu je pre svega potrebno da bude primećeno i uvažavano kao individua.
Škole su sklone jednom stilu učenja i uglavnom se obraćaju jednom tipu učenika. Tradicionalna učionica koja je organizovana tako da podučava uglavnom kroz auditorni modus, zadovoljava potrebe svega 34% učenika. Zbog te naklonosti mnoga deca se tamo ne osećaju dobro.
Koja je uloga roditelja?
Ključ ispravnog načina učenja bilo bi prilagođavanje metoda i tehnika detetovom individualnom stilu učenja, radeći na kognitivnom, psihosocijalnom i motoričkom aspektu. Time će dete učenju pristupati sa znatiželjom i samomotivisano.
Budući da su roditelji jako bitna karika u obrazovanju dece, njihovo savetovanje i znanja o tome kako mogu da pruže podršku i usmere detetov proces učenja jako su važna. Zato je u rad s decom bitno uključiti i roditelja, tako da se informiše o stilu učenja deteta i da mu se pruže konkretni saveti za dalje.
Bulimično učenje i trpanje ogromne količine kratkoročnog znanja, a zatim njegovo izbacivanje po zadatku, zasnovano na idealu poslušnosti – izgubilo je smisao. Tako se djeca otuđuju od škole jer ne mogu vidjeti čemu ona služi i koji je njezin smisao. Došlo je vrijeme da se učenju i našim individualnim različitostima pristupi na drugačiji način.
Obrazovanje ‘spolja prema unutra’
Temeljni princip ovakvog tipa obrazovanja je strah od autoriteta, moći i kazne. Princip koji sigurno na duže staze nema pozitivan učinak. Ideal takvih škola je poslušnost. Obrazovanje spolja prema unutra znači da se od dece očekuje da većinu vremena budu pasivna. Znanje se širi odozgo prema dole, od stručnjaka ili autoriteta ka učenicima, uloga učenika je primanje informacija. Osnovno sredstvo komunikacije su zapovedi i zahtevi – treba da, moraš. Učenici se vrednuju prema bodovima u testu i onda se prosuđuju kao vredni pohvale ili kritike. Vrednujemo ih međusobnim upoređivanjem, npr.: „Ti si dobar, ali on je bolji.“
Obrazovanje ‘iznutra prema van’
Drugi način na koji možemo decu poučavati je iznutra prema van. U toj filozofiji očekuje se da deca budu aktivna i uključena. Vide se kao pojedince sa sopstvenim crtama i atributima. Oni su ljudi koje treba upoznati, ljudi s kojima se treba ophoditi. Vidi ih se kao ljude koji postaju celoviti iznutra prema van, prema sopstvenom vremenskom rasporedu. Poštovanje je osnovno načelo interakcije. Kada se detetove jake strane neguju i poštuju, ono uči da bude samopouzdana osoba s mnogo poštovanja.
Najvažniji način održavanja detetove prirodne želje za učenjem je da mu pomognemo da pronađe ko je ono stvarno – u čemu je dobro i šta voli. Treba da prestanemo da obraćamo pažnju na to što deca ne mogu i početi naglašavati šta mogu. Za to su prvenstveno odgovorni njihovi roditelji i učitelji.
Kod nas nas se još uvek ceni poslušnost
Problem je u tome što pokušavamo da uplovimo u budućnost oslanjajući se na ono što smo radili u prošlosti, odnosno na model obrazovanja „spolja prema unutra“. Današnje doba je neizvesno i nosi mnoštvo promena za koje ne znamo kako ćemo se nositi s njima u budućnosti.
Ono što nam treba je nova i sveže energija individualaca. Puštajući decu da se razvijaju i izražavaju svoje unutrašnje potencijale, radimo za njih i njihovo bolje sutra, bez želje da ih oblikujemo prema sopstvenim zamislima i idejama.
Sve navedeno kroz ovaj tekst pregled je trendova koji pozivaju na buđenje i prilagođavanje novom vremenu. Sažetak u četiri tačke glasio bi:
- Praksa, a ne samo teorija – priprema za stvarni svet
- Digitalizacija učenja – usvajanje novih tehnologija u učenju i podučavanju
- Inovativne metode i personalizacija podučavanja
- Multidisciplinarnost u radu
Izvor: klokanica.24sata.hr