Ocenjivanje vladanja nije novost u srpskom obrazovnom sistemu, ali je poslednjih godina dobilo novi značaj i preciznije pravne okvire. Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja polazi od načela da škola nije samo mesto prenosa znanja, već i ustanova koja ima vaspitnu ulogu — da kod učenika razvija odgovorno ponašanje, poštovanje prema drugima i svest o obavezama. Ocena iz vladanja upravo je formalni izraz te uloge: ona nije kazna, već pedagoška mera s preventivnom svrhom.
Novi pravilnici doneti su u februaru 2024. godine radi usklađivanja s izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je usvojen krajem 2023. Ključna novina bila je proširenje broja razreda u kojima ocena iz vladanja ulazi u opšti uspeh učenika.
Ko se ocenjuje, a ko ne?
Vladanje se ocenjuje svim redovnim učenicima od prvog razreda osnovne do završnog razreda srednje škole. Postoje, međutim, važni izuzeci:
– Vanredni učenici — njihovo vladanje se ne ocenjuje ni u osnovnoj ni u srednjoj školi.
– Odrasli — vladanje odraslih polaznika obrazovnih programa takođe se ne ocenjuje.
– Učenicima na dužem kućnom ili bolničkom lečenju, kao i onima koji pohađaju nastavu na daljinu, vladanje se i dalje ocenjuje.
Kako izgleda ocenjivanje tokom godine?
Osnovna škola
Učenici prvog razreda dobijaju opisnu ocenu iz vladanja — i u toku i na kraju polugodišta. Opisna ocena ne nosi broj, već rečenicu ili formulaciju kojom se karakteriše ponašanje deteta.
Od drugog razreda nadalje prelazi se na brojčano ocenjivanje, ali postoji jedna specifičnost:
– Od 2. do 5. razreda: vladanje se ocenjuje opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju polugodišta, ali ta zaključna ocena ne ulazi u opšti uspeh.
– Od 6. do 8. razreda: vladanje se ocenjuje opisno u toku polugodišta, a brojčano na kraju polugodišta, i ta ocena ulazi u opšti uspeh učenika.
Vladanje mora biti ocenjeno najmanje dva puta u toku svakog polugodišta.
Srednja škola
U srednjoj školi ocenjivanje vladanja je jednostavnije i doslednije: vladanje se ocenjuje brojčano, minimum dva puta u toku polugodišta, i zaključna ocena uvek ulazi u opšti uspeh učenika.
Koje su ocene i šta znače?
Skala ocena iz vladanja ista je i za osnovnu i za srednju školu:
| Ocena | Brojčana vrednost |
|---|---|
| Primerno | 5 |
| Vrlo dobro | 4 |
| Dobro | 3 |
| Zadovoljavajuće | 2 |
| Nezadovoljavajuće | 1 |
Polazna pretpostavka je da učenik koji redovno pohađa nastavu i ponaša se u skladu s propisanim obavezama i odgovornostima dobija ocenu primerno (5). Svako smanjenje ocene mora biti zasnovano na konkretnim razlozima.
Šta utiče na ocenu i kako se smanjuje?
Pravilnik je precizan po ovom pitanju. Na ocenu iz vladanja utiču:
Vaspitno-disciplinske mere — svaka izrečena mera povlači snižavanje ocene po utvrđenom ključu:
- Ukor odeljenjskog starešine → vrlo dobro (4)
- Ukor odeljenjskog veća → dobro (3)
- Ukor direktora → zadovoljavajuće (2)
- Ukor nastavničkog veća (sa isključenjem ili bez njega) → nezadovoljavajuće (1)
Neopravdani izostanci — učenik koji neopravdano izostaje može dobiti smanjenu ocenu iz vladanja ukoliko, nakon što su roditelji obavešteni i nakon pojačanih vaspitnih mera, nije došlo do poboljšanja. Pravilnik posebno propisuje da jedinicu (nezadovoljavajuće) dobija učenik koji je neopravdano izostao sa više od 25 časova.
Udaljavanje iz nastave — ako je učenik više puta osnovano udaljen iz neposrednog obrazovno-vaspitnog rada, to se uzima u obzir pri zaključivanju ocene.
Važno je naglasiti: na ocenu iz vladanja ne utiču ocene iz predmeta. Loše akademsko postignuće ne sme biti razlog za snižavanje ocene iz vladanja, i obrnuto.
Može li se ocena poboljšati?
Da. Ocena iz vladanja nije definitivan sud o učeniku — ona se može popraviti. Ukoliko učenik pokaže pozitivne promene u ponašanju, prihvati odgovornost za svoje postupke i koriguje ponašanje, odeljenjski starešina može predložiti poboljšanje ocene. Ovo je moguće najranije po isteku klasifikacionog perioda u kome je niža ocena doneta.
Ko donosi ocenu?
Ocena iz vladanja nije stvar jednog nastavnika. Zaključnu ocenu iz vladanja donosi odeljenjsko veće, i to na obrazloženi predlog odeljenjskog starešine. Odeljenjski starešina je dužan da kontinuirano prati ponašanje učenika, prikuplja podatke od svih predmetnih nastavnika i pripremi obrazloženje za svaku ocenu.
Odeljenjsko veće je kolektivni organ — u njemu sede svi nastavnici koji predaju u odeljenju — i upravo ta kolektivnost treba da garantuje objektivnost.
Pravo na prigovor
Učenik, kao i roditelj, ima pravo da podnese prigovor na ocenu iz vladanja u roku i na način propisan Zakonom. Prigovor se podnosi direktoru škole, koji je dužan da formira komisiju i proveri osnovanost.
Kako ocena iz vladanja ulazi u prosek?
Ovo je pitanje koje je posle promena iz 2024. godine mnoge zbunilo, jer su pravila različita po razredima.
Kada ocena iz vladanja ulazi u opšti uspeh, tretira se kao još jedan predmet — njena brojčana vrednost ulazi u aritmetičku sredinu zajedno sa svim ostalim zaključnim ocenama iz predmeta. Dakle, ocena primerno (5) pomaže prosek, dok ocena zadovoljavajuće (2) može znatno da ga obori.
Pregled po nivoima obrazovanja:
| Razred | Tip ocene | Ulazi u prosek? |
|---|---|---|
| 1. razred OŠ | Opisna | Ne |
| 2–5. razred OŠ | Opisna u toku / brojčana na kraju | Ne |
| 6–8. razred OŠ | Opisna u toku / brojčana na kraju | Da |
| Svi razredi SŠ | Brojčana | Da |
Praktičan primer
Učenik osmog razreda ima prosek 4,60 iz svih predmeta na kraju drugog polugodišta, a ocenu iz vladanja zadovoljavajuće (2). Vladanje se računa kao još jedan „predmet“ i ulazi u aritmetičku sredinu — prosek će biti vidno niži od 4,60, što direktno utiče na opšti uspeh i na bodove za upis u srednju školu.
Šta se uzima u obzir pri ocenjivanju vladanja?
Pravilnici eksplicitno naglašavaju da se pri ocenjivanju vladanja sagledava ponašanje učenika u celini. Odeljenjsko veće uzima u obzir:
– redovnost pohađanja nastave i odnos prema izostancima,
– ponašanje prema nastavnicima, vršnjacima i osoblju škole,
– odnos prema školskoj imovini,
– izvršavanje obaveza propisanih Statutom i Kućnim redom škole,
– angažovanje u vannastavnim aktivnostima (može pozitivno uticati),
– reakciju učenika na izrečene vaspitne mere i pokazane promene u ponašanju.
Razlike u odnosu na predmetne ocene
Ocena iz vladanja suštinski se razlikuje od predmetnih ocena po nekoliko osnova.
Predmetne ocene mere znanje i veštine stečene savladavanjem nastavnog programa — one su rezultat provera, pismenih zadataka, usmenih odgovora. Vladanje meri ponašanje i odnos prema obavezama — nešto što nije predmet nastave u klasičnom smislu, ali jeste predmet vaspitnog delovanja škole.
Kod predmetnih ocena postoje propisane norme o minimalnom broju ocena (najmanje četiri puta u polugodištu, izuzetno dva puta ako je jedan čas nedeljno), a zaključna ocena u osnovi odražava dostignuti nivo znanja. Kod vladanja nema pojma „negativna ocena“ koja blokira prelazak u viši razred na isti način — učenik s nezadovoljavajućim vladanjem može biti upućen na razredni ispit, ali vladanje samo po sebi ne čini učenika neprolaznim iz godine u godinu (mada može biti osnov za pokretanje disciplinskog postupka i isključenje iz škole u najtežim slučajevima).
Zaključak: vaspitanje kao deo obrazovnog računa
Uključivanje ocene iz vladanja u opšti uspeh nije samo tehnička promena u načinu računanja proseka. Reč je o promeni filozofije: poruka je da škola vrednuje ne samo ono što učenik zna, već i to kako se ponaša. Ocena iz vladanja sada ima merljive posledice — utiče na opšti uspeh, a time i na bodove za upis u srednju školu ili na dalje školovanje.
Praksa, pak, često pokazuje da se na kraju godine nekako svi poprave, te da prosek vladanja u odeljenju bude znatno viši nego što je to bilo tokom godine. Samim tim se postavlja pitanje da li ocena iz vladanja ima svoj smisao koji je zakonodavac predvideo ili je ostalo, ponovo, mrtvo slovo na papiru.