Шта школски (не)успех детета говори о родитељима

Током школовања и дете и родитељи се сусрећу са бројним задацима. Родитељима неуспех детета у школи задаје бриге, посебно ако је дете неуспешно у школи, а добро се понаша у кући или ако је успешно у школи, а код куће прави проблеме и задаје бриге.

djak
Оно што одређује (не)успешност у школи су:

– индивидуални фактори:
– способности
– мотивисаност детета да оствари успех
– интересовања
– социјално-емоционалнa зрелост
– емоционална стабилност и сигурност, развијене социјалне релације са вршњацима, социјалне способности, навике и вештине
– неке одлике личности као што су марљивост, самопоштовање и самопоуздање

Фактори породичне средине:

– стrурктура породице
– вредности
– односи
– улоге
– организација породичног живота
– образовни статус родитеља
– захтеви и очекивања родитеља
– родитељска подршка укупном развоју детету

Фактори школског контекста:

– захтеви које поставља школа
– колектив
– групе вршњака
– учитељ/наставници

Постигнуће детета као (не) успех родитеља

Јако је битно каква су очекивања родитеља. Да ли је оно што очекују од детета и постављају му као стандард у сагласности са њиховим личним постигнућима.

Родитељ би требало да подржава сазнајни развој детета, подстиче радозналост, помогне детету да успостави радне навике, вреднује образовање и стицање знања, итд.

Подједнако битно је наградити успех и пружити подршку у ситуацији неуспеха. Не треба кажњавати неуспех детета, јер је неуспех већ казна за дете. Дете се може подржати тако што му се пружи непосредна помоћ у раду, јача самопоуздање и самопоштовање. Детету је подршка родитеља увек потребна, а посебно када се осећа неуспешно.

Школски успех је само један део опште успешности детета. На успех детета утичу васпитни ставови и поступци родитеља.

Различити ставови родитеља о степену помоћи детету су:

– став незаинтересованости – дете треба да се ослања на властите снаге
– неукључивање у рад директно – детету се пружа општа подршка и подстицај
– повремено укључивање – на захтев детета или када родитељ процени да је детету потребна непосредна помоћ
– потпуна контрола над радом – родитељ школске активности доживљава као заједнички посао
– потпуна “заштита”- родитељ преузима терет школских обавеза на себе

Школски неуспех детета може да укаже на неприхватање родитељске одговорности у пружању подстицаја и вођења дечјег развоја.

Школски успех детета често је знак успеха родитеља у подстицању постигнућа свог детета.

Извор: Школа за родитеље