Pri pomenu imena Dobrice Erića pomislimo na stari školski program, frulu, livadu i „Devojku iz grada“ Miroslava Ilića. Preminuo je danas, u 83. godini, posle duge bolesti.
„Stari ljudi dvore decu i unuke
Lenjost je vrlina, a pošten rad porok
Vlastoljupci niču svuda ko pečurke
I svaki je novi spasitelj i prorok.“
(Pismo učitelju)
Dobrica Erić (Donja Crnuća, 22. avgust 1936. – Beograd, 29. mart 2019) rođen je u kući šumadijskih seljaka Miloša i Radmile. Završio je četiri razreda osnovne škole u Vraćevšnici pored Gornjeg Milanovca i oprobao se u mnogim zanatima. Svoju prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine. Bio je pesnik poznat po lirici i rodoljubivim pesmama, prozni i dramski pisac koji se oslanjao na mudrost rodnog kraja.
„I zato
reč Ratar pišite velikim slovom.
Ratar je, deco, najveći zlatar
pod ovim plavim nebeskim krovom!“
(Ratar)
Dela su mu prodata u preko milion primeraka i prevedena na nekoliko svetskih jezika. Napisao je više od stotinu knjiga: nekoliko romana, 5 knjiga lirske proze, 23 knjige poezije, 5 pozorišnih drama i više od 40 knjiga pesama za decu od kojih su neke već odavno u čitankama.
„Kukuriče petao sa plota
Škola to je svitanje života!“
(Pesma za školu)
Voleo je srpsku zemlju, pisao je o detinjstvu, selu, Šumadiji, drugarstvu, poljupcu, prkosu, reci Drini, vašaru u Topoli, mesecu, stradanju naroda u ratu. Većinu svojih pesama je znao napamet i recitovao ih je „iz glave“.
„Mada mi svaki nežni zvuk prija,
meni je ipak najmilija
Starinska svirka majčinog glasa
blaga k’o žubor rečnih talasa.“
(Čuo sam)
Šezdesetih godina je radio na Dečije novine kao jedan od najznačajnijih scenarista stripova. Ipak, njegova najveća ostvarenja u domenu stripa su među istorijskim stripovima edicije „Nikad robom“ – serija „Blažo i Jelica“ koji se bave turskom okupacijom (u čuvenu ediciju spadaju i „Mirko i Slavko“ Desimira Žižovića Buina).
„Plači, Voljena Zemljo i Suzama osvetli
misao koja tinja u svakoj našoj želji
Od svih Suza koje sad kaplju po Planeti
najtužnije su Dečije Suze u Mojoj Zemlji.“
(Plači, voljena zemljo)
Verovatno ste do sad slušali i njegove kafanske pesme, jer je pisao tekstove za narodnu muziku: „Ranjeno je srce moje“ Dobrivoja Topalovića, „Proleće mi budi uspomene“ Vere Ivković, „Bluzo moja satkana od cveća“ Lepe Lukić, „Beli grade“ Nedeljka Bilkića, „Razboleh se pod trešnjama“ Miroslava Ilića i „Detelina sa četiri lista“ Svetlane Ražnatović.
„I zaljubi se
Cica u princa.
I zaljubi se
Princ u Cicu.“
(Zaljubi se Cica u princa)
Bio je zaslužni umetnik grada Beograda i dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti, a 2013. godine je bio domaćin Dragačevskog sabora u Guči. Dobitnik je mnogobrojnih priznanja od kojih izdvajamo: Mlado pokolenje, Goranov venac, Nagrada Zmajevih dečijih igara, Neven, Vukova nagrada.
„Kokajte se, kokice
Koga volim, doći će
Doneće mi lončiće
I srebrne zvončiće!“
(Kokice)
Bibliografija Dobrice Erića:
1959. Svet u Suncokretu
1965. Vašar u Topoli
1966. Stari seljački kalendar
1968. Slavuj i sunce
1969. Ogrlica od grlica – Kulturni Centar, Novi sad
1973. Torta sa pet spratova
1975. Pesma o svicima
1976. Dolina suncokreta
1977. Večni kratkovečnici
1978. Slavuj i sunce – IRO. Mladost, Zagreb
1979. Bašta sa sedam ruža
1980. Sricanje žene
1980. Leto u Kalipolju – IRO. Veselin Masleša, Sarajevo
1980. Čardak između četiri jabuke
1982. Moj drug, Milivojčićev lug
1985. Cunčeva verenica
1987. Tako žubori reka
1988. Pismo kraljici cveća – Rad, Beograd
1989. Roždestvo ratarevo
1989. Krunisanje
1990. Bunar za prijatelje
1991. Puževa srma
1991. Ekološki bukvar
1992. San Gružanske letnje noći
1993. Jezero Ježeva bara
1993. U vatri bismo, ne izgorismo
1993. Plači voljena zemljo
1999. Razapeta zemlja
1999. Vilina Dolina
2002. Pusti puže rogove – IP. Rad, Beograd
2002. Krunisanje – IP. Rad, Beograd
2005. Deca sa zlatom lipe u kosi
Autor: Maria Milojković