Учитељица из Зрењанина и ауторка блога Дневник једне учитељице, Ивана Бошњак Бошњак, упутила је критику родитељима који се оштро противе онлајн настави. Њен текст наишао је на одобравање огромног дела просветне заједнице, а ми га преносимо у целости:
„Родитељи неће онлајн наставу“, бруји по свим медијима!
Чуј, родитељи неће!
Шта ће родитељима настава?
За њих није ни организована, ни осмишљена, него за децу.
Предлози тих истих родитеља су да деца „у мањим групама“ буду у учионици.
У којим мањим групама? Као, данас иду Пера, Мика и Жика, а сутра Мара, Сара и Лена?
Данас учим Перу, Мику и Жику, док остали раде код куће, а сутра Мару, Сару и Лену, у среду Ђоку, Зокија и Угљешу? Шта раде остали ђаци код куће, док су „мање групе“ у школи?
Петицију потписало 1200 родитеља! Ехееј, 1200?! Дупло више их је само у мојој школи, а медији брује о „родитељима који неће…“
Можда сам пристрасна, јер ми је мајка учитељица….а можда су ми се смучили одласци на родитељски, тј. оно што тамо чујем од „колега“ родитеља….али, ваљда је свима јасно да наставници и родитељи удруженим снагама треба да се боре за добробит деце. Неизвесност је превелика, свуда. Живци су истањени…свима. А има и родитеља који су шокирани само зато што нису никад били у току шта им деца уче и раде…. Ваљда ће бар сад почети да цене просветарску професију, јер виде колико је тај посао „лак“.
Никоме није лако, па чак ни туристима у Србији. Свуда је све закрчено, као да је бесплатно и нико не води рачуна ни о себи, ни о другима. Узгледа да смо такав народ, нажалост.
А новинари пишу, јер од тога живе. Само би заиста морали прво нешто да науче или бар да се информишу на правом месту. Срећно у новој школској години свима нама!
Da li mislite da smo svi mi roditelji u stvari učitelji? Da smo obučavani da sami budemo učitelji svojoj deci? Ako to stvarno mislite onda nam treba svega 10 posto nastavnog kadra u zemlji koji će na polugodištu i na kraju godine da ispitaju djake i daju im ocene. Svi ostali iz Vaše struke nam onda nisu potrebni . Ako ja trebam da sa mojim detetom sedim ispred televizora svaki dan od 8 do 12 prepodne, pa onda da mu objašnjavam šta je trebalo da zapamti i nauči a onda od 12 do 16h da dobijam zadatke putem vibera od ucitelja/ice pa da ga opet kontrolišem da li ih je shvatio i uradio kako treba,kada da stignem da odem na MOJ POSAO i zaradim platu koja je manja od vaše ?Bolje je da se zamrzne školska godina i da svi đaci izgube po jednu godinu nego da napadate roditelje koji jedva krpe kraj sa krajem. Ili da otpuste 90 posto nastavnog kadra a mi ćemo da učimo decu kad dodjemo sa posla i vikendom pa neka polažu dva puta godišnje pred komisijom.
Srdačan pozdrav
Велико браво за колегиницу! Толико говора мржње против просветних радника. Неки родитељи, заиста, треба да се запитају какав пример дају својој деци рушећи ауторитет наставника. Ауторитет наставника ће порушити-краткотрајно, али свој заувек! Питам се зар је толико тешко да схвате да ако је једном њиховом детету тешко како је тек наставнику који има око 100 радова да прегледа. Пишу петиције да се не иде у школу, па да се иде у школу. Говоре о нашим одморима не знајући да смо имали само један одмор и то летњи распуст, наравно скраћен и испрекидан дописима, семинарима, вебинарима и стресовима да ли ћемо имати норму. Ми смо интелектуалци са завршеним факултетом а плата нам је као да имамо средњу стручни спрему. Сметају им наше плате. Њих мрзи да раде са својом децом а нас осуђују што са пуно љубави, трпљења њих због љубави према деци за најбеднију плату радимо ово. И нека им једном неко већ каже да рад у школи је једна трећина нашег рада! Ми не испијамо кафице на терасама кафића током радне недеље него пишемо планове за децу. А то што су се уморили у настави на даљину сами су криви ЈЕР ЈЕ ТРЕБАЛО САМО ДА ПОШАЉУ ДЕЧЈЕ РАДОВЕ А НЕ ДА РАДЕ ЗА ДЕЦУ. Радити за децу и радити са децом то су две различите ствари. Срамота. Колико само говора мржње, али све је то кренуло од медија и ред је да се просвета уједини. И нека запамте и ово, уколико овако наставе, и ми ћемо отићи одавде па нека уче сами своју децу на близину или на даљину-како им драго. Неки родитељи знају искључиво да критикују а да дају конструктиван предлог не знају. Мислим да неке родитеље који су на друштвеним мрежама изрекли увреде на рачун просвете и министарства типа увреде части и достојанства личности треба покренути тужбу па да се науче да ниједно људско биће не може бити ,,кретен“, ,,идиот“ или ,,дебил“ како су нас чашћавали и како је то у Закону вербални деликт ред би био да једном плате, да се науче како се комуницира у цивилизованом свету. Наравно, овом приликом желим да се захвалим већини родитеља која је у свему овоме била разумна и прихватила овај заједнички терет као једну глобалну чињеницу. Сарађивати морамо, а родитељи су свесни да су просветни радници увек чинили и увек ће чинити ако треба и додатне миље јер ми смо то што јесмо из љубави према деце, сигурно не због плате!
BRVO!!!! SVAKA VAM CAST!!!! Uopste mi nije jasno ni kakvi su to roditelji koji misle da posalju svoje dete u skolu u ovakvoj situaciji… Ja prva svoje dete necu slati ukoliko se epidemioloska situacija ne smiri, a uspeh mislim da nije nesto o cemu treba da trenutno razmisljamo. Nek su nama deca ziva i zdrava pa bolje i celu godinu da idu on line nego da krenu pa da se razbole i sta onda… A biti roditelj nije lako, za nasu decu, njihovo zdravlje, srecu… moramo da se zrtvujemo i da se borimo… Pa i vi prosvetni radnici ste neciji roditelji, pa i vi imate skolarce… Pa zar je vama lako?…. Nikome nije lako i niko nam nije kriv… Prosto mi smo takva nacija ljudi da uvek trazimo krivca u nekome…
E Srbijo šta dočeka…
Srami se kad ti ovakvi uče decu!
Nije ni čudo što smo tu gde jesmo!
Poslednje sto je na listi (ako bih ga uopste i svrstala na listu razloga protiv on line nastave) je racunarska oprema! Verujem da je i kod ostalih roditelja tako! Zar stvarno mislite da je roditeljima to bitno? Zar niste pomislili da deca ne mogu da shvate on line to sto mogu u skoli,
da roditelji nemaju svo vreme ovog sveta da sa njima prate i objasnjavaju (jer eto na nas korona nece pa mi moramo da radimo, to samo na prosvetu hoce),
da unistavaju i vid i kicmu pred racunarima (jer ne zavrsavas se to samo sa ispracenom nastavom),
da deca nemaju fizicke aktivnosti cime ugrozavaju zdravlje,
da asocijalnost lose utice na razvoj i usvajanje osnovnih zivotnih vestina itd..
Neeee, racunar je najveci problem! Pa, Vi samo o materijalnim stvarima mislite, a roditeljima su na poslednjem mestu!
Ovaj Vas tekst, draga uciteljice, samo govori o Vama!
To sto ste na kraju teksta spustili ton, ne menja stvar, jasno ste napali i optuzili roditelje…jos kazete „i mi imamo decu“
Tuzna sam sto neko sa takvim stavom radi u prosveti, a sa druge strane, lakse mi je sto bar niste nasa uciteljica!
Da, u vecini zemalja deca ce jedne nedelje ici u skolu, a druge ne. Da, odeljenja se mogu podeliti, pa da u ucionici bude manje djaka. Da, program moze da se skrati. Ne, deca ne mogu da nauce matematiku i jezike tako sto im se kaze da procitaju lekciju i odgovore na pitanja i/ili urade zadatke. Ukoliko roditelji ne mogu da im pomognu, veliki broj dece nece razumeti gradivo. Online nastava podrazumeva kontakt sa nastavnicima ( viber, zoom…), a ne slanje zadataka i prezentacija deci na email. Vazno je da deca usvoje bar deo gradiva (koje je i inace preobimno), cemu bi odlasci u skolu bar svake druge nedelje sigurno doprineli.