Учитељица из Зрењанина и ауторка блога Дневник једне учитељице, Ивана Бошњак Бошњак, упутила је критику родитељима који се оштро противе онлајн настави. Њен текст наишао је на одобравање огромног дела просветне заједнице, а ми га преносимо у целости:
„Родитељи неће онлајн наставу“, бруји по свим медијима!
Чуј, родитељи неће!
Шта ће родитељима настава?
За њих није ни организована, ни осмишљена, него за децу.
Предлози тих истих родитеља су да деца „у мањим групама“ буду у учионици.
У којим мањим групама? Као, данас иду Пера, Мика и Жика, а сутра Мара, Сара и Лена?
Данас учим Перу, Мику и Жику, док остали раде код куће, а сутра Мару, Сару и Лену, у среду Ђоку, Зокија и Угљешу? Шта раде остали ђаци код куће, док су „мање групе“ у школи?
Петицију потписало 1200 родитеља! Ехееј, 1200?! Дупло више их је само у мојој школи, а медији брује о „родитељима који неће…“
Кад 100 000 просветних радника нешто хоће или неће, тих истих медија нема као туриста на мору током пандемије!
Неки од тих родитеља држе малим Кинезима енглески онлајн. То је у реду. Мали Кинези могу да уче онлајн. Мали Срби не могу.
Мали Кинези морају да имају компјутере или нет, да би велики Срби могли да зараде.
Родитељи плаћају деци часове балета, тениса, фудбала, страног језика… али не желе да им обезбеде квалитетан компјутер и интернет. То чекају од државе.
Пандемија је измишљена у Србији, и то само да просветни радници не би ишли на посао!
Да би намерно оставили децу родитељима!
О чему се ради? Искрено, не разумем, ни родитеље, ни медије.
Замислите 1200 туриста који пишу петицију да желе летовање у Грчкој и да захтевају да им држава обезбеди то, јер су навикли да летују!
Замислите 1200 љубитеља биоскопа који траже да биоскопи раде!
1200 младенаца који не могу да направе свадбу са по 300 гостију.
Да ли би медији објавили такве петиције?!
