Учитељица Бојана Пешић је са својим ученицима реализовала наставну јединицу Бајка о рибару и рибици А. С. Пушкина, користећи приступ заснован на принципима ненасилне комуникације. Часу су присуствовали родитељи и колеге, који су имали прилику да виде како се кроз игру и дијалог гради емпатија и разумевање.
Кроз анализу ликова и њихове мотивације, ученици су истраживали како речи обликују наше односе. У средишњем делу часа, ђаци су постали преводиоци који су имали задатак да трансформишу змијски језик, пун напада и критика, у жирафин језик – језик срца. Радећи у групама, ученици су анализирали поступке бабе, деде, златне рибице и слуга. Посебно је било инспиративно посматрати како бабине оштре захтеве претварају у реченице којима се изражавају осећања и молбе, попут објашњења да се она заправо осећа усамљено или забринуто због сиромаштва.
”Час је био обогаћен драмским приказом у којем су ученици користили разне реквизите и звучне ефекте како би оживели атмосферу мора и олује. Посебну динамику унела је активност Порука у боци. Ученици су са дна мора извлачили поруке са мудростима о доброти и заједништву, које су им послужиле као основа за домаћи задатак. Њихова мисија за код куће јесте да науче бабу и деду из бајке како да се служе жирафиним језиком и тиме промене њен тужан крај.” – објашњава учитељица Бојана.
Завршница часа била је посвећена евалуацији и емотивном повезивању. Уместо класичног оцењивања, ученици су изразили своје задовољство и жељу за усвајањем језика разумевања тако што су рукама грлили срце на ланчићу. Овај симболичан гест послао је снажну поруку да олује престају онда када проговоримо из срца и да је права срећа она која се не купује златом, већ гради добротом и сарадњом.
”Захваљујемо се родитељима и колегама који су својим присуством подржали наше мале чуваре лепих речи у њиховој важној лекцији о људскости.” – казала је учитељица ОШ ”Чегар” из Ниша, Бојана Пешић.