Охрабрујмо напредак, а не тачан одговор

фебруар 11, 2016

Керол Двек, доктор психологије и професор на Универзитету у Стенфорду, у свом ТЕД говору , даје неколико брилијантних препорука како да се оценом (проценом, фидбеком, евалуацијом) мотивишу ученици да постану паметнији, срећнији и да уче више.
ucitelj
Уместо негативних оцена, дати процену „Не још“ . То, како каже професорка Двек, пребацује перспективу са агоније садашњости (наш професор Светомир Бојанин би додао – и са прошлости, јер оцена важи за знање стечено и тестирано у прошлости), на будућност. Такође, уместо да се наставник намеће у улози контролора, више има функцију вође и мотиватора. Одговорност за напредак је ученикова – детету је јасније да трудом стиже до већег знања, и да је то циљ, а не оцена.
Не хвалите дететове карактерне одлике детета – као што су интелигенција или таленат, већ жељено понашање, односно процес – труд, тактике, усредстређеност, истрајност, напредак. Тако деца постају упорнија и отпорнија.
– Овде треба пазити не наглашавати труд, него напредак – јер дете ће или глумити да се труди, или ће очекивати похвалу за сам труд, колико год мали он био.
Не хвалите што је дете дало тачан одговор (јер ће наћи „лакши“, непоштен начин да до њега дођу или да се не осећају лоше поводом тога, „кисело је грожђе“), већ процес како се до тачног одговора долази. „Не још“ и „Већ јеси“ (у недостатку бољег превода) су најбољи мотиватори.
Научимо децу да што се више труде, временом постају паметнији. Трудом се граде неуронске везе у мозгу, а ово сазнање се показало као веома мотивишуће, поготово код деце који лако одустају.
 
Извор: zmajka.wordpress.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама