Она је лепа (прича из једног вртића)

“Она је лепа” није обична прича. То је посебна прича, другачија од других. Она говори о души, искрености и љубави. Главни јунак ове приче је четворогодишњи дечак Мијат. Ох, то је још и заљубљени Мијат. А све се дешава у једном вртићу, у поподневној смени. 🙂

Foto: Silvia Trigo

Траје активност. Мијат баш и није љубитељ седења на једном месту и мировања. Ипак, седи и црта са осталом децом – цртамо море и морску обалу, групни радови. Свако дете по нешто додаје на цртеж. У једном моменту, док контролишем другу децу схватам да је екипа која седи за Мијатовим столом несвакидашње тиха и да су изненада утихнули и некако се необично примирили.

Прилазим и имам шта да видим. Мијат седи комплетно ижврљан фломастерима. Свуда трагови боје по рукама, шакама, носу, врату, бради. Свуда.

Мијате, забога, шта си то урадио од себе?

– Нисам ја васпитачице.

– Него ко?!

– Мина.

– Је л’ то истина, Мина? Јеси ли га заиста ти тако ижврљала?

Мина гледа у свој папир и ћути. Ништа не говори. По мало се већ и стиди, али се труди да ја не видим.

Мијат и ја одлазимо у други крај собе, да покушамо да скинемо трагове фломастера колико је могуће и ако је уопште могуће. Да спасимо шта се да спасити.

– Па добро, мили, зашто си Мини дозволио да те тако ишврља? Види ово. Погледај своје руке, лице… Како мислиш да сада ово оперемо и скинемо?

Мијат ћути. Само гледа у руке и безвољно их трља.

– Је ли, Мијате? Хоћеш да ми кажеш?

Секунд тишине.

– Па она… она је много лепа.

Аутор: Сања Станојевић, васпитачица и аутор блога Шанине облоге