Онлајн настава: Шта је посао наставника, а шта посао родитеља

6 августа, 2020

Желим да верујем да је све ово што је речено против просветних радника претходних месеци последица лоше информисаности о професији просветног радника. Одбијам да верујем да се иза већине малициозних коментара крију малициозни људи и верујем да су то пре свега необавештени људи. Наравно да има и малициозних, на срећу, у веома малом броју, али овај чланак и није писан за њих. Јер они и неће прочитати овај чланак, већ чим виде наслов кренуће са коментарима које човек који има своје достојанство никада не би дозволио себи да напише.

Foto: Canva

Постоји одређен стереотип да се посао просветног радника своди на четири часа дневно за који добија добру плату (нижу од многих професија за које се тражи средња стручна спрема!), да имају те силне распусте и слободне дане. Разочараћу вас. Ми немамо распусте. Имамо само један одмор, исто као и сви остали који не можемо да искористимо кад желимо већ искључиво на лето и на којем често допијемо и понеки допис о новинама везаним за нову школску годину, стручном усавршавању – семинарима и вебинарима. Док су деца на распусту, просветни радници пишу извештаје, евалуације, сређују документацију. У суштини, деца имају три распуста – зимски, пролећни и летњи, а оно што се у медијима зове ,,јесењи распуст“ је перфидна медијска хајка на просветне раднике јер су то слободни дани који су државни празници и то се никако не може звати распустом. Онда јесењи распуст имају и друге државне службе, као и божићни и васкршњи. Но, и тај ,,јесењи распуст“ је тромесечје и ми који смо ,,на распусту“ сређујемо оцене и пишемо детаљне извештаје.

Посао просветног радника у школи је мање од половине његовог задужења. То би вам било исто као кад бисте рачунали да је хирург хирург само кад је у операционој сали или да је продавачица у парфимерији, продавници обуће или одеће, продавачица само кад прода робу. Замислите да свима рачунамо тако радно време као што многи рачунају радно време просветном раднику?!

Шта се све рачуна у задужења просветног радника? Навешћемо само неке кључне ствари.

  • Осмишљавање часа и писање припреме за сваки школски час. Неозбиљно је и замислити, да не говорим поверовати у то, да просветни радник једноставно уђе на час и крене тако спонтано да предаје. Имајте у виду да је наш посао да трансформишемо своје знање и прилагодимо узрасту ученика којима предајемо. Наше знање није нешто што смо коначно добили завршетком одређеног факултета. Сваке школске године, ми имамо у просеку преко 100 часова стручног усавршавања како у установи тако и ван ње, дужни смо да се прилагодимо друштву које се брзо мења и као последица тога имамо генерације које се разликују, па је самим тим бесмислено применити исту припрему на све све генерације. То не функционише тако у пракси. Додатно, просветни радник мора прилагодити своју припрему специфичности одељења у којем предаје а да при том оствари све оне исходе који су прописани законом. Дакле, различита деца, различити приступи, не постоји универзална припрема за сва одељења истог разреда. Значи, за сваки час прво осмишљавање часа, а онда и писана припрема истог.
  • Рад са ученицима. Заиста је то широк појам шта све подразумева рад са ученицима. Обавеза сваког просветног радника је да пренесе знање ученику и да му да благовремену повратну информацију о његовом постигнућу. Повратна информација би требало да буде што чешћа, на сваком часу, бар формативним оцењивањем. Поред тога, имамо писмене и контролне задатке – некад се питам да ли људи стварно разумеју колико је то одговоран посао. Колико сам пута један исти контролни више пута прегледала, да се не бих огрешила о неко дете, колико је потребно разумевања и флексибилности у свему томе да би на крају правично то оценио. И тако стотине контролних и писмених задатака носимо кући, прегледамо, пажљиво читајући одговоре неке исписане читко неке нејасне, непотпуне, двосмислене. Потребно је то оценити и бити праведан.
  • Рад у стручним органима и тимовима. Сви наставници су чланови одељењских већа одељења којима предају и Наставничког већа. Све што је везано за ученике износи се на тим већима на којима се врши детаљна анализа свих наставних и ваннаставнихактивности. Поред тога, сваки просветни радник је члан бар још једног тима, а већина и више тимова, а неки су и руководиоци стручних тимова. Сви чланови тимова подносе писане извештаје и састају се баш у то време кад сви ви мислите да смо ми на распусту где вишечасовно анализирамо реализоване активности.
  • Стручно усавршавање. Стручно усавршавање подразумева угледне часове и иновативне наставне моделе које наставник треба да реализује у току школске године и за које се посебно припрема. Да би то остварио, он мора стално да се стручно усавршава, да похађа семинаре и вебинаре који се најчешће одржавају викендом или у току распуста. На крају школске године, наставник је дужан да попуни и доказима поткрепи да има одређени број часова стручног усавршавања у установи и ван ње.

 

Посебно ћу се осврнути на наставу на даљину. Сваки члан породице просветног радника рећи ће вам да у настави на даљину није имао супружника, родитеља, дете и слично. Иако сам дефинисала радно време од 07:00 до 15:00 сваког радног дана , то је било само радно време за непосредан рад са ученицима, односно давање повратне информације ученицима и родитељима, мој радни дан се неретко завршавао у поноћ због свих припрема, како би ученицима на што ефикаснији и доступнији начин објаснила градиво. Већина нас је радила тако, до касно у ноћ. Јер, драги родитељи, материјал се не осмишљава и не шаље сам нити се сами домаћи задаци прегледају.

Foto: Canva

Морам да истакнем да је већина родитеља ученика којима сам предавала била изузетно коректна, а постоје и неки примери одличне сарадње које желим да нагласим. Имала сам у одељењу ученицу чији је очух толико пожртвован родитељ и који ради у Немачкој као медицински радник, а који је толико озбиљно схватио овај вид наставе да је редовно помагао детету око школских обавеза путем Скајпа! И не само то, редовно је учествовао у свим додатним пројектима, толико је био инвентиван и дао допринос настави на даљину на најбољи могући начин. Тај родитељ није роптао на просветне раднике, није давао негативне коментаре против просветних радника на друштвеним мрежама већ је схватио да је ситуација таква у целом свету и да сви морамо бити део решења. У свему овоме што нам се дешава нема привилегованих-сви смо жртве, нажалост. Или једна мајка која је, заиста, приступила настави на даљину као партнер наставнику и врло радо учествовала у свим пројектима. Наравно постоји много, много позитивних примера. То су примери родитеља који су желели да се додатно ангажују, што је за сваку похвалу. Међутим, све је то на добровољној бази и није се очекивало од свих родитеља да се додатно ангажују већ само да испоштују оно што подразумева настава на даљину.

Шта подразумева рад родитеља у настави на даљину?

Подразумева све оно што се односи и на редовну наставу и ништа више од тога осим слања радова ученика. Дакле, нико не очекује од родитеља да предаје деци, а нарочито не да ради домаће задатке деци, већ да преконтролишу децу да ли су завршили своје домаће задатке и да ли су разумели и да уколико нису разумели, контактирају са предметним наставником да им предметни наставник појасни. Међутим, уместо тога, неки родитељи су радили домаће задатке за децу и то после посла или су се трудили да то савршено ураде или чак ангажовали наставнике који држе приватне часове да одраде домаће задатке, па су нека деца која су имала оцену два или три, добијала петице. Мислили су да су преварили наставнике. Заправо, преварили су себе, беспотребно су се трошили, дали деци лош пример и још ако су ангажовали стручна лица да одраде домаће… И онда оно чувено: ,,Нису их ничему научили у школи!“ И још да им и платимо јер су нас ,,преварили“ радећи даноноћно домаће задатке за децу. Будимо реални. Требало је само пропратити да ли дете разуме повратне информације наставника и послати радове уколико су деца нижих разреда док су деца виших разреда то могла да ураде сама.

Што се тиче прозивке на рачун платформи и недостатка наставних средстава, кад је почела настава на даљину кренуле су и анкете о томе да ли сви могу да прате ову наставу, а школе су давале додатну подршку у виду штампаног материјала, као и могућност давања рачунара на реверс. Дакле, максимално се излазило у сусрет и давала се подршка свима који не знају да користе одређене платформе. Неретко, баш због тога, многи наставници су радили на више платформи по цену сопственог времена и радећи до исцрпљености да би изашли у сусрет свима.

И још нешто, веома битно. Како постоје одређени позиви да се ,,укине“ школа и да се ,,плате“ родитељи да раде тај посао, онда им треба поверити и то да пишу књиге али које ће сами да осмисле а не да преписују оне које су просветни радници написали, онда нека нестану сва занимања јер су она стечена захваљујући образовању у школи, нека крену од самог почетка јер се често заборавља да све друге професије постоје захваљујући просвети. Где се тај кадар школовао? Да ли су родитељи подучавали будуће докторе, продавце, полицајце… И још нешто, и просветни радници су родитељи, такође, али родитељи који никада неће омаловажити било коју професију.

Као просветни радник, високо ценим критичко размишљање. Међутим, вређање и омаловажавање није критичко размишљање. Критичко размишљање подразумева да имате боље решење. Уколико га имате, предочите га. Бар смо ми у просвети увек отворени за то да у сваком моменту свакога пажљиво саслушамо. Шта желите? Није ствар у томе шта ви желите јер углавном, сви ми желимо исто тако да се све врати ,,у нормалу“. Ствар је у томе како да реализујемо то што желимо. Можда је најправедније било писати петицију против саме Короне јер она је, дефинитивно, крива за све. Потребно је решење. Наравно да смо спремни да чујемо све ваше конструктивне предлоге. Малициозне коментаре смо врло често прећутали јер они не воде ничему. Уосталом, они говоре само о онима који су их писали. Верујем да доста родитеља има добрих предлога. Реалних предлога. Напишите их на папир и сигурна сам да ће бити размотрени. Јер, као што каже она изрека, ако нисмо део решења, онда смо део проблема.

Аутор: Сања Симић де Граф

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


11 коментара на "Онлајн настава: Шта је посао наставника, а шта посао родитеља

  1. Ивна Б. Б. каже:

    Браво, колегинице!

  2. Nikola каже:

    Odlican tekst,odlicna analiza.Bogami,radili smo od jutra do sutra,sve moguce smo koristili Google ucionicu,Viber,MT ,YT… pa cak i Instagram.Nedeljni planovi,pripreme,priprema materijala i slanje,izvestaji,analize,pregled zadataka,ocene,povratna informacija…Meni se vala smučilo a narocito svakodnevni dopisi MP i ŠU koji nisu znali šta hoće i samo nam otežavali rad.

    1. Mirna каже:

      Verujem da je ova sasvim ispravna i savesna nastavnica prenela licno iskustvo, i jasno je da ne razume zbog cega su roditelji nezadovoljni ili su radili ono sto su radili. A pazite sad…kome da se obrate roditelji i deca nizih razreda koja ucitelja nisu cula ni videla od marta do juna meseca? I jedina komunikacija izmedju uciteljice i roditelja je obuhvatala nekoliko redova slanja mejlom stranica novih lekcija koje treba ‘same od sebe’ da se urade, prosledjivanje izbledelih kopija testova i prikupljanje domacih zadataka koje su deca ‘studenti’ uradila ‘samostalno’. Nikakve evaluacije niti mogucnosti da se izjasnimo o utiscima koji se ticu sprovodjenja nastave nije bilo. A tv nastava je uglavnom obradjivala vec poznat sadrzaj. Ne sumnjam da je bilo svetlih primera…ali bilo je i veoma losih, zaista sramotnih…ali niko nece da se zamera ucitelju..da se zali…bice uciteljica aktuelna jos godinu-dve…nema solidarnosti koja bi stvorila kriticnu masu da se roditelji pobune…Ishod: roditelji saginju glavu i “trose” svoje resurse na svoju decu…da li je to vreme ili novac manje je bitno. Zapravo je realnost da je te gugl ucionice i ostale ‘kreacije’ koje se pominju radio onaj koji je to zeleo. A onaj koji bas nije hteo prstom da mrdne osim da na jednoj A4 strani iskuca naslove lekcija i posalje skenirane izbledele testove, prosao je jednako dobro kao i onaj prvi. Dakle, nije morao. Zar vi zaista mislite da vecina roditelja (slazem se da uvek ima nekih ekstremnih primera) umorna od svog posla i obaveza nema drugih ideja kako da provede vreme sa decom pa sa radoscu izigrava ucitelja? Evo ja zaista ne zelim ni da budem upucena u skolske obaveze mog deteta…ali mi obrazovni sistem koji je omogucio da niko uistinu ne kontrolise rad ucitelja, to ne dozvoljava. Pitam se da li ucitelji/nastavnici salju nekome na uvid, ali kvantitativno i kvalitativno, sta su zaista ONI uradili tokom perioda onlajn nastave? I ovde ne mislim na neke statisticke tabele i planove rada. Da li njihovi nadredjeni to prosledjuju dalje? Na primer, rado bih volela da sam mogla da dobijem od ucitelja pripremu za nastavne oblasti koje su mojoj deci bile teske. Bilo bi mi lakse da razumem kako da to nesto priblizim detetu. Da li su sve skole sprovele evaluaciju roditelja/ucenika?
      Cestitam na savesnom pristupu nastavnice koja je napisala tekst…ali molim nemojte gledati samo svoju perspektivu i zaista pitajte roditelje…ali ne pro forme. I eto inicijative…da prvo pocistite u sopstvenom dvoristu! Dajte vi nama ideju kako da nateramo nezainteresovane ucitelje/nastavnike/direktore da, za promenu, rade svoj posao. I onda se mi roditelji veoma rado necemo mesati u vas.

      1. Сања Симић де Граф каже:

        Поштована Мирна, заиста Вас разумем као родитеља. Знам да такви учитељи постоје и осуђујем сваки немар у овој професији јер су деца у питању и наша је обавеза и професионална а и људска да научимо децу. Верујте ми да се и ја стидим таквих колега и врло често такве колеге омаловажавају чак и рад посвећених, часних и племенитих колега. Ја ћу прва, као просветни радник осудити такво понашање, а не треба ни ви родитељи да ћутите. Постоје начини, најпре уколико је могуће да се поразговара са таквим колегом и да се нађе решење, а ако не постоје и даље инстанце. Најбоље, најкорисније је организовати се са родитељима и попричати са учитељицом. Сви смо ми људи, не треба се плашити. Велика је предрасуда да наставник може да се освети родитељу или слично. Не плашите се тога јер уколико сте у праву апсолутно ће и надлежна школска управа бити на Вашој страни. Опет кажем, најбоље поразговарати са пар родитеља, ја бих, верујте, и да сам сама лично у сцоје име и назвала учитељицу и најљубазније јој предочила свој проблем и саслушала њу. Замолила бих Вас ако Вам није тешко да прочитате овај чланак који сам написала а односи се на наставу на даљину где сам се потрудила да помогнем и родитељима и наставницима
        https://zelenaucionica.com/nastava-na-daljinu-u-nerealnom-vremenu/
        Управо, у том чланку, растерећујем родитеље свих обавеза и апсолутно се слажем да Ви треба само да пренесете нама информацију да ли је дете разумело наша упутства, евентуално ако је мало дете да му помогнете да приступи платформи или да фотографишете домаћи а за остало нека се побрину деца.Верујте ми, настава на даљину може да буде организована одлично,без превеликих оптерећења. Не фаворизујем ову наставу већ покушавам да олакшам свима уколико будемо приморени на овај вид наставе. Знате и сами да то не зависи ни од нас ни од вас ни од министра било ког, све зависи од ове пандемије. Можемо је негирати, можемо имати ставове, али увек се питам ко жели да стави на своју душу тај терет да, уколико кренемо како би неки желели редовно и нормално, шта ако се заразимо и некога заразимо. У питању су прво деца, а затим и читаве породице, колико нас има хроничних болесника у породицама. Хајде да зрело размислимо и да послушамо препоруке оних који су надлежни. Ми можемо само нашом заједничком сарадњом на релацији родитељ-наставник помоћи да све буде квалитетније организовано, како год било. А овај чланак није писан као критика родитељима, већ као предлог да кренемо да размишљамо исправно, људски и кооперативно. Све најбоље!

  3. Јован каже:

    Све што је написано је тачно, а опет, непотпуно. Верујем да заиста има посвећених наставника који дају све од себе да испуне све своје радне задатке правилно и потпуно. Верујем да је ауторка овог текста такав наставник. Али ја лично познајем само једну наставницу – професорку која тако ради. И знам да је посао и живот наставника који тако поступа веома напоран и да му одузима много више од 40 часова недељено. Међутим, сви остали наставници које познајем отаљавају тај посао. Да ли треба да говоримо о наставницима који се за наставу припремају тако што само формално испуне обрасце извештаја, планова и других докумената, преписујући из туђих или својих старих докумената (“пелцера”)? Да ли треба да говоримо о наставницима који на сваки час заказне најмање 15 минута или без проблема не дођу на првих неколико часова или цео дан не дођу на наставу због главобоље, стомачних проблема или сличних разлога/изговора? И да ли након тога заиста надокнаде те часове или само напишу да су то учинили? Да ли треба да говоримо о наставницима који се уопште не припремају за часове, о онима који и не држе предавања већ само бораве у учиници, о онима којима ученици међусобно прегледају тестове и друге писане радове? О онима који свима поклоне оцене да не би морали да понављају оцењивање и да не би имали обавезе у августу? Да ли да говорим о наставницима који на одељенским, разредним и наставничким већима само статирају и уопште се не укључују, осим када треба прогурати некога за кога су приватно заинтересовани? Да ли сам неправедан ако кажем да су такви наставници, нажалост, у огромној већини? Верујем да наставницима који савесно раде свој посао не пријају критике које се упућују просвети и наставницима у целини. Критике често и јесу паушалне, али ако се односе на већину наставника, онда су оправдане и потребне. Критика није због малог броја савесних, већ због већинског дела несавесних наставника, односно због реалних проблема у просвети као целини. У реду, када се упућују критике треба рећи да има савесних наставника и како изгледа њихов рад. Али та мањина савесних не сме да буде изговор да се од оправдане критике заштити већина несавесних, односно да се не указује на све мањкавости просветног система.

    1. Сања Симић де Граф каже:

      Поштовани Јоване, делим Ваше мишљење да нас има разних, као и у свакој професији. Заиста не могу да лицитирам колико наставника ради свој посао професионално, могу само да кажем да је за овај посао, уколико се ради професионално, потребна огромна љубав, посвећеност и редовно преиспитивање савести. Волим свој посао, волим децу и генерално волим људе. Ценим свачији рад, апсолутно свачији и не умањујем значај било које професије. Због тога сам и написала овај чланак јер знам како радим свој посао, колико се дајем. Слава Богу па сам редовно и била награђивана на разним конкурсима за свој труд али главна ствар у свему пто радимо је да то радимо часно, поштено и мирне савести. Разлог због којег сам написала чланак је јер сам се као човек осетила негде омаловаженом, са свој два завршена факултета, великом посвећеношћу послу, деци, разумевањем, зашто такве прозивке од стране родитеља јер генерализованом прозивком да су наставници такви и такви и ја се осећам прозваном. Да се разумемо, нисам увређена, напротив, имам огромно сажаљење за све оне родитеље који су давали површне анализе и користећи веома неприкладан вокабулар јер верујем, заиста, да већина њих то ради из незнања. Једнини који су тенденциозни против ове професије су неки медији. И то се зна који-сви они чији је садржај у супротности са било чим што има везе са људским достојанством. Увек ћу дићи свој глас против неправде и против омаловажавања било ког човека и увек ћу стати у одбрану професије. И наравно, треба указивати и на лоше примере, не професијом него именом и презименом у свакој области не само у просвети, а и у просвети. Знате и сами да много више кукоља има у другим сферама, па зашто је само просвета на удару? Нисмо толико моћни да се бранимо, зар не? Циљ овог чланке јесте да прекинемо са осуђивањем, површним закључивањем и вређањем и тражењем криваца јер их нема и да један глобалан проблем покушамо да решимо конструктивно. Ја сам у овом чланку истакла и похвалила примере добре сарадње са родитељима. Позвала сам их и на сарадњу. Проблема је увек било и биће, али зрели људи решавају проблеме на конструктиван начин. Свакако, Ваш коментар је на месту. Свако добро

  4. Mama iz Ar каже:

    Kao mama jednog petaka, prenenela bih Vam svoje iskustvo uz dužno poštovanje prosvetnim radnicima.
    Taman je uhvatio ritam, upoznao nastavnike, lepo se prilagodio novom odeljenju i radnim navikama. Trebala mu je pomoc i nadgledanje u smislu da li je dobro naučio lekciju, da li je to dovoljno dobro naučeno i sl. Posle raspusta dolazi online nastava koja izgleda ovako: Mi idemo na posao sa svom tenzijom i svim sto se oko nas dešava, on prati pre podne online nastavu, dolazim s posla i prva dva dana ne shvatam da on uopste ne gleda viber, na kom već ima gomilu poruka od nastavnika, razrednog starešine i sl. Sada za vreme i redosled desavanja ne držite me za reč! Pregledam sve poruke i uočavam da će pojedini nastavnici koristiti google učionicu, pojedini šalju šifre za moju e učionicu i pojedini će sve zadatke slati preko viber grupa. On koristi sve moguće tehnologije dostupne njegovom uzrastu ali nema naviku da se dopisuje niti koristi viber. Prvo krećemo da se registrujemo na google učionicu, shvatam da on ima neko glupavo ime i da prvo treba da promeni u svoje ime i prezime da bi nastavnici shvatili o kome se radi. Gomila njegovih drugara i dalje ima neke nadimke samo njima poznate: Pavle Youtuber, Goxy faca i sl…. U tom haotičnom stizanju obeštenja i zadataka, bar na početku, predlažem mu da na papiru ispišemo po danima kada koji domaći treba da pošalje i gde. Na pr. Srpski Petak viber, Likovno Sreda e-mail, Utorak matematika google učiinica… Prvih mesec dana je izgledalo vrlo haotično verujem i nastavnicima, neki su se bolje snalazili, neki se nisu susretali sa tehnologijom, mozda neki nisu ni imali uslova za radi kao i pojedina deca. Kasnije se navikao da prati obaveze osim sto ima lošu kameru na telefonu pa sam slikala i slala domaći u njegovo ime. Praćenje nastave na tv-u izgleda tako sto neki požrtvovani nastavnik dvadeset minuta ispredaje lekciju sa svom kreativnošću koju može da iskaže ispred kamere. Nedostaje jedan bitan detalj da deca pitaju ako im nešto nije jasno ili nisu razumeli. E tu prazninu sam popunjavala kada dodjem s posla. Pored toga dosta predmeta gradivo koje je prikazivano na televiziji i gradivo koje oni rade se nije podudaralo, pa je pratio i lekcije koje su oni već prešli. Ali da se vratim na deo gde nije jasno: dodjem sa posla, operem se dobro i dezinfikujem, spremim ručak i posle ručka sednemo i krenemo. Prvo od lekcija sa tv-a, razjasnimo sta nije razumeo, onda predjemo na lekcije koje su nastavnici dali iz knjiga. Bilo je nastavnika koji su svoju radnu obavezu prema učenicima ispunjavali tako sto pisalju:”Naučite lekciju od 53 do 55 strane”. U tim trenutcima, on sedne pročita lekciju i dodje kod mene da mu ponovo objasnim šta nije razumeo. Potom kreće da radi domaći, uradi, prekontrolišem i ako ponovo nešto nije jasno mi se razjasnimo, s obzirom da se to dešava u neko doba kasno popodne ili večeri, jedni koga realno ima da pita smo mi iz kuće. Bilo je nastavnika koji su im na viber grupe pisali da im se jave ako im nesto nije bilo jasno. Niko se od dece nije javljao, da li ne naviknuti da sa nastavnicima komuniciraju na taj način ili im je lakše da pitaju nekog iz kuće ali su uglavnom pisali da sve razumeju, sto je bilo daleko od istine. Njegov radni dan je počinjao oko 8h ujutro i završavao se kasno veče seckajući za likovno ili praveći maketu za tehničko. Onda u neko doba kreću provere znanja, to je bio zanimljiv deo, ja sam na poslu on zove i kaže da ima test i ima 30min da uradi, slika i pošalje. Prvi problem je njegova loša kamera, drugi da li treba da prepisuje i pitanja. Kažem mu da ne prepisuje putanja nego samo radi a ja ću u medjuvremnu izaći sa posla da bih mu slikala da pošalje. U trci s vremenom žurim da stignem da ne zakasni da pošalje jer uzlaud što je naučio i znao ako probije rok…. Onda odlučimo ako je testiranje u moje radno vreme ostavim mu moj telefon da bi mogao da šalje. Imalo je nastavnika koji su stvarno imali razumevanja i koji su divno radili sa decom, pak bilo je i onih koji su radili samo da ispune formu. Žao mi je što nastavnici koji su stvarno dali sve od sebe nisu bili nagradjeni i što nisam sigurnda da je neko pratio njihov rad uopste sa decom preko grupa, ali uvek kažem svako nek radi po savesti ako je ima. A mi smo roditelni imali prilike da malo bolje upoznamo nasta nike i njihov odnos prema profesiji za koju su se opredelili. A roditelji su posebna grupa, trebalo bi objaviti prepisku sa razrednim starešinom na viber grupi. Od onih skroz zadovoljnih koji pišu sve i svašta da bi se dodvorili razrednom stsrešini, možda vodjeni onom koga je moliti nije ga srditi, do onih uvek nezadovoljnih koji bi menjali i nastavnike i školu i sistem. Posebno mi je bilo krvi kada su se okomili na nastavnika informatike koji je inače bio vrlo korektan, dao im je neki lep program da u njemu rade, koji radi i na telefonima i na računaru, kako je od učenika tražio da ako ništa od tehnike nema u kući zamoli nekog u komšiluku da pozajmu detetu da uradi. Cela diskusija i pritužba je bila zasto dete da ide u komšiluk u vreme pandemije. Toliko su izvredjali čoveka, da mi je bilo neprijatno i da čitam. Posle toga dogadjaja nastavnik nije više slao domaći. Bilo je i onih kao nastavnika veronauke koji je krajem maja oformio grupu i par dana slao deci crkvene pesme da slušaju. Onda je došlo zaključivanje ocena. Taj deo je uglavnom išao po principu zalaganja i njihovog rada sa uglavnom datim ocenama sa prvog polugodišta. Bilo je i dece koja su se javila da idu u školu da popravljaju što je posebno razljutilo nastavnicu Geografije, koja je više puta pisala deci u grupi da treba da znaju gradivo cele školske godine, da neće popraviti ocenu s tim što se samo pojave, da moraju da znaju i na karti i sl… Niko joj od dece ništa nije odgovarao. Ponovo bih rekla svaka čast natavnicima, deci takodje. Posebno mi smetaju tekstovi na račun rada nastavnika, kao ovaj, mi se ubijamo od posla, degradiranje ljudi sa srednjom školom koji imaju ili nemaju dvadeset radnih dana odmora, u ovom tekstu napisano, hvalospev o njihovom radu, dnevnom, noćnom i sl. Pita li se neko od vas kako je kasirci u super marketu sa maskom 8 sati i razmišljanjem hoce li dobiti virus i preneti svojim ukućanima, vozaču autobusa, medicinskoj sestri. doktoru u kovid ambulanti? Imaju li oni pravo da kažu da li im je teško? Zašto oni ne pišu tekstove u kojima bi pisali hvalospeve o svom radu? Zašto tolika pompa oko pomoći deci od strane roditelja dok su radili kod kuće, da li stvarno mislite da je dovoljno jednom djaku, pogotovo nižeg razreda, da odgleda online čas ili pogleda prezentaciju da bi razumeo lekciju? Zasto su deca bezobrazna ako su nešto i prepisali? Kao da vi nikad niste. Ne razumem toliko potenciranje i toliko prepucanje o ulozi roditelja u vandrednim uslovima nastave. Verujem da i medju vama ima roditelja koji su pomagali svojoj deci. Da se ne lažemo i ne skrivamo iza lažnog morala, većina vas drži i privatne časove koji su postali sastavni deo nastave i u redovnim uslovima. Pričamo o lošem položenom prijenom za fakultete. Relanost je da deca nisu išla na privatne časove zbog elidemije i pokazala koliko znanje nose iz škole. To je pitanje bitnije od da li je neko prepisao domaći ili mu je roditelj pomogao. Sistem je takav da većina dece i onima kojima je majka kasirka a i profesor idu na privatne časove da se spremaju za prijemne što za upis u srednju što za upis na fakultete. Zasto to ne osudite? Mozda vam nije u intersu da se o tome piše. Osudjujete a očekujete saradnju i razumevanje. Sve dok ne budemo na istoj strani da nam je obrazovanje dece na prvom mestu i dok se budemo prepucavali čiji je posao teži, a svakom je njegov posao najteži, dok budemo vukli svako na svoju stranu, obrazovanje će biti ovakvo kakvo sada i jeste. Umesto da svoju energiju usmerimo na dobrobit te dece i njihovog obrazovanja. S poštovsnjem,

    1. Сања Симић де Граф каже:

      Поштована мама из Ар, пажиљиво сам прочитала Ваш коментар и заиста Вам морам рећи да неке ствари нема смисла поредити. Молим Вас, ја поштујем сваку професију, сваку врсту стручне спреме и ја сам дете из радничке породице. Али, мало мешамо бабе и жабе- да ли има смисла да поредите стручну спрему наставника са факултетом и некога са средњом стручном спремом?! Због чега су се моји родитељи мучили у доба инфлације и школовали мене да завршим два факултета да би дошла да предајем овај благословен посао који волим децу коју волим да би се нашли неки родитељи да вређају и омаловажавају наш рад просветних радника. Замолила бих Вас, да за почетак прочитате пажљиво чланак и да не генерализујете овакав или онакав наставник. Желим и ово да Вам кажем- после 16 година радног стажа, учешћа на различитим конкурсима, награда, после ове наставе на даљину, заиста и најискреније, размишљам о томе да променим посао. Навикла сам да радим и лако ћу се снаћи. Ако треба и отићу одавде, могла сам и раније али сам остала овде, апсолутно се посветила послу. Не говорим само о себи. Колико има таквих наставника, а неки од вас износе само негативне примере. Верујте ми да нам је већини доста свега. Неки од вас су погрешно поставили ствари од самог почетка. Ако сте имали негативне примере наставника, зашто се нисте бунили? Да, јасно ми је-због петице. Ја сам строг наставник, па ћу бити на тапету а наставници које сте ви описали послужили су сврси, добили сте петице и хајде сад на основу таквих негативних примера судите о свима нама на исти начин. Говорите да ми осуђујемо? Кога? Којом реченицом сам осудила родитеља-подвуците ту реченицу. Увек строго бирам речи-неки родитељи, одређени и слично. Дајете веома површне анализе. Што се тиче приватних часова, много фактора утиче на то зашто родитељи узимају приватне часове. Истина је само једна-Ви одлучујете да ли ћете да узмете приватни час или ћете да поразговарате са предметним наставником и са дететом у чему је проблем. Приватан час није обавезна ствар и дегутантно је, уопште, да коментаришете како ми зарађујемо и да поредите ствари које се не могу поредити. Наглашавам, поштујем сваку професију, сваку. Ја сам професор по занимању, мени је сваки ученик, сваки човек битан и свако занимање битно. Чак сам и покушала у свом досадашњем раду да помогнем родитељима како да деца уче самостално после испредаване лекције у школи-али дете мора у школи да слуша и да прати наставу. Једна од тих идеја је и ово, па ако Вас интересује прочитајте
      https://zelenaucionica.com/savet-profesorke-roditeljima-ne-trebaju-vam-privatni-casovi-jezika-evo-kako-da-sami-naucite-decu/
      Свако добрп

      1. Mama iz Ar каже:

        Poštovana, iskreno cenim Vaš trud i rad i zalaganje da napredujete u svojoj oblasti delovanja, kao nastavnik i pedagog. Izražavam žaljenje ako ste mojim komentarom osetili potrebu da opravdate svoj rad o kome svakako ne mogu da sudim niti sam imala potrebu a ni nameru da Vas degradiram kao čoveka i nastavnika. Moj komentar je bio, evo ukratko ću ponoviti: Da je vrlo sebično, pri tome ne odnosi se na vaš tekst nego na gomilu tekstova pisanih od početka pandemije a od strane prosvetnih radnika sa temom koliko je teško raditi u datim okolnostima, sa osvrtom na druge profesije, od kasirke do doktora u Kovid ambulanti, da je i njima možda bilo i teže ali da nisu pisali gomile tekstova o tome. Osvrnuću se na vašu rečenicu da biste sada posebno otišli odavde ili promenili profesiju. Duboko sam uverena da većina radnog stanovništva bi ovih dana promenila profesiju ili otišla odavde, zamislite da medicinske sestre, doktori i pomoćno osoblje danas u ovakvim okolnostima skine uniformu i ode odavde. S namerom banalizujem da bih istakla, da u ovakvim okolnostima, gde smo svi nenaviknuti, nesnadjeni većina od nas bi promenila profesiju ali da li je sada trenutak, da dignemo ruke i odemo, mislim da nije i da bi takva odluka trebala da dođje u trenutku kada sve ovo prodje. Mislim da u ovakvim okolnostima svako od nas bi trebao da da najbolje od sebe. A ponoviću svako neka radi po svojoj savesti.
        Takodje, moje duboko uverenje je da u svakoj profesiji pa i u vašoj postoji oni koje pošteno rade svoj posao i oni drugi koji su tu samo da bi primili platu. Smatram da Vi izmedju sebe u vašem kolektivu vrlo dobro znate i jedne i druge. Mislim da i ako se roditelji bune ili negoduju ne odnosi se na sve profesore i nastavnike nego na pojedince, poučeni ličnim iskustvom. Jaz izmedju profesora i roditelja bi trebao da bude manji, o tom problemu treba razgovarati ali ne vidim inicijativu ni sa jedne strane osim tekstova i komentara gde se diskutuje jedino o tome ko je u pravu. Sto se tiče privatnih časova, možemo da se držimo lažnog morala i krivimo roditelje za to a možemo i pošteno da kažemo da ni jedan roditelj nije srećan ako odvaja veliki deo svog kućnog budžeta da bi se dete na privatnim časovima spremilo za polaganje mature ili upis na fakultet. Pitanje zašto se 80% ( možda i više) osnovaca na privatnim časovima sprema za prijemni nije za roditelje već za nastavnike. I inicijativa za prevazilaženje tog masovnog problema treba da dođje iz škole. Super je da podelite petice a realno je da se većina Vukovaca isto sprema za prijemni kao i ostali učenici. Mogu po imenu na nabrojim učenike osmog razreda iz jednog odeljenja koji su se spremali za prijemni. Ako tu pojavu opravdavate nezadovoljstvom na visinu zarade koju prosvetni radnici primaju onda je Vaš lični interes iznad obrazovanja i profesije za koju se toliko zalažete i hvalite. S poštovanjem,

        1. Sanja Simić de Graf каже:

          Uz dužno postovanje, iz svega navedenog što ste predočili, vidi se da niste pažljivo pročitali članak, da ne govorim o tome da niste razumeli. Sve najbolje!

  5. Милена каже:

    УНИЦЕФ: 5 савета како помоћи детету да учи код куће у време пандемије Ковид-19

    https://www.unicef.org/coronavirus/5-tips-help-keep-children-learning-during-covid-19-pandemic

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама