Onlajn nastava: Šta je posao nastavnika, a šta posao roditelja

6 avgusta, 2020

Želim da verujem da je sve ovo što je rečeno protiv prosvetnih radnika prethodnih meseci posledica loše informisanosti o profesiji prosvetnog radnika. Odbijam da verujem da se iza većine malicioznih komentara kriju maliciozni ljudi i verujem da su to pre svega neobavešteni ljudi. Naravno da ima i malicioznih, na sreću, u veoma malom broju, ali ovaj članak i nije pisan za njih. Jer oni i neće pročitati ovaj članak, već čim vide naslov krenuće sa komentarima koje čovek koji ima svoje dostojanstvo nikada ne bi dozvolio sebi da napiše.

Foto: Canva

Postoji određen stereotip da se posao prosvetnog radnika svodi na četiri časa dnevno za koji dobija dobru platu (nižu od mnogih profesija za koje se traži srednja stručna sprema!), da imaju te silne raspuste i slobodne dane. Razočaraću vas. Mi nemamo raspuste. Imamo samo jedan odmor, isto kao i svi ostali koji ne možemo da iskoristimo kad želimo već isključivo na leto i na kojem često dopijemo i poneki dopis o novinama vezanim za novu školsku godinu, stručnom usavršavanju – seminarima i vebinarima. Dok su deca na raspustu, prosvetni radnici pišu izveštaje, evaluacije, sređuju dokumentaciju. U suštini, deca imaju tri raspusta – zimski, prolećni i letnji, a ono što se u medijima zove ,,jesenji raspust“ je perfidna medijska hajka na prosvetne radnike jer su to slobodni dani koji su državni praznici i to se nikako ne može zvati raspustom. Onda jesenji raspust imaju i druge državne službe, kao i božićni i vaskršnji. No, i taj ,,jesenji raspust“ je tromesečje i mi koji smo ,,na raspustu“ sređujemo ocene i pišemo detaljne izveštaje.

Posao prosvetnog radnika u školi je manje od polovine njegovog zaduženja. To bi vam bilo isto kao kad biste računali da je hirurg hirurg samo kad je u operacionoj sali ili da je prodavačica u parfimeriji, prodavnici obuće ili odeće, prodavačica samo kad proda robu. Zamislite da svima računamo tako radno vreme kao što mnogi računaju radno vreme prosvetnom radniku?!

Šta se sve računa u zaduženja prosvetnog radnika? Navešćemo samo neke ključne stvari.

  • Osmišljavanje časa i pisanje pripreme za svaki školski čas. Neozbiljno je i zamisliti, da ne govorim poverovati u to, da prosvetni radnik jednostavno uđe na čas i krene tako spontano da predaje. Imajte u vidu da je naš posao da transformišemo svoje znanje i prilagodimo uzrastu učenika kojima predajemo. Naše znanje nije nešto što smo konačno dobili završetkom određenog fakulteta. Svake školske godine, mi imamo u proseku preko 100 časova stručnog usavršavanja kako u ustanovi tako i van nje, dužni smo da se prilagodimo društvu koje se brzo menja i kao posledica toga imamo generacije koje se razlikuju, pa je samim tim besmisleno primeniti istu pripremu na sve sve generacije. To ne funkcioniše tako u praksi. Dodatno, prosvetni radnik mora prilagoditi svoju pripremu specifičnosti odeljenja u kojem predaje a da pri tom ostvari sve one ishode koji su propisani zakonom. Dakle, različita deca, različiti pristupi, ne postoji univerzalna priprema za sva odeljenja istog razreda. Znači, za svaki čas prvo osmišljavanje časa, a onda i pisana priprema istog.
  • Rad sa učenicima. Zaista je to širok pojam šta sve podrazumeva rad sa učenicima. Obaveza svakog prosvetnog radnika je da prenese znanje učeniku i da mu da blagovremenu povratnu informaciju o njegovom postignuću. Povratna informacija bi trebalo da bude što češća, na svakom času, bar formativnim ocenjivanjem. Pored toga, imamo pismene i kontrolne zadatke – nekad se pitam da li ljudi stvarno razumeju koliko je to odgovoran posao. Koliko sam puta jedan isti kontrolni više puta pregledala, da se ne bih ogrešila o neko dete, koliko je potrebno razumevanja i fleksibilnosti u svemu tome da bi na kraju pravično to ocenio. I tako stotine kontrolnih i pismenih zadataka nosimo kući, pregledamo, pažljivo čitajući odgovore neke ispisane čitko neke nejasne, nepotpune, dvosmislene. Potrebno je to oceniti i biti pravedan.
  • Rad u stručnim organima i timovima. Svi nastavnici su članovi odeljenjskih veća odeljenja kojima predaju i Nastavničkog veća. Sve što je vezano za učenike iznosi se na tim većima na kojima se vrši detaljna analiza svih nastavnih i vannastavnihaktivnosti. Pored toga, svaki prosvetni radnik je član bar još jednog tima, a većina i više timova, a neki su i rukovodioci stručnih timova. Svi članovi timova podnose pisane izveštaje i sastaju se baš u to vreme kad svi vi mislite da smo mi na raspustu gde višečasovno analiziramo realizovane aktivnosti.
  • Stručno usavršavanje. Stručno usavršavanje podrazumeva ugledne časove i inovativne nastavne modele koje nastavnik treba da realizuje u toku školske godine i za koje se posebno priprema. Da bi to ostvario, on mora stalno da se stručno usavršava, da pohađa seminare i vebinare koji se najčešće održavaju vikendom ili u toku raspusta. Na kraju školske godine, nastavnik je dužan da popuni i dokazima potkrepi da ima određeni broj časova stručnog usavršavanja u ustanovi i van nje.

 

Posebno ću se osvrnuti na nastavu na daljinu. Svaki član porodice prosvetnog radnika reći će vam da u nastavi na daljinu nije imao supružnika, roditelja, dete i slično. Iako sam definisala radno vreme od 07:00 do 15:00 svakog radnog dana , to je bilo samo radno vreme za neposredan rad sa učenicima, odnosno davanje povratne informacije učenicima i roditeljima, moj radni dan se neretko završavao u ponoć zbog svih priprema, kako bi učenicima na što efikasniji i dostupniji način objasnila gradivo. Većina nas je radila tako, do kasno u noć. Jer, dragi roditelji, materijal se ne osmišljava i ne šalje sam niti se sami domaći zadaci pregledaju.

Foto: Canva

Moram da istaknem da je većina roditelja učenika kojima sam predavala bila izuzetno korektna, a postoje i neki primeri odlične saradnje koje želim da naglasim. Imala sam u odeljenju učenicu čiji je očuh toliko požrtvovan roditelj i koji radi u Nemačkoj kao medicinski radnik, a koji je toliko ozbiljno shvatio ovaj vid nastave da je redovno pomagao detetu oko školskih obaveza putem Skajpa! I ne samo to, redovno je učestvovao u svim dodatnim projektima, toliko je bio inventivan i dao doprinos nastavi na daljinu na najbolji mogući način. Taj roditelj nije roptao na prosvetne radnike, nije davao negativne komentare protiv prosvetnih radnika na društvenim mrežama već je shvatio da je situacija takva u celom svetu i da svi moramo biti deo rešenja. U svemu ovome što nam se dešava nema privilegovanih-svi smo žrtve, nažalost. Ili jedna majka koja je, zaista, pristupila nastavi na daljinu kao partner nastavniku i vrlo rado učestvovala u svim projektima. Naravno postoji mnogo, mnogo pozitivnih primera. To su primeri roditelja koji su želeli da se dodatno angažuju, što je za svaku pohvalu. Međutim, sve je to na dobrovoljnoj bazi i nije se očekivalo od svih roditelja da se dodatno angažuju već samo da ispoštuju ono što podrazumeva nastava na daljinu.

Šta podrazumeva rad roditelja u nastavi na daljinu?

Podrazumeva sve ono što se odnosi i na redovnu nastavu i ništa više od toga osim slanja radova učenika. Dakle, niko ne očekuje od roditelja da predaje deci, a naročito ne da radi domaće zadatke deci, već da prekontrolišu decu da li su završili svoje domaće zadatke i da li su razumeli i da ukoliko nisu razumeli, kontaktiraju sa predmetnim nastavnikom da im predmetni nastavnik pojasni. Međutim, umesto toga, neki roditelji su radili domaće zadatke za decu i to posle posla ili su se trudili da to savršeno urade ili čak angažovali nastavnike koji drže privatne časove da odrade domaće zadatke, pa su neka deca koja su imala ocenu dva ili tri, dobijala petice. Mislili su da su prevarili nastavnike. Zapravo, prevarili su sebe, bespotrebno su se trošili, dali deci loš primer i još ako su angažovali stručna lica da odrade domaće… I onda ono čuveno: ,,Nisu ih ničemu naučili u školi!“ I još da im i platimo jer su nas ,,prevarili“ radeći danonoćno domaće zadatke za decu. Budimo realni. Trebalo je samo propratiti da li dete razume povratne informacije nastavnika i poslati radove ukoliko su deca nižih razreda dok su deca viših razreda to mogla da urade sama.

Što se tiče prozivke na račun platformi i nedostatka nastavnih sredstava, kad je počela nastava na daljinu krenule su i ankete o tome da li svi mogu da prate ovu nastavu, a škole su davale dodatnu podršku u vidu štampanog materijala, kao i mogućnost davanja računara na revers. Dakle, maksimalno se izlazilo u susret i davala se podrška svima koji ne znaju da koriste određene platforme. Neretko, baš zbog toga, mnogi nastavnici su radili na više platformi po cenu sopstvenog vremena i radeći do iscrpljenosti da bi izašli u susret svima.

I još nešto, veoma bitno. Kako postoje određeni pozivi da se ,,ukine“ škola i da se ,,plate“ roditelji da rade taj posao, onda im treba poveriti i to da pišu knjige ali koje će sami da osmisle a ne da prepisuju one koje su prosvetni radnici napisali, onda neka nestanu sva zanimanja jer su ona stečena zahvaljujući obrazovanju u školi, neka krenu od samog početka jer se često zaboravlja da sve druge profesije postoje zahvaljujući prosveti. Gde se taj kadar školovao? Da li su roditelji podučavali buduće doktore, prodavce, policajce… I još nešto, i prosvetni radnici su roditelji, takođe, ali roditelji koji nikada neće omalovažiti bilo koju profesiju.

Kao prosvetni radnik, visoko cenim kritičko razmišljanje. Međutim, vređanje i omalovažavanje nije kritičko razmišljanje. Kritičko razmišljanje podrazumeva da imate bolje rešenje. Ukoliko ga imate, predočite ga. Bar smo mi u prosveti uvek otvoreni za to da u svakom momentu svakoga pažljivo saslušamo. Šta želite? Nije stvar u tome šta vi želite jer uglavnom, svi mi želimo isto tako da se sve vrati ,,u normalu“. Stvar je u tome kako da realizujemo to što želimo. Možda je najpravednije bilo pisati peticiju protiv same Korone jer ona je, definitivno, kriva za sve. Potrebno je rešenje. Naravno da smo spremni da čujemo sve vaše konstruktivne predloge. Maliciozne komentare smo vrlo često prećutali jer oni ne vode ničemu. Uostalom, oni govore samo o onima koji su ih pisali. Verujem da dosta roditelja ima dobrih predloga. Realnih predloga. Napišite ih na papir i sigurna sam da će biti razmotreni. Jer, kao što kaže ona izreka, ako nismo deo rešenja, onda smo deo problema.

Autor: Sanja Simić de Graf

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


12 komentara na "Onlajn nastava: Šta je posao nastavnika, a šta posao roditelja

  1. Ivna B. B. kaže:

    Bravo, koleginice!

  2. Nikola kaže:

    Odlican tekst,odlicna analiza.Bogami,radili smo od jutra do sutra,sve moguce smo koristili Google ucionicu,Viber,MT ,YT… pa cak i Instagram.Nedeljni planovi,pripreme,priprema materijala i slanje,izvestaji,analize,pregled zadataka,ocene,povratna informacija…Meni se vala smučilo a narocito svakodnevni dopisi MP i ŠU koji nisu znali šta hoće i samo nam otežavali rad.

    1. Mirna kaže:

      Verujem da je ova sasvim ispravna i savesna nastavnica prenela licno iskustvo, i jasno je da ne razume zbog cega su roditelji nezadovoljni ili su radili ono sto su radili. A pazite sad…kome da se obrate roditelji i deca nizih razreda koja ucitelja nisu cula ni videla od marta do juna meseca? I jedina komunikacija izmedju uciteljice i roditelja je obuhvatala nekoliko redova slanja mejlom stranica novih lekcija koje treba ‘same od sebe’ da se urade, prosledjivanje izbledelih kopija testova i prikupljanje domacih zadataka koje su deca ‘studenti’ uradila ‘samostalno’. Nikakve evaluacije niti mogucnosti da se izjasnimo o utiscima koji se ticu sprovodjenja nastave nije bilo. A tv nastava je uglavnom obradjivala vec poznat sadrzaj. Ne sumnjam da je bilo svetlih primera…ali bilo je i veoma losih, zaista sramotnih…ali niko nece da se zamera ucitelju..da se zali…bice uciteljica aktuelna jos godinu-dve…nema solidarnosti koja bi stvorila kriticnu masu da se roditelji pobune…Ishod: roditelji saginju glavu i “trose” svoje resurse na svoju decu…da li je to vreme ili novac manje je bitno. Zapravo je realnost da je te gugl ucionice i ostale ‘kreacije’ koje se pominju radio onaj koji je to zeleo. A onaj koji bas nije hteo prstom da mrdne osim da na jednoj A4 strani iskuca naslove lekcija i posalje skenirane izbledele testove, prosao je jednako dobro kao i onaj prvi. Dakle, nije morao. Zar vi zaista mislite da vecina roditelja (slazem se da uvek ima nekih ekstremnih primera) umorna od svog posla i obaveza nema drugih ideja kako da provede vreme sa decom pa sa radoscu izigrava ucitelja? Evo ja zaista ne zelim ni da budem upucena u skolske obaveze mog deteta…ali mi obrazovni sistem koji je omogucio da niko uistinu ne kontrolise rad ucitelja, to ne dozvoljava. Pitam se da li ucitelji/nastavnici salju nekome na uvid, ali kvantitativno i kvalitativno, sta su zaista ONI uradili tokom perioda onlajn nastave? I ovde ne mislim na neke statisticke tabele i planove rada. Da li njihovi nadredjeni to prosledjuju dalje? Na primer, rado bih volela da sam mogla da dobijem od ucitelja pripremu za nastavne oblasti koje su mojoj deci bile teske. Bilo bi mi lakse da razumem kako da to nesto priblizim detetu. Da li su sve skole sprovele evaluaciju roditelja/ucenika?
      Cestitam na savesnom pristupu nastavnice koja je napisala tekst…ali molim nemojte gledati samo svoju perspektivu i zaista pitajte roditelje…ali ne pro forme. I eto inicijative…da prvo pocistite u sopstvenom dvoristu! Dajte vi nama ideju kako da nateramo nezainteresovane ucitelje/nastavnike/direktore da, za promenu, rade svoj posao. I onda se mi roditelji veoma rado necemo mesati u vas.

      1. Sanja Simić de Graf kaže:

        Poštovana Mirna, zaista Vas razumem kao roditelja. Znam da takvi učitelji postoje i osuđujem svaki nemar u ovoj profesiji jer su deca u pitanju i naša je obaveza i profesionalna a i ljudska da naučimo decu. Verujte mi da se i ja stidim takvih kolega i vrlo često takve kolege omalovažavaju čak i rad posvećenih, časnih i plemenitih kolega. Ja ću prva, kao prosvetni radnik osuditi takvo ponašanje, a ne treba ni vi roditelji da ćutite. Postoje načini, najpre ukoliko je moguće da se porazgovara sa takvim kolegom i da se nađe rešenje, a ako ne postoje i dalje instance. Najbolje, najkorisnije je organizovati se sa roditeljima i popričati sa učiteljicom. Svi smo mi ljudi, ne treba se plašiti. Velika je predrasuda da nastavnik može da se osveti roditelju ili slično. Ne plašite se toga jer ukoliko ste u pravu apsolutno će i nadležna školska uprava biti na Vašoj strani. Opet kažem, najbolje porazgovarati sa par roditelja, ja bih, verujte, i da sam sama lično u scoje ime i nazvala učiteljicu i najljubaznije joj predočila svoj problem i saslušala nju. Zamolila bih Vas ako Vam nije teško da pročitate ovaj članak koji sam napisala a odnosi se na nastavu na daljinu gde sam se potrudila da pomognem i roditeljima i nastavnicima
        https://zelenaucionica.com/nastava-na-daljinu-u-nerealnom-vremenu/
        Upravo, u tom članku, rasterećujem roditelje svih obaveza i apsolutno se slažem da Vi treba samo da prenesete nama informaciju da li je dete razumelo naša uputstva, eventualno ako je malo dete da mu pomognete da pristupi platformi ili da fotografišete domaći a za ostalo neka se pobrinu deca.Verujte mi, nastava na daljinu može da bude organizovana odlično,bez prevelikih opterećenja. Ne favorizujem ovu nastavu već pokušavam da olakšam svima ukoliko budemo primoreni na ovaj vid nastave. Znate i sami da to ne zavisi ni od nas ni od vas ni od ministra bilo kog, sve zavisi od ove pandemije. Možemo je negirati, možemo imati stavove, ali uvek se pitam ko želi da stavi na svoju dušu taj teret da, ukoliko krenemo kako bi neki želeli redovno i normalno, šta ako se zarazimo i nekoga zarazimo. U pitanju su prvo deca, a zatim i čitave porodice, koliko nas ima hroničnih bolesnika u porodicama. Hajde da zrelo razmislimo i da poslušamo preporuke onih koji su nadležni. Mi možemo samo našom zajedničkom saradnjom na relaciji roditelj-nastavnik pomoći da sve bude kvalitetnije organizovano, kako god bilo. A ovaj članak nije pisan kao kritika roditeljima, već kao predlog da krenemo da razmišljamo ispravno, ljudski i kooperativno. Sve najbolje!

  3. Jovan kaže:

    Sve što je napisano je tačno, a opet, nepotpuno. Verujem da zaista ima posvećenih nastavnika koji daju sve od sebe da ispune sve svoje radne zadatke pravilno i potpuno. Verujem da je autorka ovog teksta takav nastavnik. Ali ja lično poznajem samo jednu nastavnicu – profesorku koja tako radi. I znam da je posao i život nastavnika koji tako postupa veoma naporan i da mu oduzima mnogo više od 40 časova nedeljeno. Međutim, svi ostali nastavnici koje poznajem otaljavaju taj posao. Da li treba da govorimo o nastavnicima koji se za nastavu pripremaju tako što samo formalno ispune obrasce izveštaja, planova i drugih dokumenata, prepisujući iz tuđih ili svojih starih dokumenata (“pelcera”)? Da li treba da govorimo o nastavnicima koji na svaki čas zakazne najmanje 15 minuta ili bez problema ne dođu na prvih nekoliko časova ili ceo dan ne dođu na nastavu zbog glavobolje, stomačnih problema ili sličnih razloga/izgovora? I da li nakon toga zaista nadoknade te časove ili samo napišu da su to učinili? Da li treba da govorimo o nastavnicima koji se uopšte ne pripremaju za časove, o onima koji i ne drže predavanja već samo borave u učinici, o onima kojima učenici međusobno pregledaju testove i druge pisane radove? O onima koji svima poklone ocene da ne bi morali da ponavljaju ocenjivanje i da ne bi imali obaveze u avgustu? Da li da govorim o nastavnicima koji na odeljenskim, razrednim i nastavničkim većima samo statiraju i uopšte se ne uključuju, osim kada treba progurati nekoga za koga su privatno zainteresovani? Da li sam nepravedan ako kažem da su takvi nastavnici, nažalost, u ogromnoj većini? Verujem da nastavnicima koji savesno rade svoj posao ne prijaju kritike koje se upućuju prosveti i nastavnicima u celini. Kritike često i jesu paušalne, ali ako se odnose na većinu nastavnika, onda su opravdane i potrebne. Kritika nije zbog malog broja savesnih, već zbog većinskog dela nesavesnih nastavnika, odnosno zbog realnih problema u prosveti kao celini. U redu, kada se upućuju kritike treba reći da ima savesnih nastavnika i kako izgleda njihov rad. Ali ta manjina savesnih ne sme da bude izgovor da se od opravdane kritike zaštiti većina nesavesnih, odnosno da se ne ukazuje na sve manjkavosti prosvetnog sistema.

    1. Sanja Simić de Graf kaže:

      Poštovani Jovane, delim Vaše mišljenje da nas ima raznih, kao i u svakoj profesiji. Zaista ne mogu da licitiram koliko nastavnika radi svoj posao profesionalno, mogu samo da kažem da je za ovaj posao, ukoliko se radi profesionalno, potrebna ogromna ljubav, posvećenost i redovno preispitivanje savesti. Volim svoj posao, volim decu i generalno volim ljude. Cenim svačiji rad, apsolutno svačiji i ne umanjujem značaj bilo koje profesije. Zbog toga sam i napisala ovaj članak jer znam kako radim svoj posao, koliko se dajem. Slava Bogu pa sam redovno i bila nagrađivana na raznim konkursima za svoj trud ali glavna stvar u svemu pto radimo je da to radimo časno, pošteno i mirne savesti. Razlog zbog kojeg sam napisala članak je jer sam se kao čovek osetila negde omalovaženom, sa svoj dva završena fakulteta, velikom posvećenošću poslu, deci, razumevanjem, zašto takve prozivke od strane roditelja jer generalizovanom prozivkom da su nastavnici takvi i takvi i ja se osećam prozvanom. Da se razumemo, nisam uvređena, naprotiv, imam ogromno sažaljenje za sve one roditelje koji su davali površne analize i koristeći veoma neprikladan vokabular jer verujem, zaista, da većina njih to radi iz neznanja. Jednini koji su tendenciozni protiv ove profesije su neki mediji. I to se zna koji-svi oni čiji je sadržaj u suprotnosti sa bilo čim što ima veze sa ljudskim dostojanstvom. Uvek ću dići svoj glas protiv nepravde i protiv omalovažavanja bilo kog čoveka i uvek ću stati u odbranu profesije. I naravno, treba ukazivati i na loše primere, ne profesijom nego imenom i prezimenom u svakoj oblasti ne samo u prosveti, a i u prosveti. Znate i sami da mnogo više kukolja ima u drugim sferama, pa zašto je samo prosveta na udaru? Nismo toliko moćni da se branimo, zar ne? Cilj ovog članke jeste da prekinemo sa osuđivanjem, površnim zaključivanjem i vređanjem i traženjem krivaca jer ih nema i da jedan globalan problem pokušamo da rešimo konstruktivno. Ja sam u ovom članku istakla i pohvalila primere dobre saradnje sa roditeljima. Pozvala sam ih i na saradnju. Problema je uvek bilo i biće, ali zreli ljudi rešavaju probleme na konstruktivan način. Svakako, Vaš komentar je na mestu. Svako dobro

  4. Mama iz Ar kaže:

    Kao mama jednog petaka, prenenela bih Vam svoje iskustvo uz dužno poštovanje prosvetnim radnicima.
    Taman je uhvatio ritam, upoznao nastavnike, lepo se prilagodio novom odeljenju i radnim navikama. Trebala mu je pomoc i nadgledanje u smislu da li je dobro naučio lekciju, da li je to dovoljno dobro naučeno i sl. Posle raspusta dolazi online nastava koja izgleda ovako: Mi idemo na posao sa svom tenzijom i svim sto se oko nas dešava, on prati pre podne online nastavu, dolazim s posla i prva dva dana ne shvatam da on uopste ne gleda viber, na kom već ima gomilu poruka od nastavnika, razrednog starešine i sl. Sada za vreme i redosled desavanja ne držite me za reč! Pregledam sve poruke i uočavam da će pojedini nastavnici koristiti google učionicu, pojedini šalju šifre za moju e učionicu i pojedini će sve zadatke slati preko viber grupa. On koristi sve moguće tehnologije dostupne njegovom uzrastu ali nema naviku da se dopisuje niti koristi viber. Prvo krećemo da se registrujemo na google učionicu, shvatam da on ima neko glupavo ime i da prvo treba da promeni u svoje ime i prezime da bi nastavnici shvatili o kome se radi. Gomila njegovih drugara i dalje ima neke nadimke samo njima poznate: Pavle Youtuber, Goxy faca i sl…. U tom haotičnom stizanju obeštenja i zadataka, bar na početku, predlažem mu da na papiru ispišemo po danima kada koji domaći treba da pošalje i gde. Na pr. Srpski Petak viber, Likovno Sreda e-mail, Utorak matematika google učiinica… Prvih mesec dana je izgledalo vrlo haotično verujem i nastavnicima, neki su se bolje snalazili, neki se nisu susretali sa tehnologijom, mozda neki nisu ni imali uslova za radi kao i pojedina deca. Kasnije se navikao da prati obaveze osim sto ima lošu kameru na telefonu pa sam slikala i slala domaći u njegovo ime. Praćenje nastave na tv-u izgleda tako sto neki požrtvovani nastavnik dvadeset minuta ispredaje lekciju sa svom kreativnošću koju može da iskaže ispred kamere. Nedostaje jedan bitan detalj da deca pitaju ako im nešto nije jasno ili nisu razumeli. E tu prazninu sam popunjavala kada dodjem s posla. Pored toga dosta predmeta gradivo koje je prikazivano na televiziji i gradivo koje oni rade se nije podudaralo, pa je pratio i lekcije koje su oni već prešli. Ali da se vratim na deo gde nije jasno: dodjem sa posla, operem se dobro i dezinfikujem, spremim ručak i posle ručka sednemo i krenemo. Prvo od lekcija sa tv-a, razjasnimo sta nije razumeo, onda predjemo na lekcije koje su nastavnici dali iz knjiga. Bilo je nastavnika koji su svoju radnu obavezu prema učenicima ispunjavali tako sto pisalju:”Naučite lekciju od 53 do 55 strane”. U tim trenutcima, on sedne pročita lekciju i dodje kod mene da mu ponovo objasnim šta nije razumeo. Potom kreće da radi domaći, uradi, prekontrolišem i ako ponovo nešto nije jasno mi se razjasnimo, s obzirom da se to dešava u neko doba kasno popodne ili večeri, jedni koga realno ima da pita smo mi iz kuće. Bilo je nastavnika koji su im na viber grupe pisali da im se jave ako im nesto nije bilo jasno. Niko se od dece nije javljao, da li ne naviknuti da sa nastavnicima komuniciraju na taj način ili im je lakše da pitaju nekog iz kuće ali su uglavnom pisali da sve razumeju, sto je bilo daleko od istine. Njegov radni dan je počinjao oko 8h ujutro i završavao se kasno veče seckajući za likovno ili praveći maketu za tehničko. Onda u neko doba kreću provere znanja, to je bio zanimljiv deo, ja sam na poslu on zove i kaže da ima test i ima 30min da uradi, slika i pošalje. Prvi problem je njegova loša kamera, drugi da li treba da prepisuje i pitanja. Kažem mu da ne prepisuje putanja nego samo radi a ja ću u medjuvremnu izaći sa posla da bih mu slikala da pošalje. U trci s vremenom žurim da stignem da ne zakasni da pošalje jer uzlaud što je naučio i znao ako probije rok…. Onda odlučimo ako je testiranje u moje radno vreme ostavim mu moj telefon da bi mogao da šalje. Imalo je nastavnika koji su stvarno imali razumevanja i koji su divno radili sa decom, pak bilo je i onih koji su radili samo da ispune formu. Žao mi je što nastavnici koji su stvarno dali sve od sebe nisu bili nagradjeni i što nisam sigurnda da je neko pratio njihov rad uopste sa decom preko grupa, ali uvek kažem svako nek radi po savesti ako je ima. A mi smo roditelni imali prilike da malo bolje upoznamo nasta nike i njihov odnos prema profesiji za koju su se opredelili. A roditelji su posebna grupa, trebalo bi objaviti prepisku sa razrednim starešinom na viber grupi. Od onih skroz zadovoljnih koji pišu sve i svašta da bi se dodvorili razrednom stsrešini, možda vodjeni onom koga je moliti nije ga srditi, do onih uvek nezadovoljnih koji bi menjali i nastavnike i školu i sistem. Posebno mi je bilo krvi kada su se okomili na nastavnika informatike koji je inače bio vrlo korektan, dao im je neki lep program da u njemu rade, koji radi i na telefonima i na računaru, kako je od učenika tražio da ako ništa od tehnike nema u kući zamoli nekog u komšiluku da pozajmu detetu da uradi. Cela diskusija i pritužba je bila zasto dete da ide u komšiluk u vreme pandemije. Toliko su izvredjali čoveka, da mi je bilo neprijatno i da čitam. Posle toga dogadjaja nastavnik nije više slao domaći. Bilo je i onih kao nastavnika veronauke koji je krajem maja oformio grupu i par dana slao deci crkvene pesme da slušaju. Onda je došlo zaključivanje ocena. Taj deo je uglavnom išao po principu zalaganja i njihovog rada sa uglavnom datim ocenama sa prvog polugodišta. Bilo je i dece koja su se javila da idu u školu da popravljaju što je posebno razljutilo nastavnicu Geografije, koja je više puta pisala deci u grupi da treba da znaju gradivo cele školske godine, da neće popraviti ocenu s tim što se samo pojave, da moraju da znaju i na karti i sl… Niko joj od dece ništa nije odgovarao. Ponovo bih rekla svaka čast natavnicima, deci takodje. Posebno mi smetaju tekstovi na račun rada nastavnika, kao ovaj, mi se ubijamo od posla, degradiranje ljudi sa srednjom školom koji imaju ili nemaju dvadeset radnih dana odmora, u ovom tekstu napisano, hvalospev o njihovom radu, dnevnom, noćnom i sl. Pita li se neko od vas kako je kasirci u super marketu sa maskom 8 sati i razmišljanjem hoce li dobiti virus i preneti svojim ukućanima, vozaču autobusa, medicinskoj sestri. doktoru u kovid ambulanti? Imaju li oni pravo da kažu da li im je teško? Zašto oni ne pišu tekstove u kojima bi pisali hvalospeve o svom radu? Zašto tolika pompa oko pomoći deci od strane roditelja dok su radili kod kuće, da li stvarno mislite da je dovoljno jednom djaku, pogotovo nižeg razreda, da odgleda online čas ili pogleda prezentaciju da bi razumeo lekciju? Zasto su deca bezobrazna ako su nešto i prepisali? Kao da vi nikad niste. Ne razumem toliko potenciranje i toliko prepucanje o ulozi roditelja u vandrednim uslovima nastave. Verujem da i medju vama ima roditelja koji su pomagali svojoj deci. Da se ne lažemo i ne skrivamo iza lažnog morala, većina vas drži i privatne časove koji su postali sastavni deo nastave i u redovnim uslovima. Pričamo o lošem položenom prijenom za fakultete. Relanost je da deca nisu išla na privatne časove zbog elidemije i pokazala koliko znanje nose iz škole. To je pitanje bitnije od da li je neko prepisao domaći ili mu je roditelj pomogao. Sistem je takav da većina dece i onima kojima je majka kasirka a i profesor idu na privatne časove da se spremaju za prijemne što za upis u srednju što za upis na fakultete. Zasto to ne osudite? Mozda vam nije u intersu da se o tome piše. Osudjujete a očekujete saradnju i razumevanje. Sve dok ne budemo na istoj strani da nam je obrazovanje dece na prvom mestu i dok se budemo prepucavali čiji je posao teži, a svakom je njegov posao najteži, dok budemo vukli svako na svoju stranu, obrazovanje će biti ovakvo kakvo sada i jeste. Umesto da svoju energiju usmerimo na dobrobit te dece i njihovog obrazovanja. S poštovsnjem,

    1. Sanja Simić de Graf kaže:

      Poštovana mama iz Ar, pažiljivo sam pročitala Vaš komentar i zaista Vam moram reći da neke stvari nema smisla porediti. Molim Vas, ja poštujem svaku profesiju, svaku vrstu stručne spreme i ja sam dete iz radničke porodice. Ali, malo mešamo babe i žabe- da li ima smisla da poredite stručnu spremu nastavnika sa fakultetom i nekoga sa srednjom stručnom spremom?! Zbog čega su se moji roditelji mučili u doba inflacije i školovali mene da završim dva fakulteta da bi došla da predajem ovaj blagosloven posao koji volim decu koju volim da bi se našli neki roditelji da vređaju i omalovažavaju naš rad prosvetnih radnika. Zamolila bih Vas, da za početak pročitate pažljivo članak i da ne generalizujete ovakav ili onakav nastavnik. Želim i ovo da Vam kažem- posle 16 godina radnog staža, učešća na različitim konkursima, nagrada, posle ove nastave na daljinu, zaista i najiskrenije, razmišljam o tome da promenim posao. Navikla sam da radim i lako ću se snaći. Ako treba i otiću odavde, mogla sam i ranije ali sam ostala ovde, apsolutno se posvetila poslu. Ne govorim samo o sebi. Koliko ima takvih nastavnika, a neki od vas iznose samo negativne primere. Verujte mi da nam je većini dosta svega. Neki od vas su pogrešno postavili stvari od samog početka. Ako ste imali negativne primere nastavnika, zašto se niste bunili? Da, jasno mi je-zbog petice. Ja sam strog nastavnik, pa ću biti na tapetu a nastavnici koje ste vi opisali poslužili su svrsi, dobili ste petice i hajde sad na osnovu takvih negativnih primera sudite o svima nama na isti način. Govorite da mi osuđujemo? Koga? Kojom rečenicom sam osudila roditelja-podvucite tu rečenicu. Uvek strogo biram reči-neki roditelji, određeni i slično. Dajete veoma površne analize. Što se tiče privatnih časova, mnogo faktora utiče na to zašto roditelji uzimaju privatne časove. Istina je samo jedna-Vi odlučujete da li ćete da uzmete privatni čas ili ćete da porazgovarate sa predmetnim nastavnikom i sa detetom u čemu je problem. Privatan čas nije obavezna stvar i degutantno je, uopšte, da komentarišete kako mi zarađujemo i da poredite stvari koje se ne mogu porediti. Naglašavam, poštujem svaku profesiju, svaku. Ja sam profesor po zanimanju, meni je svaki učenik, svaki čovek bitan i svako zanimanje bitno. Čak sam i pokušala u svom dosadašnjem radu da pomognem roditeljima kako da deca uče samostalno posle ispredavane lekcije u školi-ali dete mora u školi da sluša i da prati nastavu. Jedna od tih ideja je i ovo, pa ako Vas interesuje pročitajte
      https://zelenaucionica.com/savet-profesorke-roditeljima-ne-trebaju-vam-privatni-casovi-jezika-evo-kako-da-sami-naucite-decu/
      Svako dobrp

      1. Mama iz Ar kaže:

        Poštovana, iskreno cenim Vaš trud i rad i zalaganje da napredujete u svojoj oblasti delovanja, kao nastavnik i pedagog. Izražavam žaljenje ako ste mojim komentarom osetili potrebu da opravdate svoj rad o kome svakako ne mogu da sudim niti sam imala potrebu a ni nameru da Vas degradiram kao čoveka i nastavnika. Moj komentar je bio, evo ukratko ću ponoviti: Da je vrlo sebično, pri tome ne odnosi se na vaš tekst nego na gomilu tekstova pisanih od početka pandemije a od strane prosvetnih radnika sa temom koliko je teško raditi u datim okolnostima, sa osvrtom na druge profesije, od kasirke do doktora u Kovid ambulanti, da je i njima možda bilo i teže ali da nisu pisali gomile tekstova o tome. Osvrnuću se na vašu rečenicu da biste sada posebno otišli odavde ili promenili profesiju. Duboko sam uverena da većina radnog stanovništva bi ovih dana promenila profesiju ili otišla odavde, zamislite da medicinske sestre, doktori i pomoćno osoblje danas u ovakvim okolnostima skine uniformu i ode odavde. S namerom banalizujem da bih istakla, da u ovakvim okolnostima, gde smo svi nenaviknuti, nesnadjeni većina od nas bi promenila profesiju ali da li je sada trenutak, da dignemo ruke i odemo, mislim da nije i da bi takva odluka trebala da dođje u trenutku kada sve ovo prodje. Mislim da u ovakvim okolnostima svako od nas bi trebao da da najbolje od sebe. A ponoviću svako neka radi po svojoj savesti.
        Takodje, moje duboko uverenje je da u svakoj profesiji pa i u vašoj postoji oni koje pošteno rade svoj posao i oni drugi koji su tu samo da bi primili platu. Smatram da Vi izmedju sebe u vašem kolektivu vrlo dobro znate i jedne i druge. Mislim da i ako se roditelji bune ili negoduju ne odnosi se na sve profesore i nastavnike nego na pojedince, poučeni ličnim iskustvom. Jaz izmedju profesora i roditelja bi trebao da bude manji, o tom problemu treba razgovarati ali ne vidim inicijativu ni sa jedne strane osim tekstova i komentara gde se diskutuje jedino o tome ko je u pravu. Sto se tiče privatnih časova, možemo da se držimo lažnog morala i krivimo roditelje za to a možemo i pošteno da kažemo da ni jedan roditelj nije srećan ako odvaja veliki deo svog kućnog budžeta da bi se dete na privatnim časovima spremilo za polaganje mature ili upis na fakultet. Pitanje zašto se 80% ( možda i više) osnovaca na privatnim časovima sprema za prijemni nije za roditelje već za nastavnike. I inicijativa za prevazilaženje tog masovnog problema treba da dođje iz škole. Super je da podelite petice a realno je da se većina Vukovaca isto sprema za prijemni kao i ostali učenici. Mogu po imenu na nabrojim učenike osmog razreda iz jednog odeljenja koji su se spremali za prijemni. Ako tu pojavu opravdavate nezadovoljstvom na visinu zarade koju prosvetni radnici primaju onda je Vaš lični interes iznad obrazovanja i profesije za koju se toliko zalažete i hvalite. S poštovanjem,

        1. Sanja Simić de Graf kaže:

          Uz dužno postovanje, iz svega navedenog što ste predočili, vidi se da niste pažljivo pročitali članak, da ne govorim o tome da niste razumeli. Sve najbolje!

  5. Milena kaže:

    UNICEF: 5 saveta kako pomoći detetu da uči kod kuće u vreme pandemije Kovid-19

    https://www.unicef.org/coronavirus/5-tips-help-keep-children-learning-during-covid-19-pandemic

    1. Mirjana kaže:

      Svaka čast za par nastavnika koji rade pošteno svoj posao dok ostali pošalju samo pitanja iz lekcije koju deca trebaju sama sebi da objasne. Imamo i onih od kojih nismo ništa dobili od početka online nastave. Samo tri nastavnika drže predavanja preko meet-a, ostali ne. Moj posao po vama treba da bude samo nadgledanje ali ja pored nadgledanja moja tri đaka (petaka, osmaka i srednjoškolca) objašnjavam lekcije. Korektan sam roditelj, nikad im nisam radila domaći jer uglavnom ni nema potrebe, vredni su đaci i urade onako kako najbolje znaju i šaljemo domaći koji ponekad ima i grešaka. Ali za te greške sam kriva ja jer nisam dobro objasnila lekciju za koju je nastavnik poslao samo na kojoj strani se nalazi. Ako niste zadovoljni platom žalite se državi a moju majku koja radi 12 sati (radila i 24) u skafanderu sa svojim četvorogodišnjom školom i koja je zasluženo plaćena više od većine vas da ostavite na miru. Ona nema ni božić, ni novu godinu, ni uskrs, ni prvi maj a ni letnji raspust. Jedino ima pravo da bude slobodna kad joj je slava a to pravo imate i vi. Ima i u medicini kukolja, to stoji ali na mestu gde ona radi toga nema. Vaše kolege koje su na odmoru od početka online nastave treba da bude sramota jer će platu uzeti a nisu je zaslužili. Pozdrav za par nastavnika moje dece koji vole svoj posao, koji su se organizovali i pošteno zarađuju svoju platu. Ostalima želim ono što zaslužuju posle saveta roditelja koji željno isčekujemo gomila nas…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama