Onlajn nastava: Šta je posao nastavnika, a šta posao roditelja

Želim da verujem da je sve ovo što je rečeno protiv prosvetnih radnika prethodnih meseci posledica loše informisanosti o profesiji prosvetnog radnika. Odbijam da verujem da se iza većine malicioznih komentara kriju maliciozni ljudi i verujem da su to pre svega neobavešteni ljudi. Naravno da ima i malicioznih, na sreću, u veoma malom broju, ali ovaj članak i nije pisan za njih. Jer oni i neće pročitati ovaj članak, već čim vide naslov krenuće sa komentarima koje čovek koji ima svoje dostojanstvo nikada ne bi dozvolio sebi da napiše.

Foto: Canva

Postoji određen stereotip da se posao prosvetnog radnika svodi na četiri časa dnevno za koji dobija dobru platu (nižu od mnogih profesija za koje se traži srednja stručna sprema!), da imaju te silne raspuste i slobodne dane. Razočaraću vas. Mi nemamo raspuste. Imamo samo jedan odmor, isto kao i svi ostali koji ne možemo da iskoristimo kad želimo već isključivo na leto i na kojem često dopijemo i poneki dopis o novinama vezanim za novu školsku godinu, stručnom usavršavanju – seminarima i vebinarima. Dok su deca na raspustu, prosvetni radnici pišu izveštaje, evaluacije, sređuju dokumentaciju. U suštini, deca imaju tri raspusta – zimski, prolećni i letnji, a ono što se u medijima zove ,,jesenji raspust“ je perfidna medijska hajka na prosvetne radnike jer su to slobodni dani koji su državni praznici i to se nikako ne može zvati raspustom. Onda jesenji raspust imaju i druge državne službe, kao i božićni i vaskršnji. No, i taj ,,jesenji raspust“ je tromesečje i mi koji smo ,,na raspustu“ sređujemo ocene i pišemo detaljne izveštaje.

Posao prosvetnog radnika u školi je manje od polovine njegovog zaduženja. To bi vam bilo isto kao kad biste računali da je hirurg hirurg samo kad je u operacionoj sali ili da je prodavačica u parfimeriji, prodavnici obuće ili odeće, prodavačica samo kad proda robu. Zamislite da svima računamo tako radno vreme kao što mnogi računaju radno vreme prosvetnom radniku?!

Šta se sve računa u zaduženja prosvetnog radnika? Navešćemo samo neke ključne stvari.

  • Osmišljavanje časa i pisanje pripreme za svaki školski čas. Neozbiljno je i zamisliti, da ne govorim poverovati u to, da prosvetni radnik jednostavno uđe na čas i krene tako spontano da predaje. Imajte u vidu da je naš posao da transformišemo svoje znanje i prilagodimo uzrastu učenika kojima predajemo. Naše znanje nije nešto što smo konačno dobili završetkom određenog fakulteta. Svake školske godine, mi imamo u proseku preko 100 časova stručnog usavršavanja kako u ustanovi tako i van nje, dužni smo da se prilagodimo društvu koje se brzo menja i kao posledica toga imamo generacije koje se razlikuju, pa je samim tim besmisleno primeniti istu pripremu na sve sve generacije. To ne funkcioniše tako u praksi. Dodatno, prosvetni radnik mora prilagoditi svoju pripremu specifičnosti odeljenja u kojem predaje a da pri tom ostvari sve one ishode koji su propisani zakonom. Dakle, različita deca, različiti pristupi, ne postoji univerzalna priprema za sva odeljenja istog razreda. Znači, za svaki čas prvo osmišljavanje časa, a onda i pisana priprema istog.
  • Rad sa učenicima. Zaista je to širok pojam šta sve podrazumeva rad sa učenicima. Obaveza svakog prosvetnog radnika je da prenese znanje učeniku i da mu da blagovremenu povratnu informaciju o njegovom postignuću. Povratna informacija bi trebalo da bude što češća, na svakom času, bar formativnim ocenjivanjem. Pored toga, imamo pismene i kontrolne zadatke – nekad se pitam da li ljudi stvarno razumeju koliko je to odgovoran posao. Koliko sam puta jedan isti kontrolni više puta pregledala, da se ne bih ogrešila o neko dete, koliko je potrebno razumevanja i fleksibilnosti u svemu tome da bi na kraju pravično to ocenio. I tako stotine kontrolnih i pismenih zadataka nosimo kući, pregledamo, pažljivo čitajući odgovore neke ispisane čitko neke nejasne, nepotpune, dvosmislene. Potrebno je to oceniti i biti pravedan.
  • Rad u stručnim organima i timovima. Svi nastavnici su članovi odeljenjskih veća odeljenja kojima predaju i Nastavničkog veća. Sve što je vezano za učenike iznosi se na tim većima na kojima se vrši detaljna analiza svih nastavnih i vannastavnihaktivnosti. Pored toga, svaki prosvetni radnik je član bar još jednog tima, a većina i više timova, a neki su i rukovodioci stručnih timova. Svi članovi timova podnose pisane izveštaje i sastaju se baš u to vreme kad svi vi mislite da smo mi na raspustu gde višečasovno analiziramo realizovane aktivnosti.
  • Stručno usavršavanje. Stručno usavršavanje podrazumeva ugledne časove i inovativne nastavne modele koje nastavnik treba da realizuje u toku školske godine i za koje se posebno priprema. Da bi to ostvario, on mora stalno da se stručno usavršava, da pohađa seminare i vebinare koji se najčešće održavaju vikendom ili u toku raspusta. Na kraju školske godine, nastavnik je dužan da popuni i dokazima potkrepi da ima određeni broj časova stručnog usavršavanja u ustanovi i van nje.

 

Posebno ću se osvrnuti na nastavu na daljinu. Svaki član porodice prosvetnog radnika reći će vam da u nastavi na daljinu nije imao supružnika, roditelja, dete i slično. Iako sam definisala radno vreme od 07:00 do 15:00 svakog radnog dana , to je bilo samo radno vreme za neposredan rad sa učenicima, odnosno davanje povratne informacije učenicima i roditeljima, moj radni dan se neretko završavao u ponoć zbog svih priprema, kako bi učenicima na što efikasniji i dostupniji način objasnila gradivo. Većina nas je radila tako, do kasno u noć. Jer, dragi roditelji, materijal se ne osmišljava i ne šalje sam niti se sami domaći zadaci pregledaju.

Foto: Canva

Moram da istaknem da je većina roditelja učenika kojima sam predavala bila izuzetno korektna, a postoje i neki primeri odlične saradnje koje želim da naglasim. Imala sam u odeljenju učenicu čiji je očuh toliko požrtvovan roditelj i koji radi u Nemačkoj kao medicinski radnik, a koji je toliko ozbiljno shvatio ovaj vid nastave da je redovno pomagao detetu oko školskih obaveza putem Skajpa! I ne samo to, redovno je učestvovao u svim dodatnim projektima, toliko je bio inventivan i dao doprinos nastavi na daljinu na najbolji mogući način. Taj roditelj nije roptao na prosvetne radnike, nije davao negativne komentare protiv prosvetnih radnika na društvenim mrežama već je shvatio da je situacija takva u celom svetu i da svi moramo biti deo rešenja. U svemu ovome što nam se dešava nema privilegovanih-svi smo žrtve, nažalost. Ili jedna majka koja je, zaista, pristupila nastavi na daljinu kao partner nastavniku i vrlo rado učestvovala u svim projektima. Naravno postoji mnogo, mnogo pozitivnih primera. To su primeri roditelja koji su želeli da se dodatno angažuju, što je za svaku pohvalu. Međutim, sve je to na dobrovoljnoj bazi i nije se očekivalo od svih roditelja da se dodatno angažuju već samo da ispoštuju ono što podrazumeva nastava na daljinu.

Šta podrazumeva rad roditelja u nastavi na daljinu?

Podrazumeva sve ono što se odnosi i na redovnu nastavu i ništa više od toga osim slanja radova učenika. Dakle, niko ne očekuje od roditelja da predaje deci, a naročito ne da radi domaće zadatke deci, već da prekontrolišu decu da li su završili svoje domaće zadatke i da li su razumeli i da ukoliko nisu razumeli, kontaktiraju sa predmetnim nastavnikom da im predmetni nastavnik pojasni. Međutim, umesto toga, neki roditelji su radili domaće zadatke za decu i to posle posla ili su se trudili da to savršeno urade ili čak angažovali nastavnike koji drže privatne časove da odrade domaće zadatke, pa su neka deca koja su imala ocenu dva ili tri, dobijala petice. Mislili su da su prevarili nastavnike. Zapravo, prevarili su sebe, bespotrebno su se trošili, dali deci loš primer i još ako su angažovali stručna lica da odrade domaće… I onda ono čuveno: ,,Nisu ih ničemu naučili u školi!“ I još da im i platimo jer su nas ,,prevarili“ radeći danonoćno domaće zadatke za decu. Budimo realni. Trebalo je samo propratiti da li dete razume povratne informacije nastavnika i poslati radove ukoliko su deca nižih razreda dok su deca viših razreda to mogla da urade sama.

Što se tiče prozivke na račun platformi i nedostatka nastavnih sredstava, kad je počela nastava na daljinu krenule su i ankete o tome da li svi mogu da prate ovu nastavu, a škole su davale dodatnu podršku u vidu štampanog materijala, kao i mogućnost davanja računara na revers. Dakle, maksimalno se izlazilo u susret i davala se podrška svima koji ne znaju da koriste određene platforme. Neretko, baš zbog toga, mnogi nastavnici su radili na više platformi po cenu sopstvenog vremena i radeći do iscrpljenosti da bi izašli u susret svima.

I još nešto, veoma bitno. Kako postoje određeni pozivi da se ,,ukine“ škola i da se ,,plate“ roditelji da rade taj posao, onda im treba poveriti i to da pišu knjige ali koje će sami da osmisle a ne da prepisuju one koje su prosvetni radnici napisali, onda neka nestanu sva zanimanja jer su ona stečena zahvaljujući obrazovanju u školi, neka krenu od samog početka jer se često zaboravlja da sve druge profesije postoje zahvaljujući prosveti. Gde se taj kadar školovao? Da li su roditelji podučavali buduće doktore, prodavce, policajce… I još nešto, i prosvetni radnici su roditelji, takođe, ali roditelji koji nikada neće omalovažiti bilo koju profesiju.

Kao prosvetni radnik, visoko cenim kritičko razmišljanje. Međutim, vređanje i omalovažavanje nije kritičko razmišljanje. Kritičko razmišljanje podrazumeva da imate bolje rešenje. Ukoliko ga imate, predočite ga. Bar smo mi u prosveti uvek otvoreni za to da u svakom momentu svakoga pažljivo saslušamo. Šta želite? Nije stvar u tome šta vi želite jer uglavnom, svi mi želimo isto tako da se sve vrati ,,u normalu“. Stvar je u tome kako da realizujemo to što želimo. Možda je najpravednije bilo pisati peticiju protiv same Korone jer ona je, definitivno, kriva za sve. Potrebno je rešenje. Naravno da smo spremni da čujemo sve vaše konstruktivne predloge. Maliciozne komentare smo vrlo često prećutali jer oni ne vode ničemu. Uostalom, oni govore samo o onima koji su ih pisali. Verujem da dosta roditelja ima dobrih predloga. Realnih predloga. Napišite ih na papir i sigurna sam da će biti razmotreni. Jer, kao što kaže ona izreka, ako nismo deo rešenja, onda smo deo problema.

Autor: Sanja Simić de Graf